Рођен 1981. године у Београду, где је похађао основну школу и гимназију. Дипломирао на Правном факултету Универзитета у Београду 2006. године. Након тога радио као адвокатски приправник, да би се 2007. године запослио у Републичкој радиодифузној агенцији (сада: Регулаторно тело за електронске медије), где тренутно ради као виши правни саветник.
У овом регулаторном телу обавља различите послове: израда нацрта и предлога подзаконских аката којима се ближе уређују питања регулисана законом из области електронских медија, давање мишљења у вези са спровођењем прописа из области електронских медија, давање мишљења о усклађености нацрта прописа који уређују питања која су непосредно или посредно у вези са облашћу електронских медија, израда одлука којима се одлучује о издавању и одузимању дозвола за пружање медијских услуга, одлука којима се изричу мере због кршења прописа из области електронских медија и других појединачних аката којима се одлучује о правима и обавезама странака, саставља захтеве за покретање прекршајног поступка и пријаве за привредне преступе којима се иницирају казнени поступци због повреде закона који уређују области електронских медија и оглашавања, заступа регулаторно тело у управним споровима и прекршајним поступцима и др.
Био члан радних група за израду Нацрта закона о јавним медијским сервисима (2013. године), који је изнет на јавну расправу, и Нацрта закона о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине (2013.). Учествовао је у раду радних група за израду Нацрта закона о оглашавању (2011.) и Нацрта закона о електронским медијима (2013.). У раду на изради подзаконских аката саставио је Предлог интерпретативног саопштења Савета Регулаторног тела за електронске медије у вези са начином спровођења одредаба Закона о електронским медијима које уређују аудио-визуелне комерцијалне комуникације, Предлог правилника о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга, Нацрт правилника о аудио-визуелним комерцијалним комуникацијама и Предлог препоруке о начину коришћења титлова и знаковног језика.
Члан Преговарачке групе 10 – информационо друштво и медији, у ком својству учествује у процесу преговора са Европском унијом у делу који се односи на сектор аудио-визуелних медија. У мају и јулу 2014. године, као члан делегације Републике Србије учествовао на експланаторном и билатералном скринингу у оквиру ПГ 10, ком приликом је презентовао стање у делу домаћег законодавства који уређује аудио-визуелене комерцијалне комуникације (оглашавање) и заштиту малолетника у области електронских медија.
Контрола рада пружалаца медијских услуга се врши од стране надзорног одбора (у смислу чл. 99. Закона о избору народних посланика) који се формира за сваке изборе посебно и чине га истакнути јавни радници, који нису чланови органа политичких странака које учествују на изборима и Регулатора (у смислу чл. 24. Закона о електронским медијима).
Под политичким оглашавањем подразумевају се огласне поруке којима се препоручују подносилац изборне листе, кандидат или њихове активности, идеје или ставови у циљу постизања успеха на изборима и које се емитују у замену за накнаду. Реч је заправо о политичким рекламама и најчешће се емитују у виду краћих спотова којима се настоји упутити политичка порука на језгровит и уверљив начин. Демократски уређено друштво настоји да регулише начине емитовања политичког оглашавања и забрањује дискриминацију у истом.
Представљање изборних листа и кандидата на изборима као и објављивање резултата истраживања јавног мњења о вољи гласача предмет су посебних правила у циљу спречавања злоупотреба и обезбеђивања фер изборне утакмице.
Овај текст је део серије која презентује правни оквир и правила која уређују поступање медија и њихову улогу у информисању о предизборним активностима. Правила која регулишу информисање о предизборним активностима подносилаца изборних листа подразумевају и равноправну заступљеност кандидата у медијима.
Пружаоци медијских услуга у Србији су дужни да на равноправан начин третирају све учеснике у кампањи и поштују правила која регулишу прикривено емитовање предизборног програма .Због тога је и прописана забрана прикривеног емитовања предизборног програма у виду информативног или неке друге врсте програма, попут документарног или забавног програма.
Предвиђен је низ правила која уређују поступање пружаоца медијских услуга , како би они остварили своју улогу током предизборне кампање. Аутор у кратким цртама презентује та правила правни оквир и правила везана за предизборну кампању у Србији.
Трећи текст из серије о пласирању робе. За разлику од претходна два, који су за тему имали појам пласирања робе и његове облике, овај текст се бави претпоставкама које морају бити задовољене приликом емитовања програма који садржи пласирање робе.
Пласирање робе: дозвољени облици се бави облицима пласирања робе чије је појављивање законом допуштено у програмским садржајима. Након увођења у право ЕУ, пласирање робе је регулисао и српски законодавац Законом о електронским медијима.
Пласирање робе (енг. product placement) је један од облика аудио-визуелних комерцијалних комуникација у области пружања медијских услуга, који се у радио и телевизијским програмским садржајима и медијским услугама на захтев (енг. on- demand media services) користи ради оглашавања (рекламирања) роба или услуга.
Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (2) – коментар пресуде Суда правде ЕУ. У овом, другом делу текста, аутор разматра детаље интерпретације Директиве 2010/13/ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама. Исто тако, објашњен је значај ове пресуде, не само у оквиру правосуђа ЕУ већ и правног система Србије који посредством одредаба члана 64. ст. 4-6. Закона о електронским медијима инкорпорира европску Директиву.
Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (1) – први део разматрања једне од најзначајнијих пресуда Суда правде ЕУ у домену електронских комуникација са акцентом на ваљаност члана 15(6) Директиве 2010/13/ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама као и право емитера на приступ догађаима одвеликог интереса за јавност ради продукције и емитовања кратких вести. Исто тако, Суд разматра ограничење висине накнаде коју наплаћује ималац права на емитовање као и чланове 16. и 17. Повељe о основним правима Европске уније из угла начела пропорционалности.