Интернет ствари: значај

амбијентална интелигенција

Интернет ствари значи способност комуникације човека са својим физичким окружењем. По дефиницији, комуникација је двосмерна или вишесмерна.

Код куће, причамо о ”амбијенталној интелигенцији” или ”паметном дому” да би описали скуп ствари које су део нашег непосредног окружења, а које располажу одређеном компјутерском снагом, интелигенцијом, и способношћу да реагују на спољашње утицаје.

На неприступачним или опасним местима ”паметни” објекти који су извор аутоматских, непристрасних и прецизних информација о неком сегменту физичког света нам омогућавају његово боље разумевање.

области примене

Иако данас већина начина на које ћемо користити Интернет ствари може звучати као научна фантастика, да бисмо схватили шта Интернет ствари заправо значи, неопходно је имати у виду да привредне гране у којима је у све широј примени обухватају:

  • здравство и фармацеутску индустрију (због могућности даљинског праћења стања пацијената и лекова);
  • транспорт (геолокализација, праћење потрошње, брзине кретања, регулација саобраћаја…);
  • енергетику (због могућности праћења и кориговања потрошње односно уштеде енергије, воде, и других ресурса);
  • прехрамбену индустрију (контрола порекла и квалитета намерница у реалном времену);
  • војну индустрију.

Поред појава као што су ”паметни домови”, ”паметне зграде”, ”персонални роботи”, и друге ”паметне” ствари, када је наука у питању, примена Интернета ствари може нам омогућити боље разумевање глобалних природних феномена у области метеорологије, океанографије, геологије, итд. које до сада нисмо могли анализирати на овом нивоу.

највећи актери

Константном повећању броја области примене Интернета ствари доприноси чињеница да неки од највећих актера на тржишту информационо-комуникационих технологија улажу оргомна средства у истраживачки рад и комерцијализацију резултата на овом пољу.

Списак компанија чија је активност везана за Интернет ствари тренутно обухвата неколико стотина компанија, међу којима су глобални лидери као што су Google, Cisco, IBM, Intel, Microsoft, Samsung, Apple, Oracle и многи други. Скоро свака од ових компанија приступа тржишту производа и услуга заснованих на Интернету ствари на свеобухватан начин, имајући више мање јединствену визију како би будућност требало да изгледа.

У корпоративном и маркетиншком смислу, ово се огледа кроз слогане којима компаније означавају своје активности усмерене на Интернет ствари. Cisco промовише ”Интернет свега” (The Internet of Everything), Ericsson ”Умрежено друштво” (Networked Society), а IBM ”Паметнију Планету” (Smarter Planet). Хардверске компаније као Intel причају о ”Интелигентним системима” (Intelligent Systems), итд.

грађани, мали велики актери

Као противтежа великим компанијама свуда у свету постоје појединци и групе људи који по принципу ”уради сам” учествују у развоју Интернета ствари. Користећи јефтини, често рециклирани хардвер и пишући и размењујући софтвер отвореног кода, активност ових људи допринела је развоју изузетно корисних, јефтиних система који се могу користити за било шта – од интернет штампања, система за рано упозоравање од поплава (Oxford Flood Network), праћење нивоа загађености  животне средине (Pollux, Smart Citizen), аутоматизацију домаћинства (Ninja Blocks), до паметних вртова (Kijani Grows) и интелигентних пивара (BrewBot).

Значај ових активности налази се не само у огромним уштедама и рециклажи старог хардвера, већ и у далекосежним позитивним ефектима које изазива демократизација учешћа у стварању и развоју јефтиних производа и услуга у условима економске кризе. Ово је нарочито значајно у многољудним земљама, као и у областима са оскудним основним природним ресурсима, неопходнима за живот људи (храна, вода).

неутралност технологије

Наравно, као и сваки други технолошки феномен, Интернет ствари је сам по себи неутралан, ни добар ни лош. То значи да проблеми који из њега произлазе зависе првенствено од начина на који се као друштво односимо према технологији, које изборе правимо и које одлуке у овом погледу доносимо.

__

Овај чланак је део текста који је аутор написао за стручни часопис Правни Инструктор.

Ђорђе Ђокић, LL.M.

Експерт за приватност и заштиту података о личности, Правни саветник за приватност при ИНТЕРПОЛ-у, Експерт-евалуатор Европске комисије, Мастер права ЕУ, аутор књиге ”Заштита приватности на Интернету и Савет Европе”,  Privacy by Design Ambassador.

  • googleplus
  • linkedin
  • twitter

4 Comments

  1. Pingback: Интернет ствари: комуницирајући објекти | Право ИКТ

  2. Nazalost nije utopija.
    Jednog dana, vjerovatno relativno uskoro, neka od ovih firmi ce prvo uspjeti da ocita mozak bez znanja i odobrenja vlasinika istog. Posle toga ce se preci na ambiciozniji i za neke pojedince, grupe ili drzave korisniji korak, upisivanje u mozak. I polako SF postaje surova realnost…
    I da trebace nam neki John Connor da sve to resetuje,..

  3. Pingback: Интернет ствари: концепт | Право ИКТ

  4. Pingback: Интернет ствари: правни проблеми и дилеме | Право ИКТ

Comments are closed.