Биткоин - појам и значај

Биткоин (енг. Bitcoin) – појам и значај

Експерт за онлајн коцкање, докторски кандидат ЛАСТ-ЈД ЕМ студија, мастер права и мастер економије

  • googleplus
  • linkedin

Увод

11. марта 2015. године Digital Journal објавио је вест да је пружалац услуга онлајн коцкања Primedice примио преко 20 милиона опклада у последњих 24 часа. Primedice је највећи сајт за онлајне коцкање који прихвата Биткоин. Вест наводи да је ова копманија исплатила преко 2500 биткоина својим корисницима у претходном дану. Овај износ је еквивалентан износу од око 730.000 Америчких долара. Корисници услуга ове компаније укупно су прокоцкали преко 861.000 Биткоина у вредности од око 250 милиона долара и направили су преко 4 милијарде опклада.

Без обзира на ове фасцинантне статистичке податке, многи од нас никада нису чули за Primedice. Но, имена као што су Subway, Virgin, Dell, Microsoft, Sacramento Kings, WordPress.com, Tesla Motors, Victoria Secret и Wikipedia су нам далеко познатија. Заједничко за све ове компаније јесте то да примају Биткоин за њихове услуге, производе или пак као донацију.

Шта је то Биткоин?

Jerry Brito, истраживач Mercatus Centra у оквиру Џорџ Менсон Универзитета, у интервју датом Vice продукцији дефинише Биткоин као прву комплетно децентрализовану дигиталну валута. Џери Брито сматра да је Биткоин пре свега средство размене које има одређену вредност, док остале карактеристике које традиционалних валута не могу се јасно препознати у Биткоину (нпр. новац као средство штедње). Но, ова чињеница никако не би требала да оповргне постојање Биткоина као дигиталне валуте ни у тероијском, нити у практичном смислу.

Дигитална, децентрализовна валута

Иако јасна дефиниција дигиталне валуте не постоји, свет их ипак већ него време користи. Кредити којима се тргује у игрицама преко Фејсбука или Мајкрософтови поени јесу дигиталне валуте. Но, овим валутама се тргује у оквиру одређених условно речено затворених система. Мајкрософтови поени се могу користити само за куповину одређених Мајкрософтових производа, а различите врсте Фејсбук кредита играчи могу мењати само у оквиру неке од игрица. Поред дигиталних валута познати су системи за дгитални трансфер новца, као што су Пејпал, Мастеркард и Виса. Но, ови системи се примарно користе за трансфер тзв. националних валута (УСД, ЕУР, РСД) и не треба их мешати са дигиталним валутама.

Биткоин није национална валута. Он је приватна валута без централног монетарног ауторитета, одговорног за ову валуту. У случајевима националних валута, централне банке су ауторитети државне власти (нпр. Национална банка Србије у случају динара) или наддржавне власти (нпр. Европска централна банка у случају ЕУР) и претежно су одговорне за финанасијску стабилност. У случају приватних валута компанија која је издавалац валуте јесте та која сноси одговорност. Када је у питању Биткоин централни ауторитет не постоји у било ком смислу. Тачније, не постоји компанија која креира и издаје Биткоин, нити централна инфраструктура (нпр. централни сервер) која процесуира издавање и трансфер ове валуте. Фактички размена Биткоина се одвија између два субјекта (peer to peer) без икакве улоге трећих лица, то јест посредника.

Биткоин: поверење и флуктуације

У случајевима постојања централних монетарних институција одговорних за одређену валуту, ауторитет државе стоји иза такве институције, па самим тим и иза националне валуте. Такође, добра репутације компаније која је одговорна за приватну валуту утиче на стварање поверења код корисника. Ипак, политички, економски, привредни и други фактори готово увек утичу на промену финансијских параметара. Услед негативних промена, корисници централизованих валута могу да изгубе поверење у њу, “побегну” у неку другу валуту и додатно утичу на пад вредности валуте које су напустили.

Са друге стране, облигациони односи се углавном закључују у националним валутама. Чак и када се уговори закључују у другим валутама, пракса је да странке могу да измире своје обавезе у националној валути. Такође сва потраживања које држава има према физичким и правним лицима јесу одређена у националној валути (или најчешће морају да буду конвертована у националну валуту). Због ових чињеница увек постоји тражња за националним валутама, што генерише њену вредност. Другим речима, уколико узмемо у обзир најосновније законитости међународних финансија, лако се долази до закључка да већа потражња за валутом ствара њену већу вредност. Са супротне стране, потражња за националним валутама других држава (рецимо због јаких увозничких тенденција које постоје у привреди неке државе) могу да ослабе националну валуту и тиме поверење грађана у исту.

Историјски гледано, савремени новац јесте прилично нова појава. Јако дуго цивилизације су користиле вредности (злато, вредне метале, робу) за размену. Чак и током двадесетог века новац је имао доста дуго подлогу у вредним металима. Најочигледнији пример је златни стандард Америчког долар. Тржиштна вредност злата дуго је утицала на вредност долара, а вредност долара на остале валуте у свету. Вредност злата у многоме је зависила од поверења грађана и свакако од тражње за овим вредним металом. Ако повучемо паралелу између улоге Биткоина и савременог новца, може се доћи до закључка да Биткоин јесте пре свега вредност која служи за размену и има сличности са новцем пре настанка савременог новца (тачније са сахватањем новца који је имао реалну подлогу у неком од вредних метала). Због тога многи сматрају Биткон веома здравом валутом.

