Година: 2015.
-
Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 2)
Гугл Француска против Луј Витона 2 је наставак анализе резоновања Суда правде ЕУ по обједињеној тужби Гугл Француска против Луј Витона и других. Одлука Суда је заштитила Гугл од судова држава чланица који су, у свом поступању, донели дијаметрално супротан закључак о његовој одговорности, а поврх свега, омогућила је Гуглу да усвоји униформнији модел пословања широм Европе
-
Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 1)
Суд правде Европске уније донео је пресуду у предмету у коме су обједињене тужбе Витона, Виатикума и Француског националног центра за међуљудске односе против Гугла Француска, поднете због наводних бројних повреда жига. Суштински, наводне повреде настале су као последица уноса жигом заштићених речи у Гуглов интернет претраживач (енг. Search engine), који је потом, под насловом Спонзорисани резултати (енг. Sponsored results) приказивао одређене рекламне линкове – у случају Витона, линкове ка сајтовима који су продавали копије, односно имитације његових производа, а у случају Виатикума и Француског националног центра за међуљудксе односе, линкове ка сајтовима њихових конкурената.
-
ОТТ стиже у Србију: Крај традиционалних медија?
ОТТ (енг. Over the Top) представља генерични појам за пружање услуга путем мрежа електронских комуникација (интернета), тако што њихов пружалац користи постојећи приступ интернету да би делио својим корисницима различите садржаје (Netflix, Amazon Prime Instant Video, YouTube итд.) или да би им омогућио комуникацију (Viber, Whats Up итд). Оба аспекта услуге су занимљива, будући да ремете устаљене бизнис моделе традиционалних пружалаца телекомуникационих услуга.
-
ИКТ – приоритет Хоризонта2020
Истраживачко-развојни програм ЕУ Хоризонт2020 дефинише области од значаја за развој информационо-комуникационих технологија. Овај текст ће бити посвећен појединостима везаним за области за које се могу добити финансије, без обзира на зрелост технологије у питању. Обухваћене су све развојне фазе од фундаменталног истраживачког раду до лансирања резултата на тржиште и њихова комерцијализација. Конкретно, било је речи о инвестицијама у ИКТ кроз три приоритета програма: Изузетност у науци (енг. Excellent Science), Компетитивна индустрија (енг. Competitive Industries) и Боље друштво (енг. Better Society).
-
Шимоволос против Русије
Шимоволос против Русије. Европски суд за људска права процењује постојање повреде чланова 5 и 8 Конвенције у случају уписа у полицијску базу података, надзора и притвора господина Шимоволоса. Након анализе законитости и пропорционалности мера државних органа Русије, суд закључује о повреди права на приватност.
-
Хоризонт2020 и ИКТ – место и области од значаја
Информационо-комуникационе технологије представљају једну од најзначајнијих облсти у оквиру које се може конкурисати за фондове Хоризонт2020. О повлаштеном месту које ИКТ имају у оквиру овог програма нарочито сведочи чињеница да су инвестиције у ову област увећане за око 46% у односу на претходне програме (FP7). Исто тако, Хоризонт2020 и ИКТ имају динамичнији однос него ранији програми, првенствено због политичке воље ЕУ да се инвестиције усмере ка областима истраживања које се односе на развој и комерцијализацију најновијих технологија. Оне, иако носе већи ризик, могу довести до значајних продора и створити нове пословне шансе које могу позитивно утицати на излазак из економске кризе, што је један од главних приоритета програма Х2020.
-
Хоризонт2020: приоритети
Хоризонт2020 има три приоритета, на којима се заснива његова подела на три основне тематске целине у оквиру којих иновативни пројекти могу добити финанцијску подршку. То су: Изузетност у науци (енг. Excellent Science), Компетитивна индустрија (енг. Competitive industries) и Боље друштво (енг. Better Society). Сваки од ових приоритета, односно области усмерен је на конкретан изазов.
