Електронски медији и предизборни програм

Електронски медији и предизборни програм

Увод

Пружаоци медијских услуга (у даљем тескту: ПМУ) у Србији, као и у свим демократским друштвима или оним које бар теже да то постану, имају веома озбиљну и значајну улогу током предизборне кампање. Од њих се очекује да, поштујући правила новинарске професије и медијске прописе, истовремено обезбеде транспарентност изборног процеса, да јавност упознају са правилима одвијања тог процеса, да буду платформа на којој ће учесници у предизборној кампањи имати могућност да под истим условима презентују и промовишу своје идеје, мишљења, активности и политичке програме, али и платформа на којој ће учесници сучелити своје ставове и дебатовати о важним друштвено-политичким питањима и путем које ће и сами грађани моћи да изнесу своје ставове и мишљења и тако партиципирају у изборном процесу.

Предвиђен је низ правила која уређују поступање ПМУ, како би они остварили своју улогу током предизборне кампање. Предстојећи текст има за циљ да у кратким цртама презентује та правила.

Правни оквир

Правни оквир у овој области чине чл. 47. ст. 1. тач. 5) Закона о електронским медијима, чл. 7. тач. 8) Закона о јавним медијским услугама, чл. 5. и 48. до 51. Закона о избору народних посланика, чл. 4. Закона о локалним изборима и одредбе Правилника о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање (у даљем тексту: Правилник).
Ови прописи заснивају се на Уставу Републике Србије и његовим одредбама којима су зајемчени слобода изражавања и мишљења (чл. 46.), слобода медија (чл. 50.), право на обавештеност (чл. 51), изборно право (чл. 52), и утврђена забрана дискриминације (чл. 21).

Који ПМУ могу емитовати предизборни програм

Право грађана да буду правовремено, истинито, потпуно и објективно обавештени о програмима и активностима подносилаца изборних листа и о кандидатима са тих листа, сходно чл. 9. Закона о избору народних посланика, представља саставни део изборног права, које је зајемчено Уставом. Наиме, грађани имају право да преко средстава јавног обавештавања, па самим тим и преко програма ПМУ, да буду обавештени о изборним програмима и активностима подносилаца изборних листа, као и о кандидатима са изборних листа.
На тај начин утврђена је и обавеза ПМУ да путем програма који емитују омогуће грађанима да остварују своје изборно право. Међутим, поставља се питање да ли сви ПМУ имају такву обавезу, па и да ли могу да емитују предизборни програм (овај појам биће у даљем тексту ближе одређен).
Такав програм могу емитовати само ПМУ који су у свом програмском елаборату предвидели да ће емитовати вести и програм актуелности. Програмски елаборат је документ који ПМУ подноси Регулатору када тражи издавање дозволе за пружање медијске услуге. И он је саставни део издате дозволе, па његов део који садржи, између осталог, наводе о томе које врсте програма ће ПМУ емитовати (програмски концепт) представља услов из дозволе који је он дужан да поштује. Самим тим, ако ПМУ у свом елаборату није предвидео да ће емитовати вести и програм актуелности, он не може током предизборне кампање да емитује предизборни програм информативне природе, јер би то представљало кршење услова из дозволе.
Забрана се пак не односи на емитовање политичког оглашавања, будући да такав садржај по својој природи није информативан, тако да ПМУ који није предвидео елаборатом емитовање вести и програма актуелности може да емитује политичке рекламе. Али, ПМУ чији је програм у целости специјализован за садржаје намењене деци, односно малолетницима не може да емитује ни политичке рекламе, јер се такав садржај сматра неподесним за малолетну публику.

Учесници у предизборној кампањи

Поставља се питање чије активности ПМУ може пратити у предизборној кампањи, будући да се предизборни програм односи на њихове активности, а у вези са тим и да ли ПМУ може одмах након расписивања избора да започне да прати активности политичких странка и коалиција које ће учестовати на изборима?
Правилник дефинише подносиоца изборне листе, односно предлога кандидата (у даљем тексту: подносилац изборне листе) као овлашћено лице, групу лица или организацију која учествује на изборима и чија изборна листа је проглашена одлуком надлежног органа јавне власти. Кандидата са изборне листе, односно листе кандидата (у даљем тексту: кандидат) дефинише као физичко лице означено као кандидат на изборној листи, која је проглашена одлуком надлежног органа јавне власти.
Дакле, подносиоцем изборне листе, односно кандидатом сматра се само онај чија је изборна листа проглашена одлуком надлежне изборне комисије. То значи да ПМУ не може емитовати предизборни програм који се односи на политичке странке, коалиције, групе грађана или друга лица чија изборна листа није проглашена, било зато што није ни поднета или је одбачена или одбијена.
Самим тим, могућност да ПМУ емитује предизборни програм заправо настаје тек када је прва изборна листа проглашена, а не у моменту када су избори расписани и ово правило се односи на изборе на свим нивоима, без изузетка.
Иако није изричито предвиђено Правилником, од овог правила неопходно је прихватити изузетак у случају када ПМУ жели да информише јавност о томе да је одређена политичка странка, коалиција или група грађана поднела изборну листу надлежној изборној комисији. Такав изузетак био би свакако прихватљив са становишта потребе истинитог и потпуног информисања јавности о току изборног процеса.

