Internet stvari: komunicirajući objekti

internet stvari - komunicirajući objekti

Komunikacija i identifikacija

Izraz Internet stvari se zasniva na dva osnovna elementa, odnosno koncepta. Prvi koncept, Internet, možemo definisati kao globalnu mrežu međusobno povezanih kompjuterskih mreža zasnovanu na standardizovanom načinu komunikacije i identifikacije. Otud izraz mreža nad mrežama. Drugi koncept, stvar, možemo opisati kao neki neidentifikovani objekt.

Iz kombinacije ova dva koncepta sledi da Internet stvari predstavlja globalnu mrežu međusobno povezanih, jedinstveno identifikovanih objekata, koji komuniciraju na standardizovan način.

Kao što smo već videli, u ovom kontekstu stvar može biti bilo šta: automobil opremljen senzorima za pritisak u gumama, kućni ljubimac sa potkožnim čipom sa informacijama o vlasniku i vakcinama, medicinski implant koji prati i komunicira nivo šećera u krvi, mleko čija ambalaža sadrži bar kod s informacijama o datumu proizvodnje koje frižider sa odgovarajućom opremom može da pročita i obavesti korisnika kada je rok trajanja istekao, zgrada opremljena senzorima za temperaturu koji omogućavaju praćenje i korigovanje potrošnje energije u realnom vremenu…

U svakom od ovih slučajeva radi se o vrlo različitim stvarima koje imaju sposobnost da na određeni način, uglavnom putem senzora, prikupe informacije o svom okruženju i da te informacije komuniciraju.

Za razliku od personalnih kompjutera i mobilnih telefona koji predstavljaju nervne završetke današnjeg interneta, nervni završeci Interneta stvari biće mali, u većini slučajeva nevidljivi, jeftini kompjuteri izuzetno niske potrošnje koji će biti ugrađivani u stvari jednostavne kao konzerva piva ili komplikovane kao motor mlaznog aviona.

Imajući ovo u vidu, možemo konstatovati da Internet stvari objedinjuje nekoliko trendova razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. Prvi je minijaturizacija, odnosno smanjivanje dimenzija povezanih uređaja nekad i ispod granice vidljivosti golim okom. Mogućnost upotrebe bežičnih tehnologija garantuju mobilnost odnosno prenosivost – drugu značajnu karakteristiku. Treći trend je heterogenost uređaja na kojima će se Internet stvari zasnivati.

Kako stvari komuniciraju?

Da bi komunicirale, stvari moraju ispuniti dva preduslova. Prvi preduslov je da raspolažu sredstvom koje im omogućava komunikaciju. U ovom slučaju to je internet konekcija. Drugi preduslov je da se prilikom komunikacije mogu identifikovati na jedinstven način i time se diferencirati od drugih stvari.

Jedan od elemenata sistema za identifikaciju na kome se Internet trenutno zasniva se naziva IP (eng. IP) adresa. U pitanju je jedinstven broj kojim se umreženi uređaji identifikuju u međusobnom saobraćaju. U toku je prelazak na šestu verziju IP adrese, čije karakteristike omogućavaju dodelu gotovo neograničene količine jedinstvenih identifikacionih brojeva. Primera radi, na ovaj način bi bilo moguće identifikovati svako zrno peska na zemlji, a preostalo bi više nego dovoljno za ostatak Solarnog sistema.

Ovaj ogroman broj stvari kojima je ili će biti dodeljena IP adresa mogu se putem interneta jedne drugima obraćati, međusobno identifikovati i razmenjivati informacije.

__

Ovaj članak je deo teksta koji je autor napisao za stručni časopis Pravni Instruktor.

Đorđe Đokić, LL.M.

Ekspert za privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, Pravni savetnik za privatnost pri INTERPOL-u, Ekspert-evaluator Evropske komisije, Master prava EU, autor knjige ”Zaštita privatnosti na Internetu i Savet Evrope”,  Privacy by Design Ambassador.

  • googleplus
  • linkedin
  • twitter

2 Comments

  1. Pingback: Internet stvari: značaj | Pravo IKT

  2. Pingback: Internet stvari: koncept | Pravo IKT

Comments are closed.