Kako funkcioniše Bitkoin?

Kako funkcioniše Bitkoin

Ko je Satoši Nakamoto?

Bitkoin je relativno mlada valuta. Satoši Nakamoto je osoba (ili osobe) ili pseudonim za kompanije koja stoje iza Bitkoina. Postoje pretpostavke da Toshiba, Samsung, Nakamichi i Motorola stoje iza pseudonima Satoši Nakamoto. Bez obzira ko stoji iza ovog imena ili pseudonima, Nakamoto je lansirao Bitkoin softver u 2009. godini i ubrzo je prebacio najveći deo odgovornosti na naučnika Gavina Andersena, koji je danas šef Bitkon fondacije. Ova neprofitna organizacija osnovana je u septembru 2012. godine sa misijom da „standardizuje, zaštiti i promoviše upotrebu Bitkoina kao kriptovalute koja služi dobrobiti celom čovečanstvu“. Bitkoin fondacija je organizovana po uzoru na Linuks fondaciju i finansira se uglavnom kroz grantove, najčešće od profitnih kompanija čije poslovanje zavisi od Bitkoin tehnologije.

Kako do Bitkoina?

Bitkoin se najčešće definiše kao decentralizovana, digitalna valuta. No, u tehničkom smislu Bitkon se često opisuje kao kriptovaluta – digitalna valuta u čijoj osnovi se nalazi kriptografija kao mehanizam zaštite. Generisanje ove kriptovalute odvija se u okviru Bitkoin mreže. Ova mreža se sastoji od velikog broja računara. Svaki računar je čvor u ovoj ogromnoj mreži. Bitkoin se generiše od strane bilo kog korisnika koji “iskopava” (eng. mining) ovu digitalnu valutu.

”Iskopavanje” ili ”rudarenje” Bitkoina zapravo predstavlja rešavanje složenih matematičkih problema putem računara ili grupe povezanih računara u takozvane pulove (pools). Razlog za postojanje pulova je jednostavan – korisnici udružuju snagu svojih računara kako bi stvorili veću operativnu snagu kojom se rudari. Sa više računara dobija se veća snaga, rudarenje postaje efikasnije, te i šanse za dobijanje novih Bitkoina. Naravno, praksa je da se rezultat deli srazmerno uloženoj snazi.

Broj Bitkoina koje trenutno postoji ograničen je na 21 milion. Dakle, svi računari u mreži (ili grupe računara udružene u pulove) međusobno se takmiče za nove Bitkoine. Kolika je snaga ove mreže govori sledeći statistički podatak – ukupna snaga svih računara koji rudare nove Bitkoine gotovo je 250 puta veća nego kombinovana snaga 5 najvećih superkompjutera na svetu.

Da bi se dobili novogenerisni Bitkoini, računari moraju da reše složene matematičke probleme. Proizvodna stopa, to jest rezultat rudarenja, se revidira svake četvrte godine kako bi se održala vrednost Bitkona. Sa povećanjem broja rudara i većom produkcijom Bitkoina, kompleksnost matematičkih problema se povećava, smanjuje se verovatnoća reševanja istih i samim tim otežava rudarenje. Manja produkcija novih Bitkoina utiče na vrednost ove valute. Procenjuje se da će trenutne rezerve (21 milion Bitkona) nestati oko 2140. godine.

Postoji još jedan način za dobijanje Bitkoina. On nije ništa drugo nego tradicionalna zamena nacionalnih valuta za Bitkoin uz posredstvo servisa za finansijske transakcije.

Transfer Bitkoina

Svaki korisnik Bitkoina poseduje digitalne novčanike u kojima skladišti svoje Bitkoine. Digitalni novčanik jeste određen softver instaliran u računaru, mobilnom uređaju korisnika, koji se nalazi u nekom drugom softveru (računarstvo u oblaku), USB uređaju. Takođe pored digitalnog novčanika, svaki korisnik poseduje jedinstvenu Bitkoin adresu ili bar kod. Bitkoin adresa je jedinstveni, javni identifikator sastavljen od 32 broja i slova (veoma slično bankovnom računu).

Svako ko želi da pošalje Bitkoin nekom drugom korisniku (bilo da je reč o pozajmici, poklonu ili isplati kupoprodajne cene), transfer Bitkona inicira davanjem nalog za transakciju. U suštini, ovaj proces je tehnički veoma sličan slanju elektronske pošte. Međutim, umesto mejl adrese pošiljalac koristi Bitkoin adresu primaoca i sopstveni privatni ključ za prenos. Za razliku od Bitkoin adrese, privatni ključ je tajni kod. Privatni ključ mora da ostane tajna za sva lica osim za korisnika. Ukoliko privatni ključ sazna neki drugi korisnik, taj korisnik će biti u mogućnosti da raspolaže Bitkoinoma koji se prenose uz pomoć otkrivenog pivatnog ključa.

