Elektronski mediji i predizborni program

Elektronski mediji i predizborni program

Uvod

Pružaoci medijskih usluga (u daljem tesktu: PMU) u Srbiji, kao i u svim demokratskim društvima ili onim koje bar teže da to postanu, imaju veoma ozbiljnu i značajnu ulogu tokom predizborne kampanje. Od njih se očekuje da, poštujući pravila novinarske profesije i medijske propise, istovremeno obezbede transparentnost izbornog procesa, da javnost upoznaju sa pravilima odvijanja tog procesa, da budu platforma na kojoj će učesnici u predizbornoj kampanji imati mogućnost da pod istim uslovima prezentuju i promovišu svoje ideje, mišljenja, aktivnosti i političke programe, ali i platforma na kojoj će učesnici sučeliti svoje stavove i debatovati o važnim društveno-političkim pitanjima i putem koje će i sami građani moći da iznesu svoje stavove i mišljenja i tako participiraju u izbornom procesu.

Predviđen je niz pravila koja uređuju postupanje PMU, kako bi oni ostvarili svoju ulogu tokom predizborne kampanje. Predstojeći tekst ima za cilj da u kratkim crtama prezentuje ta pravila.

Pravni okvir

Pravni okvir u ovoj oblasti čine čl. 47. st. 1. tač. 5) Zakona o elektronskim medijima, čl. 7. tač. 8) Zakona o javnim medijskim uslugama, čl. 5. i 48. do 51. Zakona o izboru narodnih poslanika, čl. 4. Zakona o lokalnim izborima i odredbe Pravilnika o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje (u daljem tekstu: Pravilnik).
Ovi propisi zasnivaju se na Ustavu Republike Srbije i njegovim odredbama kojima su zajemčeni sloboda izražavanja i mišljenja (čl. 46.), sloboda medija (čl. 50.), pravo na obaveštenost (čl. 51), izborno pravo (čl. 52), i utvrđena zabrana diskriminacije (čl. 21).

Koji PMU mogu emitovati predizborni program

Pravo građana da budu pravovremeno, istinito, potpuno i objektivno obavešteni o programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista i o kandidatima sa tih lista, shodno čl. 9. Zakona o izboru narodnih poslanika, predstavlja sastavni deo izbornog prava, koje je zajemčeno Ustavom. Naime, građani imaju pravo da preko sredstava javnog obaveštavanja, pa samim tim i preko programa PMU, da budu obavešteni o izbornim programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, kao i o kandidatima sa izbornih lista.
Na taj način utvrđena je i obaveza PMU da putem programa koji emituju omoguće građanima da ostvaruju svoje izborno pravo. Međutim, postavlja se pitanje da li svi PMU imaju takvu obavezu, pa i da li mogu da emituju predizborni program (ovaj pojam biće u daljem tekstu bliže određen).
Takav program mogu emitovati samo PMU koji su u svom programskom elaboratu predvideli da će emitovati vesti i program aktuelnosti. Programski elaborat je dokument koji PMU podnosi Regulatoru kada traži izdavanje dozvole za pružanje medijske usluge. I on je sastavni deo izdate dozvole, pa njegov deo koji sadrži, između ostalog, navode o tome koje vrste programa će PMU emitovati (programski koncept) predstavlja uslov iz dozvole koji je on dužan da poštuje. Samim tim, ako PMU u svom elaboratu nije predvideo da će emitovati vesti i program aktuelnosti, on ne može tokom predizborne kampanje da emituje predizborni program informativne prirode, jer bi to predstavljalo kršenje uslova iz dozvole.
Zabrana se pak ne odnosi na emitovanje političkog oglašavanja, budući da takav sadržaj po svojoj prirodi nije informativan, tako da PMU koji nije predvideo elaboratom emitovanje vesti i programa aktuelnosti može da emituje političke reklame. Ali, PMU čiji je program u celosti specijalizovan za sadržaje namenjene deci, odnosno maloletnicima ne može da emituje ni političke reklame, jer se takav sadržaj smatra nepodesnim za maloletnu publiku.

Učesnici u predizbornoj kampanji

Postavlja se pitanje čije aktivnosti PMU može pratiti u predizbornoj kampanji, budući da se predizborni program odnosi na njihove aktivnosti, a u vezi sa tim i da li PMU može odmah nakon raspisivanja izbora da započne da prati aktivnosti političkih stranka i koalicija koje će učestovati na izborima?
Pravilnik definiše podnosioca izborne liste, odnosno predloga kandidata (u daljem tekstu: podnosilac izborne liste) kao ovlašćeno lice, grupu lica ili organizaciju koja učestvuje na izborima i čija izborna lista je proglašena odlukom nadležnog organa javne vlasti. Kandidata sa izborne liste, odnosno liste kandidata (u daljem tekstu: kandidat) definiše kao fizičko lice označeno kao kandidat na izbornoj listi, koja je proglašena odlukom nadležnog organa javne vlasti.
Dakle, podnosiocem izborne liste, odnosno kandidatom smatra se samo onaj čija je izborna lista proglašena odlukom nadležne izborne komisije. To znači da PMU ne može emitovati predizborni program koji se odnosi na političke stranke, koalicije, grupe građana ili druga lica čija izborna lista nije proglašena, bilo zato što nije ni podneta ili je odbačena ili odbijena.
Samim tim, mogućnost da PMU emituje predizborni program zapravo nastaje tek kada je prva izborna lista proglašena, a ne u momentu kada su izbori raspisani i ovo pravilo se odnosi na izbore na svim nivoima, bez izuzetka.
Iako nije izričito predviđeno Pravilnikom, od ovog pravila neophodno je prihvatiti izuzetak u slučaju kada PMU želi da informiše javnost o tome da je određena politička stranka, koalicija ili grupa građana podnela izbornu listu nadležnoj izbornoj komisiji. Takav izuzetak bio bi svakako prihvatljiv sa stanovišta potrebe istinitog i potpunog informisanja javnosti o toku izbornog procesa.

