Elektronski mediji i informisanje o predizbornim aktivnostima

Elektronski mediji i informisanje o predizbornim aktivnostima

Informisanje o predizbornim aktivnostima

Informisanjem o predizbornim aktivnostima podnosilaca izbornih lista i kandidata (u daljem tekstu: informisanje o predizbornim aktivnostima) smatraju se informativni sadržaji koji su namenjeni izveštavanju javnosti o aktivnostima učesnika u predizbornoj kampanji i o idejama i mišljenjima koje su izneli tokom kampanje. Mogu biti namenjeni i raspravljanju određenih pitanja nastalih u vezi sa aktivnostima, idejama ili mišljenjem učesnika u kampanji (čl. 2. st. 6. Pravilnika). Već iz same činjenice da je reč o informativnim sadržajima proističe da se oni emituju bez naknade, jer bi u protivnom bila reč o političkom oglašavanju.

Takvi sadržaji se mogu emitovati u okviru informativnih emisija u kojima se objavljuju i druge informacije koje se ne tiču predizborne kampanje, ali i u zasebnim emisijama posebno namenjenim praćenju kampanje, npr. reportaže o predizbornim aktivnostima, intervjui, debatni sadržaji, TV ili radijski dueli, odnosno sučeljavanja itd.

Treba napomenuti da informisanje o predizbornim aktivnostima ne mora uvek da se javi kao deo emisija koje su informativne, već se ponekad može emitovati i u okviru emisija koje su inače zabavnog karaktera. Na primer, intervju sa kandidatom u emisiji koja je inače zabavnog karaktera, a što se kod nas i dogodilo 2012. godine, kada su u emisiji „Veče sa Ivanom Ivanovićem“ učestvovali predsednički kandidati. Tada se na takav programski sadržaj primenjuju sva pravila koja se odnose na predizborni program, bez obzira na to što je reč o emisiji koja je redovno zabavnog karaktera i što gostovanja učesnika u kampanji mogu proteći u nešto relaksiranijoj atmosferi nego u tipičnim informativnim emisijama.

Rad pružalaca medijskih usluga (u daljem tekstu: PMU) u informisanju javnosti tokom predizborne kampanje ne razlikuje se mnogo od njihovog rada u cilju informisanja van kampanje, budući da su i tada, uz potpunu uređivačku slobodu, dužni da poštuju sva pravila izveštavanja. Dakle, na informisanje javnosti o predizbornim aktivnostima primenjuju se sva pravila koja važe i za informisanje javnosti van predizborne kampanje (čl. 6. st. 2. Pravilnika). Ona su propisana odredbama čl. 4. do 18. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, i uređuju sledeća pitanja: istinitost, potpunost, blagovremenost i objektivnost informisanja, pravilo druge strane, posebne obaveze u vezi sa vestima i programima aktuelnosti, objavljivanje saopštenja za javnost, objavljivanje nepotvrđenih i nezvaničnih informacija, objavljivanje rezultata istraživanja javnog mnjenja, označavanje pripadnosti, orijentacije ili opredeljenja određenog lica i dr.

Pravila o informisanju javnosti

Dakle, PMU i tokom predizborne kampanje zadržava potpunu uređivačku slobodu da odluči da li će emitovati određenu informaciju, kao i na koji način će je emitovati. Ipak, dužan je da prilikom uredničkog oblikovanja informacije poštuje sva pravila koja se primenjuju prilikom informisanja javnosti, među kojim treba naročito izdvojiti:

