Електронски медији и информисање о предизборним активностима

Електронски медији и информисање о предизборним активностима

Информисање о предизборним активностима

Информисањем о предизборним активностима подносилаца изборних листа и кандидата (у даљем тексту: информисање о предизборним активностима) сматрају се информативни садржаји који су намењени извештавању јавности о активностима учесника у предизборној кампањи и о идејама и мишљењима које су изнели током кампање. Могу бити намењени и расправљању одређених питања насталих у вези са активностима, идејама или мишљењем учесника у кампањи (чл. 2. ст. 6. Правилника). Већ из саме чињенице да је реч о информативним садржајима проистиче да се они емитују без накнаде, јер би у противном била реч о политичком оглашавању.

Такви садржаји се могу емитовати у оквиру информативних емисија у којима се објављују и друге информације које се не тичу предизборне кампање, али и у засебним емисијама посебно намењеним праћењу кампање, нпр. репортаже о предизборним активностима, интервјуи, дебатни садржаји, ТВ или радијски дуели, односно сучељавања итд.

Треба напоменути да информисање о предизборним активностима не мора увек да се јави као део емисија које су информативне, већ се понекад може емитовати и у оквиру емисија које су иначе забавног карактера. На пример, интервју са кандидатом у емисији која је иначе забавног карактера, а што се код нас и догодило 2012. године, када су у емисији „Вече са Иваном Ивановићем“ учествовали председнички кандидати. Тада се на такав програмски садржај примењују сва правила која се односе на предизборни програм, без обзира на то што је реч о емисији која је редовно забавног карактера и што гостовања учесника у кампањи могу протећи у нешто релаксиранијој атмосфери него у типичним информативним емисијама.

Рад пружалаца медијских услуга (у даљем тексту: ПМУ) у информисању јавности током предизборне кампање не разликује се много од њиховог рада у циљу информисања ван кампање, будући да су и тада, уз потпуну уређивачку слободу, дужни да поштују сва правила извештавања. Дакле, на информисање јавности о предизборним активностима примењују се сва правила која важе и за информисање јавности ван предизборне кампање (чл. 6. ст. 2. Правилника). Она су прописана одредбама чл. 4. до 18. Правилника о заштити људских права у области пружања медијских услуга, и уређују следећа питања: истинитост, потпуност, благовременост и објективност информисања, правило друге стране, посебне обавезе у вези са вестима и програмима актуелности, објављивање саопштења за јавност, објављивање непотврђених и незваничних информација, објављивање резултата истраживања јавног мњења, означавање припадности, оријентације или опредељења одређеног лица и др.

Правила о информисању јавности

Дакле, ПМУ и током предизборне кампање задржава потпуну уређивачку слободу да одлучи да ли ће емитовати одређену информацију, као и на који начин ће је емитовати. Ипак, дужан је да приликом уредничког обликовања информације поштује сва правила која се примењују приликом информисања јавности, међу којим треба нарочито издвојити:

  • обезбеђивање истинитости и потпуности информација, односно веродостојности и потпуности идеја и мишљења које објављује, као и да са пажњом примереном околностима, пре објављивања одређене информације која садржи податке о личности, догађају или појави провери њено порекло, истинитост и потпуност;
  • да обезбеди објективност у свом информисању која је примерена природи информације, области друштвеног живота на који се она односи и природи програмског садржаја у којој се информација објављује, с тим да је нарочито дужан да чињенично извештавање јасно одвоји од мишљења или коментара, да се стара да лично уверење уредника или новинара не утиче дискриминаторски на избор теме и начин њеног представљања, да не објављује коментаре увредљиве природе, као и да се суздржи од манипулисања изјавама, саопштењима, фотографијама и другим садржајима у циљу измене њиховог основног смисла (нпр. малициозне монтаже, злонамерно скраћивање или уклањање кључних делова изјаве и сл.);
  • да поштује право одређеног лица да одговори на информације у вези са којима има оправдан интерес да се изјасни, а нарочито ако се њима износе наводи о његовој нестручности, неморалном или незаконитом поступању или је реч о расправи која укључује сукоб мишљења или ставова;
  • да обезбеди да у емисији актуелности која има дебатни облик учествују све релевантне стране које ће омогућити да се тема свестрано расправи;
  • да приликом објављивања саопштења за јавност које је састављено као реакција на неку ранију изјаву или догађај или појаву о коме ПМУ није извештавао, јасно наведе садржај те изјаве, односно опис тог догађаја или појаве;
  • да информације које су непотврђене или чија тачност није поуздано утврђена, објављује уз означавање да је реч о незваничној или непотврђеној информацији.

Једина специфичност извештавања током кампање је посебна обавеза ПМУ да приликом информисања јавности о предизборним активностима обезбеде у свом програму заступљеност учесника у кампањи без дискриминације (чл. 47. ст. 1. тач. 5. Закона о електронским медијима и чл. 6. ст. 1. Правилника).

Равноправа заступљеност кандидата у медијима

Ако се пође од одредаба Закона о забрани дискриминације, то значи да ПМУ не сме неоправдано правити разлику или неједнако поступати (искључивати, ограничавати или давати првенство), на отворен или прикривен начин, према учесницима у предизборној кампањи. Тако, он не сме одређеног учесника у кампањи, радњом или пропуштањем, у истој или сличној ситуацији, стављати у неповољнији положај него другог учесника, нити му може неоправдано ускратити право или наметнути обавезу који се другом учеснику у кампањи у истој или сличној ситуацији не ускраћују, односно не намећу. На пример, ПМУ не може за одређене учеснике постављати посебне услове за учешће у информативном програму, не може пратити активности само одређеног учесника у кампањи, не може обезбедити техничке и програмске услове за пренос јавног скупа само једног учесника и др.