Vrste predizbornog programa

Prema Pravilniku predizbornim programom smatra se programski sadržaj koji je namenjen:
a) informisanju javnosti o predizbornim aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata (u daljem tekstu: informisanje o predizbornim aktivnostima),
b) predstavljanju podnosilaca izbornih lista i kandidata, ili
v) političkom oglašavanju

U daljem delu teksta biće nešto više reči o svakom od ovih vrsta sadržaja posebno, ali je najpre neophodno analizirati pravila koja se odnose na predizborni program uopšte, a time i na sve te vrste sadržaja.

Označavanje predizbornog programa

Predizborni program mora biti jasno označen, tako da prosečan gledalac, odnosno slušalac može da zaključi da program koji sledi ili traje jeste predizborni program. Razlozi za propisivanje obaveze obeležavanja predizbornog programa proističu iz njegove prirode.

Naime, reč je o programu koji nesumnjivo ima za cilj da informiše građane o aktivnostima učesnika u predizbornoj kampanji kroz koje učesnici u kampanji nastoje da utiču na volju građana, pa samim tim i na one koji te informacije primaju, i da ih uvere da su upravo oni najbolji izbor. Stoga takvi programi pored informativnog imaju i promotivni karakter i obraćaju se građanima kao glasačima. Gledalac, odnosno slušalac ima pravo da zna da je reč o sadržaju koji se prevashodno obraća njemu kao glasaču i želi da utiče na njegovu odluku, a ne o redovnom informativnom programu.

Ovde bi se moglo napraviti poređenje sa pravnim režimom koji se primenjuje na reklame. Naime, gledalac, odnosno slušalac ima slobodu od reklama, odnosno pravo da bude obavešten da je reč o komercijalnom sadržaju koji mu se obraća kao potrošaču i u kome nije obezbeđen onaj stepen objektivnosti koji se inače zahteva od nekomercijalnih medijskih sadržaja i da na osnovu tog obaveštenja odluči da li će primiti tu informaciju. Tako i u slučaju predizbornog programa on ima pravo da zna da mu se taj sadržaj obraća sa određenim ciljem i da izabere da li želi da mu bude izložen. Slobodan je da primi te informacije, ali ima i pravo da bude jasno obavešten o kakvim informacijama je reč kako bi odlučio da li želi da ih primi. Dakle, publika poseduje svojevrsnu slobodu od predizbornog programa.

Pored toga, predizborni program mora biti jasno označen i iz praktičnih razloga, tačnije da bi učesnici u kampanji i subjekti koji nadziru izborni proces mogli bez većih teškoća da prate da li PMU obezbeđuje zastupljenost učesnika u predizbornoj kampanji bez diskriminacije.

Kada je reč o načinu označavanja, propisano je da se predizborni program obeležava kao takav putem najavne i odjavne špice, kao i sve vreme u toku svog trajanja. PMU je ostavljena sloboda da sam izabere na koji način će obeležiti takav program, s tim da su u Pravilniku i navedeni neki primeri koji su do sada obično i bili korišćeni i u programu (čl. 4. st. 1. i 2. Pravilnika).

Ograničenja u vezi sa vremenom emitovanja predizbornog programa

Posebno pravilo je predviđeno i u vezi sa vremenom emitovanja predizbornog programa, a u cilju zaštite maloletnika. On se ne sme emitovati u toku i najmanje deset minuta pre ili nakon emitovanja dečije emisije, odnosno emisije namenjene maloletnicima (čl. 4. st. 3. Pravilnika). Šta se ima smatrati programima koji su namenjeni deci, odnosno maloletnicima bliže je određeno u Pravilniku o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (čl. 2. st. 1. tač. 10) i 11)) koji je doneo Regulator.

U osnovi ovog pravila je ideja da su predizborni programi po svojoj prirodi prevashodno namenjeni punoletnim osobama, koji su istovremeno i birači, a ne maloletnicima, te da oni ne bi trebalo nepotrebno da budu izloženi takvim sadržajima, bar ne u televizijskim i radijskim programima, i to dok očekuju programski sadržaj koji je posebno njima namenjen ili pak neposredno nakon što se takav sadržaj završio.

Osim što PMU ne može započeti emitovanje predizbornog programa odmah po raspisivanju izbora, propisano je ograničenje i u pogledu toga kada on mora privremeno obustaviti njegovo emitovanje. Naime, predizborni program nije dozvoljeno emitovati 48 sati pre dana održavanja izbora i na sam dan održavanja izbora do trenutka kada se zatvaraju biračka mesta (tzv. predizborna tišina). Jedino što PMU može u ovom periodu emitovati su informacije o toku izbornog procesa, odnosno podaci o izlaznosti, atmosferi na biračkim mestima i sl. (čl. 5. st. 3. Zakona o izboru narodnih poslanika i čl. 4. st. 4. i 5. Pravilnika).

Ljubiša Kuvekalović

Ekspert za pravnu regulaciju elektronskih medija. Viši pravni savetnik pri Regulatornom telu za elektronske medije (ranije RRA). Član nekoliko radnih grupa za izradu zakona i podzakonskih akata iz oblasti. Član Pregovaračke grupe 10 – informaciono društvo i mediji.