-
Грувшарк је угашен: бесплатни стриминг под притиском
Након дугогодишње и исцрпне судске борбе са великим музичким продуцентским кућама, Грувшарк је обуставио даље пружање услуге стриминга музике. На сајту Грувшарка, од 30. априла 2015.године, стоји саопштење да услед нагодбе сервис прекида своје активности, брише све податке које имају везане за заштићена ауторска дела и предају сву интелектуалну својину над сајтом. Грувшарк – пут […]
-
Шта је Хоризонт2020?
Шта је Хоризонт 2020 и који је значај овог до сада највећег истраживачко-развојног програма Европске уније за актере у области ИКТ из Србије? Иако се Хоризонт2020 често помиње у контексту сламке спаса, као средство које би не само домаћу, већ и европску привреду могло извести из економске кризе, није сасвим јасно колико шира јавност у Србији стварно зна шта је заправо Хоризонт 2020 и шта стварно нуди. Овај текст, и серија текстова која следи одговориће на нека од основних питања о Хоризонту2020.
-
Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир
део 1 – Електронске комуникације: развој регулаторног оквира ЕУ део 2 – Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године део 3 – Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир У претходном тексту смо као разлоге за доношење новог, актуелног правног оквира у области електронских комуникација у ЕУ истакли убрзан раст сектора, као и […]
-
Заштита интелектуалне својине у информационом друштву: соломонска пресуда Суда правде ЕУ?
Суд правде Европске уније донео је одлуку у случају Промузика против Телефонике, закључивши да право Европске заједнице не захтева од држава чланица да, у циљу делотворне заштите ауторског права, успоставе законску обавезу обелодањивања података о личности за потребе вођења парничног поступка. У овој одлуци Суд се први пут изричито бавио проблематиком односа између заштите података (о личности) и онлајн спровођења закона, односно проблемом заштите интелекталне својине у информационом друштву
-
Интегрисана заштита приватности: од теорије до праксе
Интегрисана заштита приватности У ситуацији у којој нове информационо-комуникационе технологије омогућавају прикупљање и обраду огромне количине података о личности, заштита ових информација је од примарног значаја. Имплементација квалитетних мера заштите приватности и података о личности представља битан елемент управљања пројектима. Због тога, неопходно је узети је у обзир у току најранијих фаза развоја пројекта. Овакав, […]
-
Либерти и други против Уједињеног Краљевства
Супротстављајући право на приватност комуникација мерама пресретања телекомуникација, Европски суд за људска права у случају Либерти и други против Уједињеног Краљевства процењује законитост и оправданост ових мера у оквиру демократског друштва. Суд закључује да у датом случају не постоје довољне законске гаранције за заштиту права приватности да постоји повреда члана 8 Конвенције.
-
Фејсбук и порнографија: слобода изражавања или глобална цензура
Француски професор Фредерик Дуран Бесо (фра. Frédéric Durand-Baissas) је на свом Фејсбук профилу поставио слику „Порекло света“ (L’Origine Du Monde), француског сликара Густава Курбеа из 1866. године, која у крупном плану приказује женски полни орган. Како поменута социјална мрежа има, по њиховим речима, стриктну политику у погледу објављивања порнографије, решили су да кориснику суспендују налог. Корисник је поднео тужбу пред париским Вишим судом тврдећи да му је угрожено право на слободу изражавања, наглашавајући да га вређа чињеница да Фејсбук не разликује порнографију од уметности…
-
Како функционише Биткоин?
Како функционише Биткоин? Ко се крије иза имена Сатоши Накамото и које су правне последице употребе ове криптовалуте?
-
Пласирање робе: облик комерцијалне аудио-визуелне комуникације
Пласирање робе (енг. product placement) је један од облика аудио-визуелних комерцијалних комуникација у области пружања медијских услуга, који се у радио и телевизијским програмским садржајима и медијским услугама на захтев (енг. on- demand media services) користи ради оглашавања (рекламирања) роба или услуга.
