О значају електронских медија у време предизборних кампања говорили смо у неколико претходних текстова које можете погледати овде:
- Део 1 – Електронски медији и предизборни програм
- Део 2 – Прикривено емитовање предизборног програма
- Део 3 – Електронски медији и информисање о предизборним активностима
- Део 4 – Електронски медији и представљање изборних листа и кандидата
- Део 5 – Политичко оглашавање (рекламирање)
- Део 6 – Контрола рада пружалаца медијских услуга током избора
Спровођење правила која смо презентовали у претходним текстовима контролишу два тела: надзорни одбор, у смислу чл. 99. Закона о избору народних посланика и Регулатор, у смислу чл. 24. Закона о електронским медијима.
Надзорни одбор
Надзорни одбор се формира за сваке изборе посебно и чине га истакнути јавни радници, који нису чланови органа политичких странака које учествују на изборима. Чланове именује Народна скупштина, с тим да једну половину његових чланова предлаже Влада, а другу половину посланичке групе у Народној скупштини.
Овај одбор има задатак да врши општи надзор над поступцима политичких странака, кандидата и медија у току изборног процеса. У том циљу обавља следеће послове: прати предизборне активности и указује на евентуалне неправилности у поступању учесника у кампањи; контролише поступање медија у обезбеђивању равноправних услова за представљање учесника у кампањи; предлаже мере за поштовање једнакости учесника у кампањи у излагању њихових програма; обраћа се јавности ради заштите моралног интегритета личности кандидата; упозорава на поступке учесника у кампањи, органа јавне власти и медија којима се омета кампања и угрожава једнакост права свих кандидата. Има могућност и да иницира одговарајући поступак пред државним органом ако неки од учесника у кампањи користи говор мржње, а може и да самостално утврди број и трајање емисија представљања ако се законом предвиђени споразум не закључи у прописаном року.
Одлуке које би донео надзорни одбор нису обавезујуће, па се може констатовати да он своје послове обавља на терену етике и да његова евентуална осуда одређеног понашања не може имати правне, већ само морално-политичке последице. Оно је, дакле, замишљено као тело које би у поступку праћења избора могло да својим присуством, ауторитетом и јавним радом изврши утицај на учеснике у кампањи, органе јавне власти и медије да се током кампање понашају савесно и поштено.
Иако је Закон о избору народних посланика на снази од 2000. године, надзорни одбор је формиран само те године. Пред расписивање парламентарних избора 2016. године било је одређених назнака да би овај одбор могао бити формиран, будући да је преседница Народне скупштине позвала посланичке групе да предложе кандидате, али то се ипак није десило. Стога се може констатовати да је реч о законским правилима која се у пракси заправо и не примењују, те би можда било неопходно размислити о измени правног оквира, како би се заиста у пракси обезбедило остваривање оних функција које су по важећем закону поверене надзорном одбору.
Контрола Регулатора
Регулатор је, с друге стране, надлежан да контролише рад ПМУ, па самим тим и њихово поступање током предизборне кампање. Тачније, да ли се током кампање понашају у складу са одредбом чл. 47. ст. 1. тач. 5) Закона о електронским медијима и одредбама Правилника. Треба напоменути да Регулатор током кампање може контролисати само поступање ПМУ, али не и полтичких организација и других учесника у изборном процесу
Уколико би током контроле рада утврдио да је ПМУ повредио неко од тих правила, Регулатор би био овлашћен да му изрекне законом предвиђену меру: опомена, упозорење или привремена забрана објављивања програмског садржаја, а у случају поновљеног кршења прописа и меру одузимања дозволе за пружање медијске услуге (чл. 28, 29. и 32. Закона о електронским медијима). Како за повреду наведене одредбе закона која уређује поступање ПМУ током предизборне кампање није предвиђена прекршајна санкција, то Регулатор не може у случају њеног кршења иницирати прекршајни поступак.