Година: 2015.

  • Net Futures 2015 конференција

    Net Futures 2015 конференција

    Европска комисија од 25. до 26. марта 2015. године у Бриселу организује конференцију Net Futures 2015. Net Futures 2015 је наследник раније конференције Future Internet Assembly (FIA), која је била организована једанаест пута узастопно. Инспирисана овим претходним догађајима, конференција Net Futures 2015 се фокусира на трансферзална питања будућности Интернета као што су Интернет ствари, технологије отвореног кода, рачунарство у облаку, паметни градови, алтернативни модели решавања спорова и стартап компаније.

  • ICE Totally Gaming

    ICE Totally Gaming

    У периоду од 2. до 4. фебруара 2015. gодине у Лондону је одржан је осми ICE Totally Gaming. ICE је највећи догађај на свету у области коцкања. Привредници, регулатори, представаници државних агенција, предстваници стручних тела, истраживачи из целог света и сви они професионалци који се суочавају са сличним изазовима циљна су група овог догађаја.

  • Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (2)

    Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (2)

    Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (2) – коментар пресуде Суда правде ЕУ. У овом, другом делу текста, аутор разматра детаље интерпретације Директиве 2010/13/ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама. Исто тако, објашњен је значај ове пресуде, не само у оквиру правосуђа ЕУ већ и правног система Србије који посредством одредаба члана 64. ст. 4-6. Закона о електронским медијима инкорпорира европску Директиву.

  • Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (1)

    Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (1)

    Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (1) – први део разматрања једне од најзначајнијих пресуда Суда правде ЕУ у домену електронских комуникација са акцентом на ваљаност члана 15(6) Директиве 2010/13/ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама као и право емитера на приступ догађаима одвеликог интереса за јавност ради продукције и емитовања кратких вести. Исто тако, Суд разматра ограничење висине накнаде коју наплаћује ималац права на емитовање као и чланове 16. и 17. Повељe о основним правима Европске уније из угла начела пропорционалности.

  • Стратегија сајбер безбедности ЕУ: отворен, безбедан и заштићен сајбер простор

    Стратегија сајбер безбедности ЕУ: отворен, безбедан и заштићен сајбер простор

    Иако је сајбер простор „виртуалан“, у њему не сме да постоји мања толеранција на кршење људских права и елементарних цивилизацијских постулата. Чини се да се ово начело понекад заборавља, с обзиром да се Интернет не тако ретко доживљава као простор где кршење људских права, наношење материјалне и нематеријалне штете и чињење кривичних дела имају мању тежину у односу на тзв. стварни свет. Стратегија сајбер безбедности Европске уније, усвојена 2013. године, представља први свеобухватни акт који је Европска унија сачинила у овој области. У документу се у више наврата истиче да основне вредности на којима почива ЕУ морају да се поштују и у сајбер простору.

  • Гардел против Француске

    Гардел против Француске

    Гардел против Француске је случај у коме Европски суд за људска права процењује валидност ретроактивног уписа података о линости у полицијску базу података тј. Француску националну евиденцију починилаца сексуалних деликата. Осим чланова 7 и 8 Европске конвенције о људским правима, Суд прецизира појам казне.

  • Oдговорност овлашћених регистара за повреду ауторског права

    Oдговорност овлашћених регистара за повреду ауторског права

    Виши регионални суд у Сарбикену je у случају Universal Music GMBH против Key-Systems, донео пресуду којом се утврђује одговорност овлашћеног регистра интернет домена за повреду ауторског права. Ова одлука је прва такве природе у свету, а њен значај и домет ћемо анализирати у даљем тексту.

  • Електронске комуникације: развој регулаторног оквира ЕУ

    Електронске комуникације: развој регулаторног оквира ЕУ

    Од самих почетака развоја електронских комуникација, а с обзиром на њихову специфичну природу, евидентна је повезаност развоја технологије, економског развоја и развоја правне регулативе. Имајући у виду специфичну повезаност ова три елемента, тј. њихову међусобну зависност и преплитање, јединствен је став да је регулисање тржишта електронских комуникација у ЕУ од изузетног значаја, те да таква регулатива представља један од важних инструмената у остваривању циљева изградње јединственог економског тржишта ЕУ и опште добробити друштва.

