Интернет ствари: комуницирајући објекти

интернет ствари - комуницирајући објекти

Комуникација и идентификација

Израз Интернет ствари се заснива на два основна елемента, односно концепта. Први концепт, Интернет, можемо дефинисати као глобалну мрежу међусобно повезаних компјутерских мрежа засновану на стандардизованом начину комуникације и идентификације. Отуд израз мрежа над мрежама. Други концепт, ствар, можемо описати као неки неидентификовани објект.

Из комбинације ова два концепта следи да Интернет ствари представља глобалну мрежу међусобно повезаних, јединствено идентификованих објеката, који комуницирају на стандардизован начин.

Као што смо већ видели, у овом контексту ствар може бити било шта: аутомобил опремљен сензорима за притисак у гумама, кућни љубимац са поткожним чипом са информацијама о власнику и вакцинама, медицински имплант који прати и комуницира ниво шећера у крви, млеко чија амбалажа садржи бар код с информацијама о датуму производње које фрижидер са одговарајућом опремом може да прочита и обавести корисника када је рок трајања истекао, зграда опремљена сензорима за температуру који омогућавају праћење и кориговање потрошње енергије у реалном времену…

У сваком од ових случајева ради се о врло различитим стварима које имају способност да на одређени начин, углавном путем сензора, прикупе информације о свом окружењу и да те информације комуницирају.

За разлику од персоналних компјутера и мобилних телефона који представљају нервне завршетке данашњег интернета, нервни завршеци Интернета ствари биће мали, у већини случајева невидљиви, јефтини компјутери изузетно ниске потрошње који ће бити уграђивани у ствари једноставне као конзерва пива или компликоване као мотор млазног авиона.

Имајући ово у виду, можемо констатовати да Интернет ствари обједињује неколико трендова развоја информационо-комуникационих технологија. Први је минијатуризација, односно смањивање димензија повезаних уређаја некад и испод границе видљивости голим оком. Могућност употребе бежичних технологија гарантују мобилност односно преносивост – другу значајну карактеристику. Трећи тренд је хетерогеност уређаја на којима ће се Интернет ствари заснивати.

Како ствари комуницирају?

Да би комуницирале, ствари морају испунити два предуслова. Први предуслов је да располажу средством које им омогућава комуникацију. У овом случају то је интернет конекција. Други предуслов је да се приликом комуникације могу идентификовати на јединствен начин и тиме се диференцирати од других ствари.

Један од елемената система за идентификацију на коме се Интернет тренутно заснива се назива ИП (енг. IP) адреса. У питању је јединствен број којим се умрежени уређаји идентификују у међусобном саобраћају. У току је прелазак на шесту верзију ИП адресе, чије карактеристике омогућавају доделу готово неограничене количине јединствених идентификационих бројева. Примера ради, на овај начин би било могуће идентификовати свако зрно песка на земљи, а преостало би више него довољно за остатак Соларног система.

Овај огроман број ствари којима је или ће бити додељена ИП адреса могу се путем интернета једне другима обраћати, међусобно идентификовати и размењивати информације.

__

Овај чланак је део текста који је аутор написао за стручни часопис Правни Инструктор.

Ђорђе Ђокић, LL.M.

Експерт за приватност и заштиту података о личности, Правни саветник за приватност при ИНТЕРПОЛ-у, Експерт-евалуатор Европске комисије, Мастер права ЕУ, аутор књиге ”Заштита приватности на Интернету и Савет Европе”,  Privacy by Design Ambassador.

  • googleplus
  • linkedin
  • twitter