Амерички Закон о ауторском праву у дигиталној ери – ДМЦА је закон којим су постављени темељи заштите ауторског права на Интернету, а његове најзначајније карактеристике су тејкдаун нотис (Тakedown notice), односно захтев за уклањање спорног материјала, као и одређена врста имунитета, тј. могућности да ОСП (online service providers) не буду аутоматски одговорни за повреде ауторског права.
У овом тексту бавићемо се питањима из области патетног права, тачније питањем патентних тролова. Патентни трол је несавесно правно или физичко лице које покреће поступке због повреде патента против лица која су га наводно повредилa, са циљем стицања лиценцних накнада или зарад наметања парничних трошкова који би ограничили будуће деловање туженог.
Недавно се у жижу интересовања јавности нашао занимљив случај певача америчке рок групе ,,Ганс енд Роузес“ (,,Guns N’ Roses “), Ексл Роуза, који је од Гугла захтевао да из претраге фотографија избаци мим (енг. meme) на којима су исмевани његови проблеми са тежином. У покушау да уклони садржај на Интернету Ексл се позива на заштиту ауторксих права и користи ДМЦА процедуру.
Решавање доменских спорова у Албанији је до недавно било могуће само искључиво пред судовима. Прошле године на снагу су ступили Правила о решавању спорова поводом назива .AL домена заи постала су део уговора о регистрацији назива интернет домена. Поступак према овим Правилима се води пред албанском Агенцијом за електронске комуникације и поштанске услуге.
Стварање и производња видео игре је блиско повезана са читавим низом правних компоненти. Аутор излаже неке правне аспекте ове индустрије – питање ауторског права, права жига и права на лик и даје кратак преглед битнијих питања из ових области.
Семпловање (енг. sampling) је начин продуцирања музичких дела путем коришћења исечака из већ снимљених песама или других звучних записа, као што су инсерти из филмова или видео игрица. Ова појава је занимљива и у дигиталној ери, будући да је семпловање путем модерног софтвера доступно не само професионалцима, већ и аматерима. У овом тексту посветићемо пажњу историјату семпловања, технолошком контексту у коме се оно одвија, и на крају правној и пословној компоненти.
Суд правде Европске уније донео је одлуку у предмету Уседсофт против Оракла поводом спора који се односио на питање продаје коришћеног софтвера трећим лицима, и изнео релевантно схватање о универзалности института исцрпљења права на стављање ауторског дела у даљи промет.
Суд правде Европске уније донео је одлуку у предмету у коме је белгијска организација за колективно остваривање ауторских права САБАМ захтевала од друштвене мреже Нетлог да у своју мрежу имплементира посебан филтер преко кога би се контролисала употреба музичких и аудио-визуелних дела.
Овај предмет је још један у низу предмета који се тичу третирања ауторских и сродних права на интернету, тачније на друштвеним мрежама. Једна од карактеристика, практично сваке друштвене мреже, је такозвано дељење различитих садржаја, па самим тим и садржаја који су предмет ауторско-правне заштите.
У случају Иновеб против Вегенера, Суд правде ЕУ анализира однос између онлајн база података и наменских мета интернет претраживача. Као и у предмету Фудбал Датако против Спортрадара, и у овом предмету Суд правде Европске уније бавио се заштитом база података правом sui generis, које према одредбама члана 7. Директиве о правној заштити база података (Directive 96/9/EC), пружа правну заштиту ствараоцу базе података.
Суд правде Европске уније донео је 18. октобра 2012. другу одлуку у овој години у предметима у којима је Фудбал ДатаКо био једна од страна, овај пут у предмету Фудбал ДатаКо против Спортрадара.
За разлику од првог предмета – Фудбал ДатаКо и дрги против Јахуа! Уједињено краљевство и других – о коме смо већ писали, а у коме се Суд правде Европске уније бавио ауторскоправном заштитом база података, у овом предмету Суд из Луксембурга се бавио првенствено питањима која се тичу заштите база података правом sui generis, а посебно надлежношћу судова Држава чланица у онлајн окружењу која зависи од одговора на питање где су наводне радње неовлашћеног „извлачења или поновног коришћења“ базе или њеног значајног дела догодиле.
У случају Фудбал ДатаKo и други против Јахуа! Суд правде Европске уније разматра ауторскоправну заштиту база података, односно њихове садржине. Случај је пред Суд правде изнео енглески Апелациони суд, а постао је још један у низу предмета којима Суд правде Европске уније обликује европско ауторско право. Конкретно, случај се тицао услова под којим базе података могу бити заштићене ауторским правом и ставио је на пробу традиционални британски приступ ауторском праву.