Врсте предизборног програма

Према Правилнику предизборним програмом сматра се програмски садржај који је намењен:
а) информисању јавности о предизборним активностима подносилаца изборних листа и кандидата (у даљем тексту: информисање о предизборним активностима),
б) представљању подносилаца изборних листа и кандидата, или
в) политичком оглашавању

У даљем делу текста биће нешто више речи о сваком од ових врста садржаја посебно, али је најпре неопходно анализирати правила која се односе на предизборни програм уопште, а тиме и на све те врсте садржаја.

Означавање предизборног програма

Предизборни програм мора бити јасно означен, тако да просечaн гледалац, односно слушалац може да закључи да програм који следи или траје јесте предизборни програм. Разлози за прописивање обавезе обележавања предизборног програма проистичу из његове природе.

Наиме, реч је о програму који несумњиво има за циљ да информише грађане о активностима учесника у предизборној кампањи кроз које учесници у кампањи настоје да утичу на вољу грађана, па самим тим и на оне који те информације примају, и да их увере да су управо они најбољи избор. Стога такви програми поред информативног имају и промотивни карактер и обраћају се грађанима као гласачима. Гледалац, односно слушалац има право да зна да је реч о садржају који се превасходно обраћа њему као гласачу и жели да утиче на његову одлуку, а не о редовном информативном програму.

Овде би се могло направити поређење са правним режимом који се примењује на рекламе. Наиме, гледалац, односно слушалац има слободу од реклама, односно право да буде обавештен да је реч о комерцијалном садржају који му се обраћа као потрошачу и у коме није обезбеђен онај степен објективности који се иначе захтева од некомерцијалних медијских садржаја и да на основу тог обавештења одлучи да ли ће примити ту информацију. Тако и у случају предизборног програма он има право да зна да му се тај садржај обраћа са одређеним циљем и да изабере да ли жели да му буде изложен. Слободан је да прими те информације, али има и право да буде јасно обавештен о каквим информацијама је реч како би одлучио да ли жели да их прими. Дакле, публика поседује својеврсну слободу од предизборног програма.

Поред тога, предизборни програм мора бити јасно означен и из практичних разлога, тачније да би учесници у кампањи и субјекти који надзиру изборни процес могли без већих тешкоћа да прате да ли ПМУ обезбеђује заступљеност учесника у предизборној кампањи без дискриминације.

Када је реч о начину означавања, прописано је да се предизборни програм обележава као такав путем најавне и одјавне шпице, као и све време у току свог трајања. ПМУ је остављена слобода да сам изабере на који начин ће обележити такав програм, с тим да су у Правилнику и наведени неки примери који су до сада обично и били коришћени и у програму (чл. 4. ст. 1. и 2. Правилника).

Ограничења у вези са временом емитовања предизборног програма

Посебно правило је предвиђено и у вези са временом емитовања предизборног програма, а у циљу заштите малолетника. Он се не сме емитовати у току и најмање десет минута пре или након емитовања дечије емисије, односно емисије намењене малолетницима (чл. 4. ст. 3. Правилника). Шта се има сматрати програмима који су намењени деци, односно малолетницима ближе је одређено у Правилнику о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга (чл. 2. ст. 1. тач. 10) и 11)) који је донео Регулатор.

У основи овог правила је идеја да су предизборни програми по својој природи превасходно намењени пунолетним особама, који су истовремено и бирачи, а не малолетницима, те да они не би требало непотребно да буду изложени таквим садржајима, бар не у телевизијским и радијским програмима, и то док очекују програмски садржај који је посебно њима намењен или пак непосредно након што се такав садржај завршио.

Осим што ПМУ не може започети емитовање предизборног програма одмах по расписивању избора, прописано је ограничење и у погледу тога када он мора привремено обуставити његово емитовање. Наиме, предизборни програм није дозвољено емитовати 48 сати пре дана одржавања избора и на сам дан одржавања избора до тренутка када се затварају бирачка места (тзв. предизборна тишина). Једино што ПМУ може у овом периоду емитовати су информације о току изборног процеса, односно подаци о излазности, атмосфери на бирачким местима и сл. (чл. 5. ст. 3. Закона о избору народних посланика и чл. 4. ст. 4. и 5. Правилника).

Љубиша Кувекаловић

Експерт за правну регулацију електронских медија. Виши правни саветник при Регулаторном телу за електронске медије (раније РРА). Члан неколико радних група за израду закона и подзаконских аката из области. Члан Преговарачке групе 10 – информационо друштво и медији.