Elektronski mediji i predstavljanje izbornih lista i kandidata

Elektronski mediji i predstavljanje izbornih lista i kandidata

Obaveštavanje o rezultatima istraživanja javnog mnjenja

Objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja o volji glasača predmet je posebnih pravila. Razlog za ovo je uverenje da njihovo objavljivanje može uticati na volju određene grupe neopredeljenih birača i da se određenim manipulacijama može zloupotrebiti poverenje birača prema verodostojnosti tih rezultata. Zbog toga je objavljivanje ovih rezultata u određenim evropskim zemljama zabranjeno čak i mesec dana pre održavanja izbora.

Kod nas se rezultati istraživanja javnog mnjenja povodom raspisanih izbora ne mogu objavljivati 48 sati pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja biračkih mesta, u skladu sa zakonskim pravilima o „predizbornoj tišini“. Ako se pak rezultati objavljuju pre navedenog perioda, tada informacija o rezultatima istraživanja mora sadržati određene obavezne podatke (čl. 7. st. 3. Pravilnika). Naime, PMU je dužan da uz rezultate objavi i:

  • naziv lica koje je organizovalo sprovođenje istraživanja;
  • vreme i način (metod) sprovođenja istraživanja;
  • uzorak na kome je istraživanje sprovedeno;
  • maksimalnu statističku grešku;
  • na čiji zahtev je istraživanje sprovedeno (naručilac istraživanja) – (čl. 16. st. 1. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga)

Ovi podaci bi, bar na elementaran način, trebalo da omoguće građanima i učesnicima u kampanji da ocene domet sprovedenog istraživanja i verodostojnost rezultata.

Pored toga, nije dozvoljeno rezultate istraživanja objavljivati u udarnom terminu emisije vesti (npr. naslovi, „hedovi“, vest dana, prva ili najvažnija vest i sl.), odnosno na način na koji se objavljuju najvažnije vesti (čl. 7. st. 2. Pravilnika). Veliki broj PMU je usvojio praksu da na samom početku, u toku i na kraju emisije vesti ili čak i u najavi te emisije objavljuje najvažnije vesti dana. Upravo u tim momentima nije dozvoljeno prezentovati rezultate istraživanja. Cilj zabrane je da se izbegne senzacionalistički pristup objavljivanju takvih podataka, kao i da se obezbedi poštovanje obaveze istovremenog i potpunog objavljivanja svih relevantnih podataka koji se odnose na istraživanje.

Potom, u cilju obezbeđivanja tačnog i potpunog informisanja građana, PMU ne mogu predstavljati kao reprezentativne rezultate istraživanja javnog mnjenja sprovedenog u toku programa povodom određenog pitanja (radio ili TV anketa) ili rezultate prigodne ulične ankete. Dodatno je dužan da prilikom saopštavanja rezultata istraživanja sprovedenog u toku programa navede ukupan broj glasova (poruka) koji su primljeni, bez obzira na koji način su ti glasovi primljeni (npr. telefonom, putem SMS-a, elektronska pošta) – (čl. 16. st. 2. i 3. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga).

Predstavljanje izbornih lista i kandidata

Predstavljanje izbornih lista ili kandidata je programski sadržaj koji je prema svojoj funkciji sličan sadržaju informisanja o predizbornim aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata, budući da se kao i potonji emituje bez naknade i namenjen je upoznavanju javnost sa aktivnostima, idejama i mišljenjem svih podnosilaca izbornih lista ili kandidata. Razlika je u načinu emitovanja, jer se predstavljanje realizuje posredstvom emisija posebno namenjenih predstavljanju i u svakoj od tih emisija svi učesnici u predizbornoj kampanji zasebno prezentuju svoje aktivnosti, ideje i mišljenja. Dakle, kod predstavljanja se učesnici u kampanji direktno obraćaju biračima bez uređivačkog posredovanja PMU, koji nema mogućnost da uređivački oblikuje sadržaj i da na njega utiče u onoj meri u kojoj to ima kod informisanja o predizbornim aktivnostima.

