Европска комисија покренула је 15-тог фебруара 2016. године, нови сајт-платформу за решавање спорова путем Интернета. ЕУ ОДР платформа замишљена је као лако доступна почетна станица и свеобухватан алат који помаже странкама у решавања онлајн прекограничних потрошачких спорова. Приступ Европске комисије има својих предности и мана које ћемо анализирати у неколико наредних текстова. Развој ОДР-а ОДР […]
Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о информационој безбедности („Службени гласник РС” број 6/16). Овај закон је први системски пропис у области информационе безбедности који одређује мере заштите од безбедносних ризика у информационо-комуникационим системима, одговорност правних лица приликом управљања овим системима и надлежне органе за спровођење мера заштите.
Изменом Општих услова за пружање интернет услуга, СББ је дефинисао коришћење нове услуге ”СББ Јунифај” (енг. UniFI), која се описује као бесплатна бежична мрежа доступна на преко 500 локација. Аутор у овом тексту разматра предности, мане и контроверзе њеног увођења на српско тржиште.
Европски парламент је дана 27.10.2015 гласао за потврду Споразума, претходно утврђеног 30-тог јуна 2015 са Комисијом и Европским саветом, којим је предвиђено укидање роминга до јуна 2017. године и којим се успостављају правила која потврћују неутралност Интернета у ЕУ.
Влада Републике Србије донела је Уредбу о распореду и коришћењу кредитних средстава за финансирање привредних субјеката у области информационо-комуникационх технологија (Службени гласник РС Бр. 80/2015). Уредба је ступила на снагу 29. септембра 2015. Године и њом се утврђују услови за кредитно финансирање стартап и иновативних пројеката у области ИКТ-а, a који имају за циљ развој новог или постојећег производа или услуге.
У оквиру јавне расправе коју је организовало Министарство, ПравоИКТ објављује Коментар Нацрта закона о информационој безбедности. Предмет овог текста биће преглед наших најбитнијих запажања. Комплетан Коментар Нацрта закона о информационој безбедности у издању ПраваИКТ можете преузети у форми еКњиге, која је доступна и на страници ПравоИКТ: Публикације.
Пут свиле (Silk Road) је једно од првих виртуелних тржишта илегалних производа и услуга на Интернету на коме се као средство плаћања користи Биткоин. *Silk Road* је у скоријем периоду постао јако актуелан због покретања поступка против креатора и главноодговорног за функционисање овог тржишта. У јануaру 2015. године покренут је поступак пред Федералним судом Менхетена против окривљеног Роса Улберта. Процес против Улберта, који је у онлајн свету деловао под псеудонимом Страшни Пират Роберт, је јако интересантан због низа материјалних и процедуралних правних питања…
Након дугогодишње и исцрпне судске борбе са великим музичким продуцентским кућама, Грувшарк је обуставио даље пружање услуге стриминга музике. На сајту Грувшарка, од 30. априла 2015.године, стоји саопштење да услед нагодбе сервис прекида своје активности, брише све податке које имају везане за заштићена ауторска дела и предају сву интелектуалну својину над сајтом. Грувшарк – пут […]
Француски професор Фредерик Дуран Бесо (фра. Frédéric Durand-Baissas) је на свом Фејсбук профилу поставио слику „Порекло света“ (L’Origine Du Monde), француског сликара Густава Курбеа из 1866. године, која у крупном плану приказује женски полни орган. Како поменута социјална мрежа има, по њиховим речима, стриктну политику у погледу објављивања порнографије, решили су да кориснику суспендују налог. Корисник је поднео тужбу пред париским Вишим судом тврдећи да му је угрожено право на слободу изражавања, наглашавајући да га вређа чињеница да Фејсбук не разликује порнографију од уметности…
Европска комисија од 25. до 26. марта 2015. године у Бриселу организује конференцију Net Futures 2015. Net Futures 2015 је наследник раније конференције Future Internet Assembly (FIA), која је била организована једанаест пута узастопно. Инспирисана овим претходним догађајима, конференција Net Futures 2015 се фокусира на трансферзална питања будућности Интернета као што су Интернет ствари, технологије отвореног кода, рачунарство у облаку, паметни градови, алтернативни модели решавања спорова и стартап компаније.
Крајем јануара 2015. године надлежно министарство је представило је Нацрт новог Закона о оглашавању који по први пут у законодавство Србије уводи дефинисање интернет оглашавања. Основно је питање да ли се то чини на одговарајући начин и да ли би законска регулатива у области оглашавања могла да буде препрека за даљи развој модерних форми е-бизниса у нашој земљи.