Blok i lanac blokova

Transfer Bitkoina se odvija uz pomoć sistema digitalnih potpisa. U osnovi digitalnog potpisa jeste asimetrična enkripcija i postojanje privatnog i javnog ključa. Kao što je gore objašenjeno svaki korisnik ima svoju jedinstvenu Bitkoin adresu (javni ključ) i privatni ključ (tajni kod). Kada neko želi da pošalje Bitkoine, u tehničkom smislu šalje se poruka koja se pretvara zajedno sa privatnim ključem u jedinstveni digitalni potpis (neka vrsta kriptovanog fajla). Taj fajl luta mrežom dok se ne inkorporira u blok, a posle toga blok se inkorporira u lanac blokova. Rudari svojim radom verifikuju validnost transakcije (time dokazuju da pošiljalac ima Bitkoine koje šalje) i time je inkorporiraju u blok. Kada se blok svrsta u lanac blokova, pošiljalac Bitkoina dobija potvrdu da je njegova transakcija uspela. Faktički, od tada primalac može da koristi novorpispele Bitkoine.

Svaki naredni blok koji se nadoveže na lanac šalje još jednu potvrdu da je transkacija uspela. Što više blokova u lancu, više je i potvrda o uspeloj transakciji i time se povećava i sigurnost transakcije. Naime, daleko je teže da se manipuliše blokom koji iznad sebe ima još nekoliko nadograđenih blokova u lancu. Ovo je ujedno i zanimljiv vid zaštite celokupne infrastrukture i svakog korisnika u njoj.

Postavlja se pitanje – Šta su to blokovi i lanac blokova? Svaka transakcija koja se odvija putem Bitkoina mora biti inkorporirana u takozvane blokove, a svaki blok je deo tzv. lanca blokova (blockchain). Lanac bolokova je „javna knjiga“ (public ledger) svih transakcija koje se odvijaju putem Bitkoina. Sve transakcije u Bitkoinu su zapravo potpuno transparentne. Svaki korisnik Bitkoina može da vide ko šalje Bitkoine, kome ih šalje i koliko se Bitkoina šalju. Šta više, celokupna infrastruktura lanca blokova je transparentna, tako da svaki korisnik može da proveri sve transakcije u lancu kao i trenutna stanja Bitkoina bilo kog drugog korisnika. Međutim, treba imati na umu da u lancu blokova nema podataka za identifikaciju korisnika.

Anonimnost Bitkoina

Potpuna anonimnost korisnika Bitkoina nije podrazumevana opcija. Lanac blokova jeste jedinstveni instrument koji omogućava transparentnost finansijskih transakcija i finanasijskih stanja, ali bez ličnih podatka o korisnicima Bitkoina. U lancu je moguće videti Bitkoin adresu korisnika, da li je korisnik član pula, eventualno se može videti IP adresa korisnika (ako korisnik to dozvoli), vreme transakcije, informacije u okviru kog bloka transakcija je inkorporirana, gde i kada je blok inkorporiran u lanac blokova, da li je transakcija uspela i drugi podaci. Svi ovi podaci vidljivi su za sve transakcije (kako aktuelne, tako i prošle).

Međutim, otkrivanje ličnog identiteta korisnika nije predviđeno funkcionisanjem Bitkoina. Ipak, to nije i nemoguće. Uzmimo u obzir sledeći primer – ako Bitkoin korisnik kupi Delov proizvod (Del prodaje proizvode u Bitkoinima), korisnik mora da ostavi svoje lične podatke ovoj kompaniji (pretpostavka je da je to neophodno zbog isporuke proizvoda). Lični podaci korisnika, to jest kupca neće biti uključeni u lanac blokova, ali ostaće u nekoj Delovoj bazi podataka. No, neko zainteresovano lice može da vidi da je konkretan korisnik napravilo transakciju sa Delom, te iz toga da zaključi da je kupio Delov proizvod (i naravno ostavio svoje podatke o ličnosti). Zatim, to lice (npr. predstavnik države sa sudskim nalogom) može zahtevati od Dela da otkrije lične podatke o svom kupcu. Međutim, sa tehničkog aspekta ovo nije baš tako jednostavan posao. Pored toga, teško je verovati da će Del (ili bilo koja druga kompanija) bez ikakavog razloga da otkrije lične podatke svojih klijenata.

Postoje dodatni instrumenti koji mogu da iskomplikuju gore navedenu pretpostavku. Ovi alati mogu da zamrse tragove određenog korisnika u celokupnom lancu blokova. Faktički, ti alati čine praćenje korisnika i njegovih transakcija prosto nemogućim. Pored toga, postoje i druge kriptovalute u virtuelnom okruženju. Neke od njih (npr. Darkcoin) pružaju apsolutnu anonimnost kao osnovnu opciju u funkcionisanju. No, mora da se naglasi da skoro sve decentralizovane, digitalne, kriptovalute imaju isti osnovni programski kod kao i Bitkoin. Time se i potvrđuje tehnička inovativnost Bitkoina!

Dušan Pavlović, LL.M. M.Econ.

Ekspert za onlajn kockanje, doktorski kandidat LAST-JD EM studija, master prava i master ekonomije

  • googleplus
  • linkedin