  • Рекламирање онлајн коцкања у Европској Унији

    Рекламирање онлајн коцкања у Европској Унији

    Рекламирање онлајн коцкања у Европској Унији подложено је баријерима сличним оним које постоје код пружања услуга онлајн коцкања. Обзиром да се принцип слободе пружања услуга у унутршњем тржишту ЕУ не примењује на сектор коцкања, национална законодавства држава чланица регулишу област рекламирања коцкања самостално. Због тога је ова област законодавно нехармонизована на нивоу уније.

  • Интернет оглашавање у новом Закону о оглашавању: Каква нам регулација треба?

    Интернет оглашавање у новом Закону о оглашавању: Каква нам регулација треба?

    Крајем јануара 2015. године надлежно министарство је представило је Нацрт новог Закона о оглашавању који по први пут у законодавство Србије уводи дефинисање интернет оглашавања. Основно је питање да ли се то чини на одговарајући начин и да ли би законска регулатива у области оглашавања могла да буде препрека за даљи развој модерних форми е-бизниса у нашој земљи.

  • Реклос и Давурлис против Грчке

    Реклос и Давурлис против Грчке

    У случају Реклос и Давурлис против Грчке, Европски суд за људска права одлучује о повреди права на приватност новорођеног детета. Елементи случаја указују на међусобну повезаност и значај лика и идентитета за право на приватан живот. Случај се заснива на неовлашћеном фотографисању новорођеног детета и неадекватној реакцији грчког правосуђа. Суд потврђује повреду права на приватност.

  • АvePoint методологија за спровођење студије утицаја на приватност

    АvePoint методологија за спровођење студије утицаја на приватност

    Предмет овог текста биће један од корисних алата који омогућава лакше и брже спровођење студије утицаја на приватност. У питању је AvePoint методологија, која на систематичан и прегледан начин води кроз поступак евалуације, процене и извештавања о потенцијалним ризицима за приватност неког пројекта.

  • Слобода пружања услуга и коцкање у пракси Суда правде ЕУ (6)

    Слобода пружања услуга и коцкање у пракси Суда правде ЕУ (6)

    Текст представља најбитније закључке из праксе Суда правде Европске Уније која се односи на коцкање и онлајн коцкање. Текст објашњава рестритктивни приступ регулисања игара на срећу у ЕУ, начин и разлоге тумачење појединих одредби Европског уговора као и проблеме који се односе на легитимност монопла, законитост оглашавања као и друге.

  • Гилан и Квинтон против Уједињеног Краљевства

    Гилан и Квинтон против Уједињеног Краљевства

    У случају Гилан и Квинтон против Уједињеног Краљевства, Европски суд за људска права процењује закокнитост овлаштења полиције по основу Закона о тероризму из 2000 Уједињеног Краљевства да на јавном месту, без најаве или судске одлуке, без постојања сумње, само на основу ”професионалне интуиције” претраже лица на одређеној територији. Суд одлучује да на основу незаконитог понашања органа полиције настаје повреда права на приватност оштећених лица и досуђује им трошкове спроведеног поступка.

  • Повреда жига путем Фејсбук странице

    Повреда жига путем Фејсбук странице

    Чланак разматра правни третман употребе и злоупотребе туђег жига у контексту друштвених мрежа. Поближе су приказане повреде права на жиг путем Фејсбук страница, као и неколико амблематичних случајева из праксе.

  • Вејнрајт против Уједињеног Краљевства

    Вејнрајт против Уједињеног Краљевства

    У основи случаја Вејнрајт против Уједињеног Краљевства налази се немар затворских службеника приликом претреса ”до голе коже” посетилаца притвореног. Кроз призму чланова 3, 8 и 13, Суд из Стразбура одлучује о повреди права на приватност лица у питању, као и постојању делотворног правног лека. Суд сматра да се претреси обављени над подносиоцима представке не могу сматрати „неопходним у демократском друштву“ у смислу члана 8, став 2 Конвенције. Сходно томе, дошло је до повреде члана 8 Конвенције. Исто тако, Суд сматра да подносиоци представке нису имали на располагању средство за добијање задовољења након мешања државе у њихова права према члану 8 Конвенције, и констатује повреду члана 13.