Internet stvari: značaj

ambijentalna inteligencija

Internet stvari znači sposobnost komunikacije čoveka sa svojim fizičkim okruženjem. Po definiciji, komunikacija je dvosmerna ili višesmerna.

Kod kuće, pričamo o ”ambijentalnoj inteligenciji” ili ”pametnom domu” da bi opisali skup stvari koje su deo našeg neposrednog okruženja, a koje raspolažu određenom kompjuterskom snagom, inteligencijom, i sposobnošću da reaguju na spoljašnje uticaje.

Na nepristupačnim ili opasnim mestima ”pametni” objekti koji su izvor automatskih, nepristrasnih i preciznih informacija o nekom segmentu fizičkog sveta nam omogućavaju njegovo bolje razumevanje.

oblasti primene

Iako danas većina načina na koje ćemo koristiti Internet stvari može zvučati kao naučna fantastika, da bismo shvatili šta Internet stvari zapravo znači, neophodno je imati u vidu da privredne grane u kojima je u sve široj primeni obuhvataju:

  • zdravstvo i farmaceutsku industriju (zbog mogućnosti daljinskog praćenja stanja pacijenata i lekova);
  • transport (geolokalizacija, praćenje potrošnje, brzine kretanja, regulacija saobraćaja…);
  • energetiku (zbog mogućnosti praćenja i korigovanja potrošnje odnosno uštede energije, vode, i drugih resursa);
  • prehrambenu industriju (kontrola porekla i kvaliteta namernica u realnom vremenu);
  • vojnu industriju.

Pored pojava kao što su ”pametni domovi”, ”pametne zgrade”, ”personalni roboti”, i druge ”pametne” stvari, kada je nauka u pitanju, primena Interneta stvari može nam omogućiti bolje razumevanje globalnih prirodnih fenomena u oblasti meteorologije, okeanografije, geologije, itd. koje do sada nismo mogli analizirati na ovom nivou.

najveći akteri

Konstantnom povećanju broja oblasti primene Interneta stvari doprinosi činjenica da neki od najvećih aktera na tržištu informaciono-komunikacionih tehnologija ulažu orgomna sredstva u istraživački rad i komercijalizaciju rezultata na ovom polju.

Spisak kompanija čija je aktivnost vezana za Internet stvari trenutno obuhvata nekoliko stotina kompanija, među kojima su globalni lideri kao što su Google, Cisco, IBM, Intel, Microsoft, Samsung, Apple, Oracle i mnogi drugi. Skoro svaka od ovih kompanija pristupa tržištu proizvoda i usluga zasnovanih na Internetu stvari na sveobuhvatan način, imajući više manje jedinstvenu viziju kako bi budućnost trebalo da izgleda.

U korporativnom i marketinškom smislu, ovo se ogleda kroz slogane kojima kompanije označavaju svoje aktivnosti usmerene na Internet stvari. Cisco promoviše ”Internet svega” (The Internet of Everything), Ericsson ”Umreženo društvo” (Networked Society), a IBM ”Pametniju Planetu” (Smarter Planet). Hardverske kompanije kao Intel pričaju o ”Inteligentnim sistemima” (Intelligent Systems), itd.

građani, mali veliki akteri

Kao protivteža velikim kompanijama svuda u svetu postoje pojedinci i grupe ljudi koji po principu ”uradi sam” učestvuju u razvoju Interneta stvari. Koristeći jeftini, često reciklirani hardver i pišući i razmenjujući softver otvorenog koda, aktivnost ovih ljudi doprinela je razvoju izuzetno korisnih, jeftinih sistema koji se mogu koristiti za bilo šta – od internet štampanja, sistema za rano upozoravanje od poplava (Oxford Flood Network), praćenje nivoa zagađenosti  životne sredine (Pollux, Smart Citizen), automatizaciju domaćinstva (Ninja Blocks), do pametnih vrtova (Kijani Grows) i inteligentnih pivara (BrewBot).

Značaj ovih aktivnosti nalazi se ne samo u ogromnim uštedama i reciklaži starog hardvera, već i u dalekosežnim pozitivnim efektima koje izaziva demokratizacija učešća u stvaranju i razvoju jeftinih proizvoda i usluga u uslovima ekonomske krize. Ovo je naročito značajno u mnogoljudnim zemljama, kao i u oblastima sa oskudnim osnovnim prirodnim resursima, neophodnima za život ljudi (hrana, voda).

neutralnost tehnologije

Naravno, kao i svaki drugi tehnološki fenomen, Internet stvari je sam po sebi neutralan, ni dobar ni loš. To znači da problemi koji iz njega proizlaze zavise prvenstveno od načina na koji se kao društvo odnosimo prema tehnologiji, koje izbore pravimo i koje odluke u ovom pogledu donosimo.

__

Ovaj članak je deo teksta koji je autor napisao za stručni časopis Pravni Instruktor.

Đorđe Đokić, LL.M.

Ekspert za privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, Pravni savetnik za privatnost pri INTERPOL-u, Ekspert-evaluator Evropske komisije, Master prava EU, autor knjige ”Zaštita privatnosti na Internetu i Savet Evrope”,  Privacy by Design Ambassador.

  • googleplus
  • linkedin
  • twitter

4 Comments

  1. Pingback: Internet stvari: komunicirajući objekti | Pravo IKT

  2. Nazalost nije utopija.
    Jednog dana, vjerovatno relativno uskoro, neka od ovih firmi ce prvo uspjeti da ocita mozak bez znanja i odobrenja vlasinika istog. Posle toga ce se preci na ambiciozniji i za neke pojedince, grupe ili drzave korisniji korak, upisivanje u mozak. I polako SF postaje surova realnost…
    I da trebace nam neki John Connor da sve to resetuje,..

  3. Pingback: Internet stvari: koncept | Pravo IKT

  4. Pingback: Internet stvari: pravni problemi i dileme | Pravo IKT

Comments are closed.