-
Узун против Немачке
Коментар случаја Узун против Немачке баца светлост на третман права на приватност у судској пракси Европског суда за људска права, у контексту мера електронског надзора. У овом конкретном случају реч је о законитости и сразмерности мера надзора заснованих између осталог и на систему геолокализације. Кроз оцену оправданости мера надзора, Европски суд за људска права омогућава увид и у начин на који процењује ”националну безбедност” као изузетак од општег режима Европске конвенције о људским правима.
-
Центар за реаговање у случају инцидената везаних за информационе системе
Законом о информационој безбедности би требало да се одреди институција у оквиру које ће Национални центар за реаговање у случају инцидента везаних у ИС бити успостављен, као и делокруг послова тог органа. При избору надлежне институције, важно је имати у виду постојеће услове у којима институција послује, односно водити рачуна о стручности кадра, искуству и техничкој опремљености, али и пројекцијама будућег пословања. У сваком случају, овакав центар је Србији веома потребан, јер појединачни напори ради заштите ИС нису увек довољни да се обезбеди одговарајућа заштита на државном нивоу, те је потребно успоставити кровну институцију која ће обезбедити организовану и делотворну превенцију и заштиту.
-
АирБнБ закон – нова фаза економије дељења и њени проблеми
У претходном посту описали смо како су неке познате компаније, шампиони економије дељења, завршиле пред различитим судовима услед тужби представника традиционалних професија, које су се осетиле угроженим нелојалном конкуренцијом. За очекивати је да ће слични правни сукоби да се преселе и у друге јурисдикције у којима се ниво конкуренције приближава и угрожава устаљене играче на […]
-
Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године
Електронске комуникације у ЕУ обрађује ”Телеком пакет” из 2002 године којим су државе чланице у потпуности замениле ”Регулаторни пакет“ из 1998. године. Оваквим јединственим регулаторним оквиром регулисане су све електронске комуникације, што је резултат конвергенције телекомуникација, информационих технологија и електронских медија до које је дошло у протекле две до три деценије.
-
Биткоин (енг. Bitcoin) – појам и значај
Шта је Биткоин? Средство размене које има одређену вредност, дигитална валута, или нешто више? Које се карактеристике традиционалних валута могу препознати у Биткоину (нпр. новац као средство штедње), а које не могу? Пред вама је чланак који кроз конкретне примере објашњава појам и значај Биткоина као дигиталне, децентрализоване валуте.
-
Далеа против Француске
Случај Далеа против Француске супротставља права подносилаца захтева за шенгенску визу и дискрециона права држава чланица ЕУ учесница у Шенгенском споразуму да таквим лицима не дозволе улазак на њихову територију. Кроз анализу захтева за увид у податке о личности садржане у бази података подносилаца захтева, као и право на брисање података из шенгенске базе података, овај случај баца светлост на резоновање Европског суда за људска права у погледу права држава да користе ”националну безбедност” као изузетак и разлог за избегавање примене генералног режима Конвенције о људским правима.
-
Информациона безбедност у Србији: стратешки и регулаторни оквир
Информациона безбедност у Србији је област у којој свеобухватно стратешко и регулаторно уређење тек треба да се успостави. Стога, у наредном периоду очекује се припрема и доношење одговарајуће регулативе, што, пре свега, подразумева усвајање Закона о информационој безбедности и одговарајућих подзаконских аката. Ризици и претње које постоје у сајбер простору треба да се схвате озбиљно, и зато је потребно предузети координисане и системске мере и активности како би се друштво у целини боље припремило за инциденте у сајбер простору и како би се постигла адекватна реакција када се догоди угрожавање информационих система.
-
4Г технологија у Србији: регулаторни оквир и перспективе
По најавама представника РАТЕЛ-а и ресорног министарства, 4G технологија у Србији ће бити доступна од маја ове године. Нова генерација преноса података путем мобилне мреже коиндицира са повећањем интересовања просечног корисника за различите сервисе и условљена је поседовањем приступа интернету великих брзина. Поред прегледа историјског контекста који претходи дигитализацији телекомуникација, овај текст разматра питања везана за домаћи правни оквир релевантан за ову област и читаоцу омогућава схватање тренутног стања као и развоја ситуације у будућности.