Електронски медији и представљање изборних листа и кандидата

Електронски медији и представљање изборних листа и кандидата

Обавештавање о резултатима истраживања јавног мњења

Објављивање резултата истраживања јавног мњења о вољи гласача предмет је посебних правила. Разлог за ово је уверење да њихово објављивање може утицати на вољу одређене групе неопредељених бирача и да се одређеним манипулацијама може злоупотребити поверење бирача према веродостојности тих резултата. Због тога је објављивање ових резултата у одређеним европским земљама забрањено чак и месец дана пре одржавања избора.

Код нас се резултати истраживања јавног мњења поводом расписаних избора не могу објављивати 48 сати пре дана одржавања избора и на дан одржавања избора до затварања бирачких места, у складу са законским правилима о „предизборној тишини“. Ако се пак резултати објављују пре наведеног периода, тада информација о резултатима истраживања мора садржати одређене обавезне податке (чл. 7. ст. 3. Правилника). Наиме, ПМУ је дужан да уз резултате објави и:

  • назив лица које је организовало спровођење истраживања;
  • време и начин (метод) спровођења истраживања;
  • узорак на коме је истраживање спроведено;
  • максималну статистичку грешку;
  • на чији захтев је истраживање спроведено (наручилац истраживања) – (чл. 16. ст. 1. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга)

Ови подаци би, бар на елементаран начин, требало да омогуће грађанима и учесницима у кампањи да оцене домет спроведеног истраживања и веродостојност резултата.

Поред тога, није дозвољено резултате истраживања објављивати у ударном термину емисије вести (нпр. наслови, „хедови“, вест дана, прва или најважнија вест и сл.), односно на начин на који се објављују најважније вести (чл. 7. ст. 2. Правилника). Велики број ПМУ је усвојио праксу да на самом почетку, у току и на крају емисије вести или чак и у најави те емисије објављује најважније вести дана. Управо у тим моментима није дозвољено презентовати резултате истраживања. Циљ забране је да се избегне сензационалистички приступ објављивању таквих података, као и да се обезбеди поштовање обавезе истовременог и потпуног објављивања свих релевантних података који се односе на истраживање.

Потом, у циљу обезбеђивања тачног и потпуног информисања грађана, ПМУ не могу представљати као репрезентативне резултате истраживања јавног мњења спроведеног у току програма поводом одређеног питања (радио или ТВ анкета) или резултате пригодне уличне анкете. Додатно је дужан да приликом саопштавања резултата истраживања спроведеног у току програма наведе укупан број гласова (порука) који су примљени, без обзира на који начин су ти гласови примљени (нпр. телефоном, путем СМС-а, електронска пошта) – (чл. 16. ст. 2. и 3. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга).

Представљање изборних листа и кандидата

Представљање изборних листа или кандидата је програмски садржај који је према својој функцији сличан садржају информисања о предизборним активностима подносилаца изборних листа и кандидата, будући да се као и потоњи емитује без накнаде и намењен је упознавању јавност са активностима, идејама и мишљењем свих подносилаца изборних листа или кандидата. Разлика је у начину емитовања, јер се представљање реализује посредством емисија посебно намењених представљању и у свакој од тих емисија сви учесници у предизборној кампањи засебно презентују своје активности, идеје и мишљења. Дакле, код представљања се учесници у кампањи директно обраћају бирачима без уређивачког посредовања ПМУ, који нема могућност да уређивачки обликује садржај и да на њега утиче у оној мери у којој то има код информисања о предизборним активностима.

Представљање се најчешће реализује у виду гостовања кандидата у студију ПМУ или пак ПМУ емитује материјал који је учесник у кампањи претходно самостално припремио. Време посвећено представљању сваког од учесника у кампањи унапред се одређује (договара) пре него што ПМУ и започне са његовим емитовањем и равномерно се, без дискриминације, расподељује на сваког од њих.

Посебно важна питања у вези са представљањем јесу ко је дужан да емитује такве садржаје и на који начин се време намењено представљању расподељује на учеснике у кампањи. Обавезу да емитује представљање једино имају јавни медијски сервиси (Радио телевизија Србије и Радио телевизија Војводине). Комерцијални ПМУ и ПМУ цивилног сектора немају ту обавезу, али ако се одлуче да емитују такве садржаје, морају то да чине на начин на који су то јавни медијски сервиси (у даљем тексту: ЈМС) дужни да раде.

Када је реч о времену посвећеном представљању, Закон о јавним медијским сервисима предвиђа да ЈМС морају обезбедити бесплатно и једнако представљање политичких странака, коалиција и кандидата који имају потврђене изборне листе за републичке, покрајинске или локалне изборе, у време предизборне кампање (чл. 7. тач. 8) Закона о јавним медијским сервисима. Дакле, сви учесници у кампањи морају да имају на располагању идентично време за представљање, које им се уступа бесплатно.

Одредбе Закона о избору народних посланика, на које упућује Правилник (чл. 8. ст. 1.), предвиђају да ЈМС у споразуму са представницима Владе и парламентарних странака утврђује број и трајање емисија намењених представљању, најкасније пет дана по доношењу одлуке о расписивању избора. Међутим, ова правила се у пракси не примењују дословно, већ ЈМС тек по проглашењу свих изборних листа заједно са представницима подносилаца закључује споразум којим се уређују услови представљања. Након тога се организује жреб путем кога се одређују редослед и термини њиховог представљања. Таква пракса се, упркос важећем закону, усталила током протеклог периода и на њу до сада нико није имао озбиљнијих примедаба, те не би требало ни инсистирати на примени наведеног закона, под условом да су задовољени сви услови неопходни за правичан третман свих учесника у кампањи.

При том, осим што сваки учесник у кампањи мора добити исто време за представљање, оно мора бити објективно довољно да он бар у најважнијим цртама презентује свој програм, идеје и ставове. То је посебно важно за учеснике у кампањи који су нови у политичком животу, неафирмисани, немају довољно средстава да воде интезивну кампању или из различитих разлога нису били превише активни или видљиви у јавности пре расписивања избора.

Поред времена намењеног представљању од посебног значаја је да термини емитовања буду исти или бар приближно исти, како се не би догодило да се један учесник представља у телевизијском програму у ударном вечерњем термину (енг. prime time), а други у току преподневних часова.

Представљање у кампањи је од много већег значаја за учеснике који су нови, неафирмисани на политичкој сцени или немају довољно средстава за вођење интезивне кампање, него за учеснике који су на власти или већ афирмисани. Стога би се могло констатовати да се ови први једнаком расподелом времена за представљање стављају у неповољнији положај у односу ове друге. Можда би због тога требало размотрити могућност да се изменама изборних или медијских прописа предвиди решење којим би се приликом представљања у одређеној мери фаворизовали нови, неафирмисани и финансијски слабији учесници у кампањи, тако што би за представљање добили нешто више времена од других учесника.

Љубиша Кувекаловић

Експерт за правну регулацију електронских медија. Виши правни саветник при Регулаторном телу за електронске медије (раније РРА). Члан неколико радних група за израду закона и подзаконских аката из области. Члан Преговарачке групе 10 – информационо друштво и медији.