Ознака: људска права
-
Приступачност ИКТ- осврт на стратегију из угла особа са инвалидитетом
На питање колико су ИКТ услуге и сервиси прилагођени особама са инвалидитетом није лако дати једноставан одговор. Наиме, иако постоје помаци у прилагођавању ИКТ услуга и сервиса у Републици Србији, развијеност ових сервиса за социоугрожене групе није у потпуности окончан.
-
Контрола рада пружалаца медијских услуга током избора
Контрола рада пружалаца медијских услуга се врши од стране надзорног одбора (у смислу чл. 99. Закона о избору народних посланика) који се формира за сваке изборе посебно и чине га истакнути јавни радници, који нису чланови органа политичких странака које учествују на изборима и Регулатора (у смислу чл. 24. Закона о електронским медијима).
-
Политичко оглашавање (рекламирање)
Под политичким оглашавањем подразумевају се огласне поруке којима се препоручују подносилац изборне листе, кандидат или њихове активности, идеје или ставови у циљу постизања успеха на изборима и које се емитују у замену за накнаду. Реч је заправо о политичким рекламама и најчешће се емитују у виду краћих спотова којима се настоји упутити политичка порука на језгровит и уверљив начин. Демократски уређено друштво настоји да регулише начине емитовања политичког оглашавања и забрањује дискриминацију у истом.
-
Електронски медији и представљање изборних листа и кандидата
Представљање изборних листа и кандидата на изборима као и објављивање резултата истраживања јавног мњења о вољи гласача предмет су посебних правила у циљу спречавања злоупотреба и обезбеђивања фер изборне утакмице.
-
Електронски медији и информисање о предизборним активностима
Овај текст је део серије која презентује правни оквир и правила која уређују поступање медија и њихову улогу у информисању о предизборним активностима. Правила која регулишу информисање о предизборним активностима подносилаца изборних листа подразумевају и равноправну заступљеност кандидата у медијима.
-
Прикривено емитовање предизборног програма
Пружаоци медијских услуга у Србији су дужни да на равноправан начин третирају све учеснике у кампањи и поштују правила која регулишу прикривено емитовање предизборног програма .Због тога је и прописана забрана прикривеног емитовања предизборног програма у виду информативног или неке друге врсте програма, попут документарног или забавног програма.
-
Електронски медији и предизборни програм
Предвиђен је низ правила која уређују поступање пружаоца медијских услуга , како би они остварили своју улогу током предизборне кампање. Аутор у кратким цртама презентује та правила правни оквир и правила везана за предизборну кампању у Србији.
-
Регулисање нових технологија: дилеме и вредности
Регулисање нових технологија је проблематично имајући у виду експоненцијални развој и непредвиђене последице које нове технологије доносе. Аутор указује на филозофско-социолошку дилему у регулисању нових технологија и њен однос према одређеним друштвеним вредностима.
-
Агрегација података и угрожавање приватности
Савремене компаније тешко да би могле да повећају сопствену конкурентност без агрегације пословних података. У овом тексту, аутор разматра позитивне и негативне аспекте које агрегација података о личности може у реалном животу изазвати у односу на право на приватност.
-
Делфи против Естоније
У случају Делфи против Естоније, Европски суд за људска права анализира одговорност пружаоца услуга информационог друштва, Интернет портала Делфи, за увредљиве коментаре читаоца остављене на сајту. У
-
Неутралност Интернета у ЕУ: регулаторна антитеза
Европски парламент је дана 27.10.2015 гласао за потврду Споразума, претходно утврђеног 30-тог јуна 2015 са Комисијом и Европским саветом, којим је предвиђено укидање роминга до јуна 2017. године и којим се успостављају правила која потврћују неутралност Интернета у ЕУ.