Чланак разматра правни третман употребе и злоупотребе туђег жига у контексту друштвених мрежа. Поближе су приказане повреде права на жиг путем Фејсбук страница, као и неколико амблематичних случајева из праксе.
Када је у питању ЕУ, ни овде расправе о неутралности Интернета нису ништа мање оштре у односу на оне у САД. Кабинет бивше комесарке Нели је одавно почео да исцрпније ради на регулисању питања неутралности интренета, у оквиру напора усмерених ка креирању јединственог дигиталног тржишта кроз пакет прописа познат под именом Умрежени континент (енг. Connected Continent).
Маја 2013. године Парламенту Велике Британије представљене су промене Закона о лиценцирању и рекламирању коцкања. Oператори који намеравају да даље легално послују у Великој Британији, укључујући и оне који су регистровани у оф-шор зонама, морају да се лиценцирају у овој држави, јер ће се у супротном сматрати илегалним пружаоцима услуга онлајн коцкања.
Штите ли мобилне апликације приватност корисника и на који начин их обавештавају о врсти података о личности које прикупљају и сврси обраде? Како показују недавно објављени резултати истраживања у овој области, заштита приватности корисника није приоритет већине аутора мобилних апликација.
У периоду од 9. до 12. септембра у Хелсинкију је одржана десета редовна Европска конференција о коцкању у организацији Европског удружења за студије о коцкању. Око 300 научних истраживача, представника регулаторних тела, невладиног сектора, јавних установа и индустрије из 37 држава присуствовало је конференцији. 85 радова је представљено, као и 20 постера. Конференција је имала интердисциплинарни карактер. Научни радови, достигнућа, као и ставови из области психологије, политике, права и ИКТ-а представљени су кроз пленарне и паралелане сесије.
Док се комесари за приватност и податке о личности држава чланица ЕУ спремају за седницу на којој би требало да се расправља о смерницама за интернет претраживаче, компанија Гугл организује серију јавних дискусија на тему ”право да се буде заборављен”, као одговор на пресуду Суда правде ЕУ у случају Гугл против Шпаније.
На деветом Форуму о управљању Интернетом, одржаном од 2. до 5. септембра преко три хиљаде учесника учествовало је на више од сто различитих панел дискусија и других догађаја. У центру интересовања биле су актуелности о Интернету, нови трендови и прогнозе његовог даљег развоја.
У случају који се односи на примену ”права да се буде заборављен” (енг. right to be forgotten), Суд правде Европске уније у афери Гугл против Шпаније (енг. Google vs. Spain) одлучио да грађани имају право да од интернет претраживача траже да њихови подаци о личности буду избрисани из резултата претраге.
Док Фејсбук страна „Највеће дроље основних и средњих школа“ добија на популарности мало ко размишља о заштити приватности корисника. Поред фотографија остављени су и други лични подаци, као што су име, презиме, град у коме се живи, а у неким случајевима наведена је и школа коју похађа конкретно лице на слици.
ПравоИКТ је партнер групе ”Интернет ствари Нови Сад” (енг. Internet of Things Novi Sad), која је усмерена на покретање пројеката, популаризацију и укључивање крајњих корисника, грађана у дијалог о Интернету ствари у Новом Саду и Србији. Група је настала у оквиру активности усмерених на ширење знања и ангажовање грађана пројекта Социотал (енг. Sociotal), који финансира ЕУ.
Европски парламент је 12. марта 2014. године изгласао резолуцију којом предлаже прекид споразума о легалном трансферу података о личности ”Сигурна лука” (енг. Safe Harbor) са САД. Изгласавање Резолуције је последица шестомесечне истраге коју је Европски парламент спровео након обелодањивања информација о нелегалној масовној присмотри грађана од стране америчких власти. Закључни извештај истраге строго је осудио програме САД за масовни надзор.
У среду, 12. марта 2014. године Европски парламент је огромном већином гласова усвојио текст Нацрта опште уредбе о заштити података о личности.
Будући да уводи додатне мере заштите, права грађана као и обавезе на страни руковалаца подацима, Нацрт уредбе је био предмет изузетно снажног отпора и лобирања, нарочито од стране мултинационалних компанија чији се економски модели заснивају на прикупљању и обради података о личности.
Гугл (Google) се нагодио са челницима ЕУ за заштиту конкуренције и на тај начин окончао трогодишњу истрагу око праксе Гугл претраживача која се наводно противи правилима за заштиту конкуренције у ЕУ. На тај начин Гугл је, бар привремено, отклонио опасност да га Европска комисија казни огромном новчаном казном (спекулисало се о цифрама са више од милијарду долара). Према постигнутом договору […]