  • obezbeđivanje istinitosti i potpunosti informacija, odnosno verodostojnosti i potpunosti ideja i mišljenja koje objavljuje, kao i da sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja određene informacije koja sadrži podatke o ličnosti, događaju ili pojavi proveri njeno poreklo, istinitost i potpunost;
  • da obezbedi objektivnost u svom informisanju koja je primerena prirodi informacije, oblasti društvenog života na koji se ona odnosi i prirodi programskog sadržaja u kojoj se informacija objavljuje, s tim da je naročito dužan da činjenično izveštavanje jasno odvoji od mišljenja ili komentara, da se stara da lično uverenje urednika ili novinara ne utiče diskriminatorski na izbor teme i način njenog predstavljanja, da ne objavljuje komentare uvredljive prirode, kao i da se suzdrži od manipulisanja izjavama, saopštenjima, fotografijama i drugim sadržajima u cilju izmene njihovog osnovnog smisla (npr. maliciozne montaže, zlonamerno skraćivanje ili uklanjanje ključnih delova izjave i sl.);
  • da poštuje pravo određenog lica da odgovori na informacije u vezi sa kojima ima opravdan interes da se izjasni, a naročito ako se njima iznose navodi o njegovoj nestručnosti, nemoralnom ili nezakonitom postupanju ili je reč o raspravi koja uključuje sukob mišljenja ili stavova;
  • da obezbedi da u emisiji aktuelnosti koja ima debatni oblik učestvuju sve relevantne strane koje će omogućiti da se tema svestrano raspravi;
  • da prilikom objavljivanja saopštenja za javnost koje je sastavljeno kao reakcija na neku raniju izjavu ili događaj ili pojavu o kome PMU nije izveštavao, jasno navede sadržaj te izjave, odnosno opis tog događaja ili pojave;
  • da informacije koje su nepotvrđene ili čija tačnost nije pouzdano utvrđena, objavljuje uz označavanje da je reč o nezvaničnoj ili nepotvrđenoj informaciji.

Jedina specifičnost izveštavanja tokom kampanje je posebna obaveza PMU da prilikom informisanja javnosti o predizbornim aktivnostima obezbede u svom programu zastupljenost učesnika u kampanji bez diskriminacije (čl. 47. st. 1. tač. 5. Zakona o elektronskim medijima i čl. 6. st. 1. Pravilnika).

Ravnoprava zastupljenost kandidata u medijima

Ako se pođe od odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, to znači da PMU ne sme neopravdano praviti razliku ili nejednako postupati (isključivati, ograničavati ili davati prvenstvo), na otvoren ili prikriven način, prema učesnicima u predizbornoj kampanji. Tako, on ne sme određenog učesnika u kampanji, radnjom ili propuštanjem, u istoj ili sličnoj situaciji, stavljati u nepovoljniji položaj nego drugog učesnika, niti mu može neopravdano uskratiti pravo ili nametnuti obavezu koji se drugom učesniku u kampanji u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju, odnosno ne nameću. Na primer, PMU ne može za određene učesnike postavljati posebne uslove za učešće u informativnom programu, ne može pratiti aktivnosti samo određenog učesnika u kampanji, ne može obezbediti tehničke i programske uslove za prenos javnog skupa samo jednog učesnika i dr.

U vezi sa zabranom diskriminacije može se postaviti pitanje da li ona podrazumeva obavezu PMU da obezbede podjednaku zastupljenost učesnika u kampanji. Propisi u ovoj oblasti ne daju odgovor na ovo pitanje, odnosno nisu na izričit način propisali da li svi učesnici u kampanji moraju biti podjednako zastupljeni u programu, niti su odredili kvote njihove zastupljenosti u programima. Pravni poreci nekih drugih država sadrže detaljna pravila o tome koliko vremena mora biti posvećeno učesnicima u kampanji.

Podzakonski akti koje je Regulator ranije primenjivao sadržali su pravila koja su se odnosila na ova pitanja. Opšteobavezujuća uputstva, koje je regulatorno telo donosilo za svake pojedinačne izbore, sadržala su pravila koja su upućivala na odredbe čl. 5. st. 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i čl. 4. st. 2. Zakona o lokalnim izborima, i predviđala da su radijske i TV stanice dužne da obezbede ravnopravnost u obaveštavanju o svim podnosiocima izbornih lista i kandidatima sa tih lista. Tim podzakonskim aktima Regulator nije dalje precizirao na koji način će se sprovoditi ove odredbe prilikom nadzora nad programskim sadržajima.

Međutim, Kodeks ponašanja emitera, kao sveobuhvatni podzakonski akt koji je regulatorno telo ranije primenjivalo, bliže je uređivao šta se očekuje od radijskih i TV stanica tokom predizborne kampanje. Propisivao je da su PMU dužni da obezbede načelnu ravnopravnost, s tim da se pod njom smatrala mogućnost pristupa programu svih učesnika izbora, uz načelnu slobodu uredništva da kandidatima i partijama koje se na osnovu objektivne procene percipiraju kao oni koji imaju veće šanse za uspeh posveti više vremena, ali bez izrazite diskriminacije bilo koje partije ili kandidata u informativnim programima i programima političkih aktuelnosti. Dakle, prema ovom pristupu u programu su mogle biti više zastupljene „veće“ partije, što bi konkretno značilo da je značajnija zastupljenost mogla biti omogućena parlamentarnim ili drugim popularnim strankama, ali bez većih nesrazmera u odnosu na druge učesnike u kampanji.

