Američki Zakon o autorskom pravu u digitalnoj eri – DMCA je zakon kojim su postavljeni temelji zaštite autorskog prava na Internetu, a njegove najznačajnije karakteristike su tejkdaun notis (Takedown notice), odnosno zahtev za uklanjanje spornog materijala, kao i određena vrsta imuniteta, tj. mogućnosti da OSP (online service providers) ne budu automatski odgovorni za povrede autorskog prava.
U ovom tekstu bavićemo se pitanjima iz oblasti patetnog prava, tačnije pitanjem patentnih trolova. Patentni trol je nesavesno pravno ili fizičko lice koje pokreće postupke zbog povrede patenta protiv lica koja su ga navodno povredila, sa ciljem sticanja licencnih naknada ili zarad nametanja parničnih troškova koji bi ograničili buduće delovanje tuženog.
Nedavno se u žižu interesovanja javnosti našao zanimljiv slučaj pevača američke rok grupe ,,Gans end Rouzes“ (,,Guns N’ Roses “), Eksl Rouza, koji je od Gugla zahtevao da iz pretrage fotografija izbaci mim (eng. meme) na kojima su ismevani njegovi problemi sa težinom. U pokušau da ukloni sadržaj na Internetu Eksl se poziva na zaštitu autorksih prava i koristi DMCA proceduru.
Rešavanje domenskih sporova u Albaniji je do nedavno bilo moguće samo isključivo pred sudovima. Prošle godine na snagu su stupili Pravila o rešavanju sporova povodom naziva .AL domena zai postala su deo ugovora o registraciji naziva internet domena. Postupak prema ovim Pravilima se vodi pred albanskom Agencijom za elektronske komunikacije i poštanske usluge.
Stvaranje i proizvodnja video igre je blisko povezana sa čitavim nizom pravnih komponenti. Autor izlaže neke pravne aspekte ove industrije – pitanje autorskog prava, prava žiga i prava na lik i daje kratak pregled bitnijih pitanja iz ovih oblasti.
Semplovanje (eng. sampling) je način produciranja muzičkih dela putem korišćenja isečaka iz već snimljenih pesama ili drugih zvučnih zapisa, kao što su inserti iz filmova ili video igrica. Ova pojava je zanimljiva i u digitalnoj eri, budući da je semplovanje putem modernog softvera dostupno ne samo profesionalcima, već i amaterima. U ovom tekstu posvetićemo pažnju istorijatu semplovanja, tehnološkom kontekstu u kome se ono odvija, i na kraju pravnoj i poslovnoj komponenti.
Sud pravde Evropske unije doneo je odluku u predmetu Usedsoft protiv Orakla povodom spora koji se odnosio na pitanje prodaje korišćenog softvera trećim licima, i izneo relevantno shvatanje o univerzalnosti instituta iscrpljenja prava na stavljanje autorskog dela u dalji promet.
Sud pravde Evropske unije doneo je odluku u predmetu u kome je belgijska organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava SABAM zahtevala od društvene mreže Netlog da u svoju mrežu implementira poseban filter preko koga bi se kontrolisala upotreba muzičkih i audio-vizuelnih dela.
Ovaj predmet je još jedan u nizu predmeta koji se tiču tretiranja autorskih i srodnih prava na internetu, tačnije na društvenim mrežama. Jedna od karakteristika, praktično svake društvene mreže, je takozvano deljenje različitih sadržaja, pa samim tim i sadržaja koji su predmet autorsko-pravne zaštite.
U slučaju Inoveb protiv Vegenera, Sud pravde EU analizira odnos između onlajn baza podataka i namenskih meta internet pretraživača. Kao i u predmetu Fudbal Datako protiv Sportradara, i u ovom predmetu Sud pravde Evropske unije bavio se zaštitom baza podataka pravom sui generis, koje prema odredbama člana 7. Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka (Directive 96/9/EC), pruža pravnu zaštitu stvaraocu baze podataka.
Sud pravde Evropske unije doneo je 18. oktobra 2012. drugu odluku u ovoj godini u predmetima u kojima je Fudbal DataKo bio jedna od strana, ovaj put u predmetu Fudbal DataKo protiv Sportradara.
Za razliku od prvog predmeta – Fudbal DataKo i drgi protiv Jahua! Ujedinjeno kraljevstvo i drugih – o kome smo već pisali, a u kome se Sud pravde Evropske unije bavio autorskopravnom zaštitom baza podataka, u ovom predmetu Sud iz Luksemburga se bavio prvenstveno pitanjima koja se tiču zaštite baza podataka pravom sui generis, a posebno nadležnošću sudova Država članica u onlajn okruženju koja zavisi od odgovora na pitanje gde su navodne radnje neovlašćenog „izvlačenja ili ponovnog korišćenja“ baze ili njenog značajnog dela dogodile.
U slučaju Fudbal DataKo i drugi protiv Jahua! Sud pravde Evropske unije razmatra autorskopravnu zaštitu baza podataka, odnosno njihove sadržine. Slučaj je pred Sud pravde izneo engleski Apelacioni sud, a postao je još jedan u nizu predmeta kojima Sud pravde Evropske unije oblikuje evropsko autorsko pravo. Konkretno, slučaj se ticao uslova pod kojim baze podataka mogu biti zaštićene autorskim pravom i stavio je na probu tradicionalni britanski pristup autorskom pravu.