У вези са забраном дискриминације може се поставити питање да ли она подразумева обавезу ПМУ да обезбеде подједнаку заступљеност учесника у кампањи. Прописи у овој области не дају одговор на ово питање, односно нису на изричит начин прописали да ли сви учесници у кампањи морају бити подједнако заступљени у програму, нити су одредили квоте њихове заступљености у програмима. Правни пореци неких других држава садрже детаљна правила о томе колико времена мора бити посвећено учесницима у кампањи.

Подзаконски акти које је Регулатор раније примењивао садржали су правила која су се односила на ова питања. Општеобавезујућа упутства, које је регулаторно тело доносило за сваке појединачне изборе, садржала су правила која су упућивала на одредбе чл. 5. ст. 2. Закона о избору народних посланика и чл. 4. ст. 2. Закона о локалним изборима, и предвиђала да су радијске и ТВ станице дужне да обезбеде равноправност у обавештавању о свим подносиоцима изборних листа и кандидатима са тих листа. Тим подзаконским актима Регулатор није даље прецизирао на који начин ће се спроводити ове одредбе приликом надзора над програмским садржајима.

Међутим, Кодекс понашања емитера, као свеобухватни подзаконски акт који је регулаторно тело раније примењивало, ближе је уређивао шта се очекује од радијских и ТВ станица током предизборне кампање. Прописивао је да су ПМУ дужни да обезбеде начелну равноправност, с тим да се под њом сматрала могућност приступа програму свих учесника избора, уз начелну слободу уредништва да кандидатима и партијама које се на основу објективне процене перципирају као они који имају веће шансе за успех посвети више времена, али без изразите дискриминације било које партије или кандидата у информативним програмима и програмима политичких актуелности. Дакле, према овом приступу у програму су могле бити више заступљене „веће“ партије, што би конкретно значило да је значајнија заступљеност могла бити омогућена парламентарним или другим популарним странкама, али без већих несразмера у односу на друге учеснике у кампањи.

Такав приступ није непознат нарочито у државама чије право се развијало под утицајем англо-саксонске правне традиције. Тамо је прихватљиво да велике политичке странке, са највећим бројем места у парламенту и са највише кандидата на листама имају већу заступљеност у програму од мањих политичких странака или појединачних кандидата. Ипак би се прихватању таквог приступа код нас сасвим основано могла упутити критика, имајући у виду степен политичке и медијске културе и стога веома честу склоност да се припадајућа слобода остварује противно циљу ради ког се јемчи. Вероватно је то и разлог због чега он није, бар не изричито, прихваћен у новим правилима Регулатора.

Уређивачка слобода ПМУ-а

Приликом давања одговора на постављено питање треба имати у виду да информисање о предизборним активностима само по себи јесте информативни садржај у погледу кога ПМУ има уређивачку слободу као и у погледу сваког другог таквог садржаја, сагласно одредбама Устава којима се јемчи слобода изражавања и законима који ближе уређују њено остваривање. Али, истовремено је реч о посебно важним информативним садржајима који могу под одређеним околностима утицати на сам изборни процес и резултате избора.

Не може се очекивати од ПМУ да у информативном програму о предизборним активностима обезбеде једнаку заступљеност свих учесника у кампањи, будући да најпре то закон изричито не захтева и да је то веома тешко оствариво из различитих практичних разлога (неуједначена ангажованост учесника у кампањи, изузетно велики број учесника у кампањи, ограничено време посвећено изборима у току одређене инфортмативне емисије). С друге стране, од ПМУ се може очекивати да слободу да самостално одлучују шта ће и на који начин емитовати у информативном програму остварују ради остваривања циља због којих им је и зајемчена, и то ради поштовања, исто тако зајемченог, права грађана на истинито, потпуно и благовремено информисање. Они морају поступати у границама прописа, у складу са професионалним стандардима и у доброј вери. Самим тим, нису овлашћени да фаворизују одређеног учесника у кампањи, где би један од могућих показатеља таквог поступања била знатна разлика у заступљености између тог и осталих учесника у кампањи. На Регулатору би онда било да у пракси кроз примену прописа заузме став шта се у конкретним околностима има сматрати фаворизовањем одређеног учесника и знатном разликом у заступљености.

Дакле, ПМУ је дужан да у току кампање има објективан, избалансиран и недискриминаторан приступ информисању, како би омогућио учесницима у кампањи, не једнаку, већ одговарајућу заступљеност, на основу које би они могли да грађане упознају са својим кандидатима, идејама, ставовима и активностима, а која би обезбедила и да се сва важна актуелна питања у току кампање претресу и расправе и да грађани на истинит, потпун и објективан начин буду информисани о току предизборне кампање.

Треба напоменути да је та обавеза нарочито изражена код јавних медијских сервиса, будући да је њихова законска обавеза да поштују и подстичу плурализам политичких идеја и омогуће јавности да буде упозната са тим идејама, при чему не смеју служити интересима појединих политичких странака, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском и сличном становишту или интересу (чл. 7. тач. 4) Закона о јавним медијским сервисима). Стога, разлика у заступљености учесника у кампањи у програмима јавних медијских сервиса мора бити још мање изражена него што је то случај са комерцијалним ПМУ.

Љубиша Кувекаловић

Експерт за правну регулацију електронских медија. Виши правни саветник при Регулаторном телу за електронске медије (раније РРА). Члан неколико радних група за израду закона и подзаконских аката из области. Члан Преговарачке групе 10 – информационо друштво и медији.