Интернет ствари: концепт

Интернет ствари: концепт

Експерт за приватност и заштиту података о личности, Правни саветник за приватност при ИНТЕРПОЛ-у, Експерт-евалуатор Европске комисије, Мастер права ЕУ, аутор књиге ”Заштита приватности на Интернету и Савет Европе”,  Privacy by Design Ambassador.

  • googleplus
  • linkedin
  • twitter

Увод

У тренутку када је овај рад писан (фебруар 2014), у општој и правној литератури на српском језику не постоје ни дефиниција ни опис феномена за који се на енглеском језику користи израз Internet of Things, скраћено IoT, а који бисмо на српски језик могли превести као Интернет објеката или још боље – Интернет ствари.

Имајући у виду да је у питању глобална појава од изузетног значаја за развој свих аспеката модерног друштва, а нарочито науке и технологије, циљ аутора је да у серији текстова посвећеној овој области на лако разумљив начин објасни суштину и значај Интернета ствари, као и да читаоца уведе у правну проблематику везану за овај феномен.

Као и у другим областима права информационо-комуникационих технологија, минимум разумевања технолошких аспеката Интернета ствари је неопходан за схватање утицаја који он остварује у праву и друштву.

У методолошком смислу, то се одражава у начину и редоследу излагања односно плану овог, првог у серији текстова посвећених Интернету ствари.

Након покушаја дефинисања, предмет расправе у овом и наредним текстовима биће значај, технологије на којима се заснива као и општа и правна питања која овај феномен доноси са собом.

Шта је Интернет ствари?

И поред тренутне велике популарности и присуства у медијима, нарочито иностраним, израз Интернет ствари у свом оригиналном енглеском облику је пре више од десет година измислио и употребио Кевин Ештон (енг. Kevin Ashton), да би описао концепт по коме ће у будућности свакодневни физички објекти, ствари, бити повезани на Интернет и моћи комуницирати међу собом и са људима.

На Интернет ствари се може гледати као на логичну еволуцију комуникације путем интернета, коју можемо поделити у три симболичке етапе. Прву карактерише статичност доступног садржаја и оштра подела на оне који га стварају и оне који га конзумирају. Садржај сајтова се углавном могао читати, слушати и слично, без могућности учешћа у његовом стварању. Комуникација је једносмерна.

Друга етапа, у којој се и данас у великој мери налазимо, одликује се нестанком ове поделе: било ко може истовремено стварати и конзумирати садржај. Већина сајтова садржи друштвену компоненту која омогућава учешће кроз објављивање слика, коментара, видеа… Најпопуларнији сајтови су управо друштвене мреже, а вишесмерна комуникација између људи се одвија путем компјутера и мобилних уређаја.

На трећу етапу се може гледати као на остварење концепта о коме је причао Ештон. Према њему се ствари, по природи пасивне, трансформишу у интелигентне, ”паметне” актере који путем Интернета могу размењивати информације о себи и свом окружењу са другим стварима или људима. Комуникација није само вишесмерна већ превазилази уобичајене оквире уређаја које користимо и прелази у физички свет око нас.

Другим речима, способност умрежених уређаја да прикупе информације из окружења у коме се налазе (да осете) и да их пренесу, поделе путем Интернета (да комуницирају) да би друге ствари или људи на основу тих информација могли нешто да ураде није више ограничена на компјутере или мобилне телефоне. Интернет повезаних компјутера постаје интернет повезаних ствари.

Аутомобили и друга превозна средства, кухињски апарати, расвета, медицински уређаји, четкице за зубе, зграде, наочале, ручни сатови, термостати, бицикле, нуклеарни реактори, храна у замрзивачу итд, само су неки од примера ствари којима већ данас дајемо способност комуникације.

Сам начин на који ове, више или мање свакодневне ствари комуницирају, као и значај ове трансформације, објаснићемо у наставку текста. У овом тренутку битно је схватити да Интернет ствари није утопијска визија будућности.

Напротив, већина технологија на којима се Интернет ствари заснива постоји већ неко време: мобилни телефони са могућношћу бежичне комуникације су у широкој употреби, употреба сензора у различитим гранама индустрије омогућава праћење животног циклуса производа од тренутка производње до тренутка конзумације, употреба јединствених система идентификације као што су бар-кодови има једнако широку примену, у многим земљама уводе се паметна бројила и други уређаји који омогућавају праћење и економичан утрошак енергије итд.

Дакле, као што је то био случај са електричном енергијом и многим другим технолошким достигнућима која су на фундаменталан начин изменила човечанство, Интернет ствари се у наш живот уплео полако, постајући непрепознатљив, неприметан део свакодневице.

Ипак, за разлику од других технолошких револуција чије смо тековине у потпуности усвојили, сви могући позитивни и негативни аспекти Интернета ствари нам још увек нису познати. Развој у области информационо-комуникационих технологија и сопствена креативност нам константно омогућавају откривање нових, интересантнијих потенцијалних апликација које овај напредак доноси.

__

Овај чланак је део текста који је аутор написао за стручни часопис Правни Инструктор.


Објављено

у

од

Comments

5 реаговања на “Интернет ствари: концепт”

  1. Vladislav Cale Avatar
    Vladislav Cale

    Dakle, možemo govoriti o „internetabilnosti“ stvari. To je u mom mozgu prihvatiljiviji prevod.
    Npr. Internet-fotelja: Da li je ova fotelja u kojoj sedim internetabilna?
    U svakom slučaju, članak je za pohvalu i čekamo dalje !

    1. Ђорђе Ђокић, LL.M. Avatar

      Прво, хвала на позитивним коментарима. Следећи чланак излази у понедељак. Интероперабилност је по мени, ипак, само један од елемената. Нпр. моја паметна фотеља Samsung, није интероперабилна са твојом фотељом марке BOSCH јер користе различите протоколе за комуникацију. Стандардизација је једна од највећих препрека широкој употреби и усвајању технологије од стране крајњих корисника. Зато треба да инсистирамо на стварима као што су отворени хардвер и софтвер (Open Hardware & FOSS). О овоме ће бити више приче у наредна два текста.