U jednoj od starijih, ali izuzetno značajnih presuda za regulaciju autorskog prava na internetu, Scarlet Extended SA vs. SABAM, Sud pravde EU je potvrdio da internet servis provajderi (eng. Internet service provider) nisu u obavezi da filtriraju svu elektronsku komunikaciju među svojim korisnicima i da blokiraju određeni sadržaj kako bi zaštitili prava intelektualne svojine.
Pitanje pravnog tretmana moralnih prava autora, u okviru evropskog i američkog prava intelektualne svojine ima veliki značaj za oblast IKT. Potpisivanjem Bernske konvencije SAD su načinile prvi korak ka usaglašavanju svog prava sa evropskim pravom intelektualne svojine. Ipak, ostaje još dosta prostora za izjednačavanje ili barem približavanje autorskog prava sa obe strane Atlantskog okeana.
Kad je kontroverzni fotograf Ričard Prins u galeriji u Njujorku tuđe Instagram fotografije izložio kao svoja autorska dela, mediji su bili preplavljeni koemntarima nezadovoljnih korisnika ove društvene mreže čije su fotografije bez njihovog znanja i dozvole iskorištene u komercijalne svrhe. Autor ovog teksta analizira pravne posledice objavljivanja ličnih sadržaja na internetu, u kontekstu ekonomije koja se zasniva na eksploataciji podataka o ličnosti korisnika i sadržaja koji oni objavljuju.
Praksa vezana za simbol #Hešteg / #Hashtag koji se sve učestalije upotrebljava i kod nas.
U slučaju Loreal protiv iBeja Sud pravde EU kreativno interpretira norme o zaštiti žiga i definiše izuzetke od odgovornosti u smislu čl.14 Direktive o e-trgovini EU. Sazvan na osnovu prethodnog pitanja u sporu koji se vodio pred sudovima Ujedinjenog Kraljevstva, Sud pravde EU razjašnjava obaveze preduzeća koja vode internet tržište da spreče povrede žiga od strane svojih korisnika.
Gugl Francuska protiv Luj Vitona 2 je nastavak analize rezonovanja Suda pravde EU po objedinjenoj tužbi Gugl Francuska protiv Luj Vitona i drugih. Odluka Suda je zaštitila Gugl od sudova država članica koji su, u svom postupanju, doneli dijametralno suprotan zaključak o njegovoj odgovornosti, a povrh svega, omogućila je Guglu da usvoji uniformniji model poslovanja širom Evrope
Sud pravde Evropske unije doneo je presudu u predmetu u kome su objedinjene tužbe Vitona, Viatikuma i Francuskog nacionalnog centra za međuljudske odnose protiv Gugla Francuska, podnete zbog navodnih brojnih povreda žiga. Suštinski, navodne povrede nastale su kao posledica unosa žigom zaštićenih reči u Guglov internet pretraživač (eng. Search engine), koji je potom, pod naslovom Sponzorisani rezultati (eng. Sponsored results) prikazivao određene reklamne linkove – u slučaju Vitona, linkove ka sajtovima koji su prodavali kopije, odnosno imitacije njegovih proizvoda, a u slučaju Viatikuma i Francuskog nacionalnog centra za međuljudkse odnose, linkove ka sajtovima njihovih konkurenata.
Sud pravde Evropske unije doneo je odluku u slučaju Promuzika protiv Telefonike, zaključivši da pravo Evropske zajednice ne zahteva od država članica da, u cilju delotvorne zaštite autorskog prava, uspostave zakonsku obavezu obelodanjivanja podataka o ličnosti za potrebe vođenja parničnog postupka.
U ovoj odluci Sud se prvi put izričito bavio problematikom odnosa između zaštite podataka (o ličnosti) i onlajn sprovođenja zakona, odnosno problemom zaštite intelektalne svojine u informacionom društvu
Viši regionalni sud u Sarbikenu je u slučaju Universal Music GMBH protiv Key-Systems, doneo presudu kojom se utvrđuje odgovornost ovlašćenog registra internet domena za povredu autorskog prava. Ova odluka je prva takve prirode u svetu, a njen značaj i domet ćemo analizirati u daljem tekstu.
Članak razmatra pravni tretman upotrebe i zloupotrebe tuđeg žiga u kontekstu društvenih mreža. Pobliže su prikazane povrede prava na žig putem Fejsbuk stranica, kao i nekoliko amblematičnih slučajeva iz prakse.
Typosquatting predstavlja vrstu Cybersquatting-a. Radi se o ponašanju na internetu koje sve više uzima maha i u našem regionu. Typosquatting se može se opisati kao registrovanje naziva domena u takvom obliku koji se javlja kao greška u kucanju odnosno unošenju naziva nekog domena u adresno polje (kucanje eng. typing, slovna greška eng. typo).
Sud pravde Evropske unije, presudio je 21. oktobra 2014. godine, da umetanje ili uglavljivanje videa zaštićenog autorskim pravima u sadržaj drugog sajta, nije po sebi povreda autorskih prava, čak iako je video postavljen bez dozvole autora. Ova presuda suda predstavlja nastavak intervencije Sud pravde Evropske unije u postojeće norme koje regulišu zaštitu autorskih prava odnosno […]
Svi koji su se i malo zainteresovali za registraciju naziva domena, znaju da je takva registracija jednostavna i da je za početak dovoljno pronaći ovlašćeni registar. Ovaj tekst objašnjava pravne aspekte izbora naziva internet domena sa stanovišta zaštite autorskih prava i žigova.