-
Јордачи и други против Молдавије
У случају Јордачи и други против Молдавије Европски суд за људска права на основу представке чланова молдавске НВО ”Адвокати за људска права” процењује постојање повреде права на приватност путем анализе законитости мера прислушкивања телефонских и других комуникација. Иако подносиоци представке нису били, нити су тврдили да су били подвргнути мерама прислушкивања, Суд потврђује постојање повреде права из члана 8 због непостојања довољно квалитетног законског оквира којим се у Молдавији уређују правила по којима се прислушкивање спроводи.
-
(Не) сигурна лука – нови ударац споразуму о трансферу података
Мишљење Генералног адвоката Ива Боа, у случају Макс Шремс против Комесара за заштиту података задаје нови ударац споразуму о трансферу података Сигурна лука. Ако, Суд правде Европске уније потврди став Генералног адвоката и поништи Одлуку ЕК 2000/520, компаније и организације које су се до сад ослањале на споразум Сигурна лука ће морати да потраже алтернативе, било у облику додатног захтевања сагласности, било у облику обавезујућих корпоративних правила (енг. Binding Corporate Rules) или типских уговорних клаузула (енг. Model Clauses) или на неки нови начин.
-
Ахмет Јилдирим против Турске
У случају Ахмет Јилдирим против Турске Европски суд за људска права разматра оправданост блокаде читаве платформе Гугл сајтс (енг. Google sites) због објављивања једног сајта са илегалним садржајем у Турској. Кроз анализу члана 10 Европске конвенције о људским правима, Суд закључује да у овом случају долази до повреде права на информисање које је овим чланом загарантовано.
-
Вејнрајт против Уједињеног Краљевства
У основи случаја Вејнрајт против Уједињеног Краљевства налази се немар затворских службеника приликом претреса ”до голе коже” посетилаца притвореног. Кроз призму чланова 3, 8 и 13, Суд из Стразбура одлучује о повреди права на приватност лица у питању, као и постојању делотворног правног лека. Суд сматра да се претреси обављени над подносиоцима представке не могу сматрати „неопходним у демократском друштву“ у смислу члана 8, став 2 Конвенције. Сходно томе, дошло је до повреде члана 8 Конвенције. Исто тако, Суд сматра да подносиоци представке нису имали на располагању средство за добијање задовољења након мешања државе у њихова права према члану 8 Конвенције, и констатује повреду члана 13.
-
П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства
У случају П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства, подносиоци представке су истицали да је употреба уређаја за прислушкивање представљала мешање у њихова права предвиђена чланом 8 Конвенције, као и да ово мешање није било оправдано. Осим тога, Европски суд за људска права је разматрао о законитости мера прислушкивања, с обзиром да у време кад су оне биле одређене није постојала адекватна законска регулатива. Релевантни закон је усвојен тек 1997. године. Осим повреде права на приватност, Суд доноси одлуку о повреди права из члана 13 Европске конвенције о људским правима.
-
Аман против Швајцарске
У случају чије чињенице подсјећају на шпијунске филмове, Европски суд за људска права оцењује повреду права на приватност и поверљивост комуникација швајцарског држављанина Амана, који постаје предмет истраге службе безбедности и јавног тужилаштва Швајцарске Конфедерације због пријема телефонског позива из Совјетске амбасаде у Берну.
-
К.У. против Финске
Случај К.У. против Финске у први план ставља позитивну обавезу држава да на одговарајући начин заштите право приватности малолетника на интернету. Анализом случаја десетогодишњег К.У. у чије име је неко на сајту за упознавање објавио оглас са позивом на недоличне и потенцијално противправне односе са вршњаком или старијом особом, Европски суд за људска права доноси одлуку о повреди права на приватност садржаног у члану 8 Конвенције.
-
Копланд против Уједињеног Краљевства
Копланд против Уједињеног Kраљевства (енг. Copland v. The United Kingdom), је случај у коме је у питању заштита права приватности запослених, члан 8 Конвенције, као и надзор коресподенције запослених од стране послодавца.