Predstavljanje se najčešće realizuje u vidu gostovanja kandidata u studiju PMU ili pak PMU emituje materijal koji je učesnik u kampanji prethodno samostalno pripremio. Vreme posvećeno predstavljanju svakog od učesnika u kampanji unapred se određuje (dogovara) pre nego što PMU i započne sa njegovim emitovanjem i ravnomerno se, bez diskriminacije, raspodeljuje na svakog od njih.

Posebno važna pitanja u vezi sa predstavljanjem jesu ko je dužan da emituje takve sadržaje i na koji način se vreme namenjeno predstavljanju raspodeljuje na učesnike u kampanji. Obavezu da emituje predstavljanje jedino imaju javni medijski servisi (Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine). Komercijalni PMU i PMU civilnog sektora nemaju tu obavezu, ali ako se odluče da emituju takve sadržaje, moraju to da čine na način na koji su to javni medijski servisi (u daljem tekstu: JMS) dužni da rade.

Kada je reč o vremenu posvećenom predstavljanju, Zakon o javnim medijskim servisima predviđa da JMS moraju obezbediti besplatno i jednako predstavljanje političkih stranaka, koalicija i kandidata koji imaju potvrđene izborne liste za republičke, pokrajinske ili lokalne izbore, u vreme predizborne kampanje (čl. 7. tač. 8) Zakona o javnim medijskim servisima. Dakle, svi učesnici u kampanji moraju da imaju na raspolaganju identično vreme za predstavljanje, koje im se ustupa besplatno.

Odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, na koje upućuje Pravilnik (čl. 8. st. 1.), predviđaju da JMS u sporazumu sa predstavnicima Vlade i parlamentarnih stranaka utvrđuje broj i trajanje emisija namenjenih predstavljanju, najkasnije pet dana po donošenju odluke o raspisivanju izbora. Međutim, ova pravila se u praksi ne primenjuju doslovno, već JMS tek po proglašenju svih izbornih lista zajedno sa predstavnicima podnosilaca zaključuje sporazum kojim se uređuju uslovi predstavljanja. Nakon toga se organizuje žreb putem koga se određuju redosled i termini njihovog predstavljanja. Takva praksa se, uprkos važećem zakonu, ustalila tokom proteklog perioda i na nju do sada niko nije imao ozbiljnijih primedaba, te ne bi trebalo ni insistirati na primeni navedenog zakona, pod uslovom da su zadovoljeni svi uslovi neophodni za pravičan tretman svih učesnika u kampanji.

Pri tom, osim što svaki učesnik u kampanji mora dobiti isto vreme za predstavljanje, ono mora biti objektivno dovoljno da on bar u najvažnijim crtama prezentuje svoj program, ideje i stavove. To je posebno važno za učesnike u kampanji koji su novi u političkom životu, neafirmisani, nemaju dovoljno sredstava da vode intezivnu kampanju ili iz različitih razloga nisu bili previše aktivni ili vidljivi u javnosti pre raspisivanja izbora.

Pored vremena namenjenog predstavljanju od posebnog značaja je da termini emitovanja budu isti ili bar približno isti, kako se ne bi dogodilo da se jedan učesnik predstavlja u televizijskom programu u udarnom večernjem terminu (eng. prime time), a drugi u toku prepodnevnih časova.

Predstavljanje u kampanji je od mnogo većeg značaja za učesnike koji su novi, neafirmisani na političkoj sceni ili nemaju dovoljno sredstava za vođenje intezivne kampanje, nego za učesnike koji su na vlasti ili već afirmisani. Stoga bi se moglo konstatovati da se ovi prvi jednakom raspodelom vremena za predstavljanje stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu ove druge. Možda bi zbog toga trebalo razmotriti mogućnost da se izmenama izbornih ili medijskih propisa predvidi rešenje kojim bi se prilikom predstavljanja u određenoj meri favorizovali novi, neafirmisani i finansijski slabiji učesnici u kampanji, tako što bi za predstavljanje dobili nešto više vremena od drugih učesnika.

Ljubiša Kuvekalović

Ekspert za pravnu regulaciju elektronskih medija. Viši pravni savetnik pri Regulatornom telu za elektronske medije (ranije RRA). Član nekoliko radnih grupa za izradu zakona i podzakonskih akata iz oblasti. Član Pregovaračke grupe 10 – informaciono društvo i mediji.