Takav pristup nije nepoznat naročito u državama čije pravo se razvijalo pod uticajem anglo-saksonske pravne tradicije. Tamo je prihvatljivo da velike političke stranke, sa najvećim brojem mesta u parlamentu i sa najviše kandidata na listama imaju veću zastupljenost u programu od manjih političkih stranaka ili pojedinačnih kandidata. Ipak bi se prihvatanju takvog pristupa kod nas sasvim osnovano mogla uputiti kritika, imajući u vidu stepen političke i medijske kulture i stoga veoma čestu sklonost da se pripadajuća sloboda ostvaruje protivno cilju radi kog se jemči. Verovatno je to i razlog zbog čega on nije, bar ne izričito, prihvaćen u novim pravilima Regulatora.

Uređivačka sloboda PMU-a

Prilikom davanja odgovora na postavljeno pitanje treba imati u vidu da informisanje o predizbornim aktivnostima samo po sebi jeste informativni sadržaj u pogledu koga PMU ima uređivačku slobodu kao i u pogledu svakog drugog takvog sadržaja, saglasno odredbama Ustava kojima se jemči sloboda izražavanja i zakonima koji bliže uređuju njeno ostvarivanje. Ali, istovremeno je reč o posebno važnim informativnim sadržajima koji mogu pod određenim okolnostima uticati na sam izborni proces i rezultate izbora.

Ne može se očekivati od PMU da u informativnom programu o predizbornim aktivnostima obezbede jednaku zastupljenost svih učesnika u kampanji, budući da najpre to zakon izričito ne zahteva i da je to veoma teško ostvarivo iz različitih praktičnih razloga (neujednačena angažovanost učesnika u kampanji, izuzetno veliki broj učesnika u kampanji, ograničeno vreme posvećeno izborima u toku određene infortmativne emisije). S druge strane, od PMU se može očekivati da slobodu da samostalno odlučuju šta će i na koji način emitovati u informativnom programu ostvaruju radi ostvarivanja cilja zbog kojih im je i zajemčena, i to radi poštovanja, isto tako zajemčenog, prava građana na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje. Oni moraju postupati u granicama propisa, u skladu sa profesionalnim standardima i u dobroj veri. Samim tim, nisu ovlašćeni da favorizuju određenog učesnika u kampanji, gde bi jedan od mogućih pokazatelja takvog postupanja bila znatna razlika u zastupljenosti između tog i ostalih učesnika u kampanji. Na Regulatoru bi onda bilo da u praksi kroz primenu propisa zauzme stav šta se u konkretnim okolnostima ima smatrati favorizovanjem određenog učesnika i znatnom razlikom u zastupljenosti.

Dakle, PMU je dužan da u toku kampanje ima objektivan, izbalansiran i nediskriminatoran pristup informisanju, kako bi omogućio učesnicima u kampanji, ne jednaku, već odgovarajuću zastupljenost, na osnovu koje bi oni mogli da građane upoznaju sa svojim kandidatima, idejama, stavovima i aktivnostima, a koja bi obezbedila i da se sva važna aktuelna pitanja u toku kampanje pretresu i rasprave i da građani na istinit, potpun i objektivan način budu informisani o toku predizborne kampanje.

Treba napomenuti da je ta obaveza naročito izražena kod javnih medijskih servisa, budući da je njihova zakonska obaveza da poštuju i podstiču pluralizam političkih ideja i omoguće javnosti da bude upoznata sa tim idejama, pri čemu ne smeju služiti interesima pojedinih političkih stranaka, kao ni bilo kom drugom pojedinačnom političkom, ekonomskom, verskom i sličnom stanovištu ili interesu (čl. 7. tač. 4) Zakona o javnim medijskim servisima). Stoga, razlika u zastupljenosti učesnika u kampanji u programima javnih medijskih servisa mora biti još manje izražena nego što je to slučaj sa komercijalnim PMU.

Ljubiša Kuvekalović

Ekspert za pravnu regulaciju elektronskih medija. Viši pravni savetnik pri Regulatornom telu za elektronske medije (ranije RRA). Član nekoliko radnih grupa za izradu zakona i podzakonskih akata iz oblasti. Član Pregovaračke grupe 10 – informaciono društvo i mediji.