Bitkoin (eng. Bitcoin) – pojam i značaj

Bitkoin

Uvod

11. marta 2015. godine Digital Journal objavio je vest da je pružalac usluga onlajn kockanja Primedice primio preko 20 miliona opklada u poslednjih 24 časa. Primedice je najveći sajt za onlajne kockanje koji prihvata Bitkoin. Vest navodi da je ova kopmanija isplatila preko 2500 bitkoina svojim korisnicima u prethodnom danu. Ovaj iznos je ekvivalentan iznosu od oko 730.000 Američkih dolara. Korisnici usluga ove kompanije ukupno su prokockali preko 861.000 Bitkoina u vrednosti od oko 250 miliona dolara i napravili su preko 4 milijarde opklada.

Bez obzira na ove fascinantne statističke podatke, mnogi od nas nikada nisu čuli za Primedice. No, imena kao što su Subway, Virgin, Dell, Microsoft, Sacramento Kings, WordPress.com, Tesla Motors, Victoria Secret i Wikipedia su nam daleko poznatija. Zajedničko za sve ove kompanije jeste to da primaju Bitkoin za njihove usluge, proizvode ili pak kao donaciju.

Šta je to Bitkoin?

Jerry Brito, istraživač Mercatus Centra u okviru Džordž Menson Univerziteta, u intervju datom Vice produkciji definiše Bitkoin kao prvu kompletno decentralizovanu digitalnu valuta. Džeri Brito smatra da je Bitkoin pre svega sredstvo razmene koje ima određenu vrednost, dok ostale karakteristike koje tradicionalnih valuta ne mogu se jasno prepoznati u Bitkoinu (npr. novac kao sredstvo štednje). No, ova činjenica nikako ne bi trebala da opovrgne postojanje Bitkoina kao digitalne valute ni u teroijskom, niti u praktičnom smislu.

Digitalna, decentralizovna valuta

Iako jasna definicija digitalne valute ne postoji, svet ih ipak već nego vreme koristi. Krediti kojima se trguje u igricama preko Fejsbuka ili Majkrosoftovi poeni jesu digitalne valute. No, ovim valutama se trguje u okviru određenih uslovno rečeno zatvorenih sistema. Majkrosoftovi poeni se mogu koristiti samo za kupovinu određenih Majkrosoftovih proizvoda, a različite vrste Fejsbuk kredita igrači mogu menjati samo u okviru neke od igrica. Pored digitalnih valuta poznati su sistemi za dgitalni transfer novca, kao što su Pejpal, Masterkard i Visa. No, ovi sistemi se primarno koriste za transfer tzv. nacionalnih valuta (USD, EUR, RSD) i ne treba ih mešati sa digitalnim valutama.

Bitkoin nije nacionalna valuta. On je privatna valuta bez centralnog monetarnog autoriteta, odgovornog za ovu valutu. U slučajevima nacionalnih valuta, centralne banke su autoriteti državne vlasti (npr. Nacionalna banka Srbije u slučaju dinara) ili naddržavne vlasti (npr. Evropska centralna banka u slučaju EUR) i pretežno su odgovorne za finanasijsku stabilnost. U slučaju privatnih valuta kompanija koja je izdavalac valute jeste ta koja snosi odgovornost. Kada je u pitanju Bitkoin centralni autoritet ne postoji u bilo kom smislu. Tačnije, ne postoji kompanija koja kreira i izdaje Bitkoin, niti centralna infrastruktura (npr. centralni server) koja procesuira izdavanje i transfer ove valute. Faktički razmena Bitkoina se odvija između dva subjekta (peer to peer) bez ikakve uloge trećih lica, to jest posrednika.

Bitkoin: poverenje i fluktuacije

U slučajevima postojanja centralnih monetarnih institucija odgovornih za određenu valutu, autoritet države stoji iza takve institucije, pa samim tim i iza nacionalne valute. Takođe, dobra reputacije kompanije koja je odgovorna za privatnu valutu utiče na stvaranje poverenja kod korisnika. Ipak, politički, ekonomski, privredni i drugi faktori gotovo uvek utiču na promenu finansijskih parametara. Usled negativnih promena, korisnici centralizovanih valuta mogu da izgube poverenje u nju, “pobegnu” u neku drugu valutu i dodatno utiču na pad vrednosti valute koje su napustili.