Ипак, пракса је показала да у случају Биткоина флуктуирања јесу веома брза и неочекивана. У моменту писања овог текста (март, 2015. године) један Биткоин вреди нешто мање од 300 Америчких долара. У новембру 2013. године један Биткоин је вредео око 1000 Америчких долара. У случају националних валута, флуктуирање може да се контролише или пак успори интервенцијом централне банке. Због чињенице да Биткоин може неочекивано да флуктуира у односу на вредности националних валута, ова дигитална валута није најпогодна за одређене финансијске трансакције и правне послове (нпр. куповина са оброчним исплатама цене, финансијске позајмице итд). Биткоин још увек заузима једно мало финансијско тржиште. Правило је да на малим тржиштима промене макроекономских параметара могу да проузрокују непредвидиве последице. Ипак, разлоге честих флуктуација Биткоина вероватно не треба тражити у недостаку традиционалних финансијски механизама, већ у проблемима новијег доба (безбедност пре свега).

Биткоин и Double spending problem

Проблем дуплог трошења јесте нешто са чиме се компјутерски и финанасијски стручњаци често суочавају у виртуелном окружењу. Трансфер финансијских средстава углавном се одвија путем посредништва. Онлајн банкарство, Пејпал, Мастеркард или Виза јесу посредници у трансферу средстава. Са техничког аспекта новац који се преноси путем ових система постаје криптовани фајл, чија копија остаје негде забележена и може постати предмет накнадне финансијске трансакције. Проблем се јавља ако примарна трансакција успе, а неко иницира накнадну трансакцију користећи копију фајла и тиме себи (противправно) прибави корист.

Иако постоји велики број безбедоносних система који овакав сценарио спречавају, у теорији ова појава се назива проблем дуплог трошења (Double spending problem) и она је свакако могућа. Пренос Биткоина апсолутно елиминише овај проблем јер се ова дигитална валута преноси директно између субјеката без икаквог посредовања. Такође техничка инфраструктура не допушта могућност дуплирања исте јединице ове дигиталне валуте, па самим тим и дупле трансакције (више о техничким елементима функционисања Биткоина у наредним текстовима).

Биткоин јесте валута, али и још нешто…

Системи за трансфер финансијских средстава у виртуелном окружењу јесу свеприсутнији (Пејпал, Мастеркард, Виза, Скрил, Гугл новчаник…). Иако оваквих сервиса има све више, чињеница је да најкрупнији играчи у овој области заузимају највећи део тржишта. Њихов развој јесте и последица доброг инкорпорисања у различите системе. Последица тога јесте готово доминантан положај највећих компанија у домену финансијских трансакција које се одвијају на индивидуални захтев. Тешко је поверовати да ће нека нова компанија у скорије време заузети позицију испред горе наведених.

Са друге стране, као што је већ речено специфичност Биткоина се огледа у томе да се ова дигитална валута прености искључиво технологијом која изузима посредништво. Резулат јесте јефтинији и бржи трансфер вредности. Треба се подсетити чињенице да трансфер новца путем Мастеркарда или Визе захтева претходне процедуре везане за отварање рачуна, регистрацију, чекање на одобрење (и картицу), а цео процес је праћен наравно откривањем гомиле података о личности. Најзад, не може свако да добије могућност да корисити услуге Мастеркарда или Визе.

Биткоин мрежа је тотално слободна и свако је може приступити. Најзад, Биткоин не треба посматрати као искључиву конкуренцију компанијама које раде у виртуеланом окружењу. Компаније чија је пословна активност искључиво сведена на слање новчаних дознака (нпр. Western Union, MoneyGram) могу да добију озбиљну конкуренцију у Биткоину.

Познати системи за плаћање увек узимају одређени проценат од трансакције. То није случај са Биткоином. Последица тога јесте да производи и услуге јесу јефтинији уколико се плаћају овом дигиталном валутом. Под претпоставком да ће Биткоин да доживи експанзију, лoгично је очекивати да ће традиционални сервиси за плаћање добити озбиљну конкуренцију. Конкуренција може да обори цене услуга и наравно побољша њихов квалитет услуга. Тиме би крајњи корисници били на добитку.

Биткоин: Политички притисци (са или без разлога)

Са политичког аспекта највећи заговорници развоја Биткоина јесу савремени Либертаријанци сконцентрисани око идеје слободног Интернета. Но, постоје политичке снаге против Биткоина које заговарју да се ова дигитална валута прогласи незаконитом. Нарочито снажан лоби ова група заговарача има у САД-у. Практичан резултат њиховог деловања био је везан за WikiLeaks. Финансирање Викиликса није формално забрањено. Викиликс је формално могао да прима донације путем Мастеркарда и Визе . Но, ове компаније су одбијале да врше трансфер новца Викиликсу. Претпоставља се да су политички притисци утицали на овакав став ових компанија. Но, донације су биле могуће преносом Биткоина.

Ипак, непостојање посредника приликом финансијских трансакција, као и могућност тоталне анонимизације лица између којих се одвија трансакција отвара могућности за различите противправне радње. Принцип peer to peer има пуно предности, али у Биткоин случају он отвара могућности за илегалну куповину оружија, за наручивање и исплату нечијег убиства или једноставно за било какву финанасијску трансакцију којом би се покрили незаконити циљеви. У доба савременог тероризма, ове могућности представљају јако осетљиву тему.


Објављено

у

од