У једној од старијих, али изузетно значајних пресуда за регулацију ауторског права на интернету, Scarlet Extended SA vs. SABAM, Суд правде ЕУ је потврдио да интернет сервис провајдери (енг. Internet service provider) нису у обавези да филтрирају сву електронску комуникацију међу својим корисницима и да блокирају одређени садржај како би заштитили права интелектуалне својине.
Питање правног третмана моралних права аутора, у оквиру европског и америчког права интелектуалне својине има велики значај за област ИКТ. Потписивањем Бернске конвенције САД су начиниле први корак ка усаглашавању свог права са европским правом интелектуалне својине. Ипак, остаје још доста простора за изједначавање или барем приближавање ауторског права са обе стране Атлантског океана.
Кад је контроверзни фотограф Ричард Принс у галерији у Њујорку туђе Инстаграм фотографије изложио као своја ауторска дела, медији су били преплављени коемнтарима незадовољних корисника ове друштвене мреже чије су фотографије без њиховог знања и дозволе искориштене у комерцијалне сврхе. Аутор овог текста анализира правне последице објављивања личних садржаја на интернету, у контексту економије која се заснива на експлоатацији података о личности корисника и садржаја који они објављују.
Пракса везана за симбол #Хештeг / #Hashtag који се све учесталије употребљава и код нас.
У случају Лореал против иБеја Суд правде ЕУ креативно интерпретира норме о заштити жига и дефинише изузетке од одговорности у смислу чл.14 Директиве о е-трговини ЕУ. Сазван на основу претходног питања у спору који се водио пред судовима Уједињеног Краљевства, Суд правде ЕУ разјашњава обавезе предузећа која воде интернет тржиште да спрече повреде жига од стране својих корисника.
Гугл Француска против Луј Витона 2 је наставак анализе резоновања Суда правде ЕУ по обједињеној тужби Гугл Француска против Луј Витона и других. Одлука Суда је заштитила Гугл од судова држава чланица који су, у свом поступању, донели дијаметрално супротан закључак о његовој одговорности, а поврх свега, омогућила је Гуглу да усвоји униформнији модел пословања широм Европе
Суд правде Европске уније донео је пресуду у предмету у коме су обједињене тужбе Витона, Виатикума и Француског националног центра за међуљудске односе против Гугла Француска, поднете због наводних бројних повреда жига. Суштински, наводне повреде настале су као последица уноса жигом заштићених речи у Гуглов интернет претраживач (енг. Search engine), који је потом, под насловом Спонзорисани резултати (енг. Sponsored results) приказивао одређене рекламне линкове – у случају Витона, линкове ка сајтовима који су продавали копије, односно имитације његових производа, а у случају Виатикума и Француског националног центра за међуљудксе односе, линкове ка сајтовима њихових конкурената.
Суд правде Европске уније донео је одлуку у случају Промузика против Телефонике, закључивши да право Европске заједнице не захтева од држава чланица да, у циљу делотворне заштите ауторског права, успоставе законску обавезу обелодањивања података о личности за потребе вођења парничног поступка.
У овој одлуци Суд се први пут изричито бавио проблематиком односа између заштите података (о личности) и онлајн спровођења закона, односно проблемом заштите интелекталне својине у информационом друштву
Виши регионални суд у Сарбикену je у случају Universal Music GMBH против Key-Systems, донео пресуду којом се утврђује одговорност овлашћеног регистра интернет домена за повреду ауторског права. Ова одлука је прва такве природе у свету, а њен значај и домет ћемо анализирати у даљем тексту.
Чланак разматра правни третман употребе и злоупотребе туђег жига у контексту друштвених мрежа. Поближе су приказане повреде права на жиг путем Фејсбук страница, као и неколико амблематичних случајева из праксе.
Typosquatting представља врсту Cybersquatting-а. Ради се о понашању на интернету које све више узима маха и у нашем региону. Typosquatting се може се описати као регистровање назива домена у таквом облику који се јавља као грешка у куцању односно уношењу назива неког домена у адресно поље (куцање енг. typing, словна грешка енг. typo).
Суд правде Европске уније, пресудио је 21. октобра 2014. године, да уметање или углављивање видеа заштићеног ауторским правима у садржај другог сајта, није по себи повреда ауторских права, чак иако је видео постављен без дозволе аутора. Ова пресуда суда представља наставак интервенције Суд правде Европске уније у постојеће норме које регулишу заштиту ауторских права односно […]
Сви који су се и мало заинтересовали за регистрацију назива домена, знају да је таква регистрација једноставна и да је за почетак довољно пронаћи овлашћени регистар. Овај текст објашњава правне аспекте избора назива интернет домена са становишта заштите ауторских права и жигова.