Sa druge strane, obligacioni odnosi se uglavnom zaključuju u nacionalnim valutama. Čak i kada se ugovori zaključuju u drugim valutama, praksa je da stranke mogu da izmire svoje obaveze u nacionalnoj valuti. Takođe sva potraživanja koje država ima prema fizičkim i pravnim licima jesu određena u nacionalnoj valuti (ili najčešće moraju da budu konvertovana u nacionalnu valutu). Zbog ovih činjenica uvek postoji tražnja za nacionalnim valutama, što generiše njenu vrednost. Drugim rečima, ukoliko uzmemo u obzir najosnovnije zakonitosti međunarodnih finansija, lako se dolazi do zaključka da veća potražnja za valutom stvara njenu veću vrednost. Sa suprotne strane, potražnja za nacionalnim valutama drugih država (recimo zbog jakih uvozničkih tendencija koje postoje u privredi neke države) mogu da oslabe nacionalnu valutu i time poverenje građana u istu.

Istorijski gledano, savremeni novac jeste prilično nova pojava. Jako dugo civilizacije su koristile vrednosti (zlato, vredne metale, robu) za razmenu. Čak i tokom dvadesetog veka novac je imao dosta dugo podlogu u vrednim metalima. Najočigledniji primer je zlatni standard Američkog dolar. Tržištna vrednost zlata dugo je uticala na vrednost dolara, a vrednost dolara na ostale valute u svetu. Vrednost zlata u mnogome je zavisila od poverenja građana i svakako od tražnje za ovim vrednim metalom. Ako povučemo paralelu između uloge Bitkoina i savremenog novca, može se doći do zaključka da Bitkoin jeste pre svega vrednost koja služi za razmenu i ima sličnosti sa novcem pre nastanka savremenog novca (tačnije sa sahvatanjem novca koji je imao realnu podlogu u nekom od vrednih metala). Zbog toga mnogi smatraju Bitkon veoma zdravom valutom.

Ipak, praksa je pokazala da u slučaju Bitkoina fluktuiranja jesu veoma brza i neočekivana. U momentu pisanja ovog teksta (mart, 2015. godine) jedan Bitkoin vredi nešto manje od 300 Američkih dolara. U novembru 2013. godine jedan Bitkoin je vredeo oko 1000 Američkih dolara. U slučaju nacionalnih valuta, fluktuiranje može da se kontroliše ili pak uspori intervencijom centralne banke. Zbog činjenice da Bitkoin može neočekivano da fluktuira u odnosu na vrednosti nacionalnih valuta, ova digitalna valuta nije najpogodna za određene finansijske transakcije i pravne poslove (npr. kupovina sa obročnim isplatama cene, finansijske pozajmice itd). Bitkoin još uvek zauzima jedno malo finansijsko tržište. Pravilo je da na malim tržištima promene makroekonomskih parametara mogu da prouzrokuju nepredvidive posledice. Ipak, razloge čestih fluktuacija Bitkoina verovatno ne treba tražiti u nedostaku tradicionalnih finansijski mehanizama, već u problemima novijeg doba (bezbednost pre svega).

Bitkoin i Double spending problem

Problem duplog trošenja jeste nešto sa čime se kompjuterski i finanasijski stručnjaci često suočavaju u virtuelnom okruženju. Transfer finansijskih sredstava uglavnom se odvija putem posredništva. Onlajn bankarstvo, Pejpal, Masterkard ili Viza jesu posrednici u transferu sredstava. Sa tehničkog aspekta novac koji se prenosi putem ovih sistema postaje kriptovani fajl, čija kopija ostaje negde zabeležena i može postati predmet naknadne finansijske transakcije. Problem se javlja ako primarna transakcija uspe, a neko inicira naknadnu transakciju koristeći kopiju fajla i time sebi (protivpravno) pribavi korist.

Iako postoji veliki broj bezbedonosnih sistema koji ovakav scenario sprečavaju, u teoriji ova pojava se naziva problem duplog trošenja (Double spending problem) i ona je svakako moguća. Prenos Bitkoina apsolutno eliminiše ovaj problem jer se ova digitalna valuta prenosi direktno između subjekata bez ikakvog posredovanja. Takođe tehnička infrastruktura ne dopušta mogućnost dupliranja iste jedinice ove digitalne valute, pa samim tim i duple transakcije (više o tehničkim elementima funkcionisanja Bitkoina u narednim tekstovima).

Bitkoin jeste valuta, ali i još nešto…

Sistemi za transfer finansijskih sredstava u virtuelnom okruženju jesu sveprisutniji (Pejpal, Masterkard, Viza, Skril, Gugl novčanik…). Iako ovakvih servisa ima sve više, činjenica je da najkrupniji igrači u ovoj oblasti zauzimaju najveći deo tržišta. Njihov razvoj jeste i posledica dobrog inkorporisanja u različite sisteme. Posledica toga jeste gotovo dominantan položaj najvećih kompanija u domenu finansijskih transakcija koje se odvijaju na individualni zahtev. Teško je poverovati da će neka nova kompanija u skorije vreme zauzeti poziciju ispred gore navedenih.

Sa druge strane, kao što je već rečeno specifičnost Bitkoina se ogleda u tome da se ova digitalna valuta prenosti isključivo tehnologijom koja izuzima posredništvo. Rezulat jeste jeftiniji i brži transfer vrednosti. Treba se podsetiti činjenice da transfer novca putem Masterkarda ili Vize zahteva prethodne procedure vezane za otvaranje računa, registraciju, čekanje na odobrenje (i karticu), a ceo proces je praćen naravno otkrivanjem gomile podataka o ličnosti. Najzad, ne može svako da dobije mogućnost da korisiti usluge Masterkarda ili Vize.

Bitkoin mreža je totalno slobodna i svako je može pristupiti. Najzad, Bitkoin ne treba posmatrati kao isključivu konkurenciju kompanijama koje rade u virtuelanom okruženju. Kompanije čija je poslovna aktivnost isključivo svedena na slanje novčanih doznaka (npr. Western Union, MoneyGram) mogu da dobiju ozbiljnu konkurenciju u Bitkoinu.

Poznati sistemi za plaćanje uvek uzimaju određeni procenat od transakcije. To nije slučaj sa Bitkoinom. Posledica toga jeste da proizvodi i usluge jesu jeftiniji ukoliko se plaćaju ovom digitalnom valutom. Pod pretpostavkom da će Bitkoin da doživi ekspanziju, logično je očekivati da će tradicionalni servisi za plaćanje dobiti ozbiljnu konkurenciju. Konkurencija može da obori cene usluga i naravno poboljša njihov kvalitet usluga. Time bi krajnji korisnici bili na dobitku.

Bitkoin: Politički pritisci (sa ili bez razloga)

Sa političkog aspekta najveći zagovornici razvoja Bitkoina jesu savremeni Libertarijanci skoncentrisani oko ideje slobodnog Interneta. No, postoje političke snage protiv Bitkoina koje zagovarju da se ova digitalna valuta proglasi nezakonitom. Naročito snažan lobi ova grupa zagovarača ima u SAD-u. Praktičan rezultat njihovog delovanja bio je vezan za WikiLeaks. Finansiranje Vikiliksa nije formalno zabranjeno. Vikiliks je formalno mogao da prima donacije putem Masterkarda i Vize . No, ove kompanije su odbijale da vrše transfer novca Vikiliksu. Pretpostavlja se da su politički pritisci uticali na ovakav stav ovih kompanija. No, donacije su bile moguće prenosom Bitkoina.

Ipak, nepostojanje posrednika prilikom finansijskih transakcija, kao i mogućnost totalne anonimizacije lica između kojih se odvija transakcija otvara mogućnosti za različite protivpravne radnje. Princip peer to peer ima puno prednosti, ali u Bitkoin slučaju on otvara mogućnosti za ilegalnu kupovinu oružija, za naručivanje i isplatu nečijeg ubistva ili jednostavno za bilo kakvu finanasijsku transakciju kojom bi se pokrili nezakoniti ciljevi. U doba savremenog terorizma, ove mogućnosti predstavljaju jako osetljivu temu.

Dušan Pavlović, LL.M. M.Econ.

Ekspert za onlajn kockanje, doktorski kandidat LAST-JD EM studija, master prava i master ekonomije

  • googleplus
  • linkedin

One Comment

  1. Pingback: Kako funkcioniše Bitkoin? | PravoIKT

Comments are closed.