Фудбал ДатаKo и други против Јахуа!

Фудбал ДатаKo и други против Јахуа!

Дипломирани правник фокусиран на судску праксу у области ИКТ. Носилац сертификата „Специфичности вештачења у области информационих технологија“. Запослен у Редакцији ЈП Службени гласник, задужен за вођење и ажурирање Правно-информационог система Републике Србије.

  • linkedin

Референца

Фудбал ДатаKo д.о.о и други против Јахуа! Уједињено краљевство д.о.о и других (енг. Football DataCo Ltd and Others v. Yahoo! UK Ltd and Others), C-604/10, 01.03.2012

Кључне речи

Базе података, Директива 96/9/EC, ауторскo и сродна права

Чињенице

Суд правде Европске уније је донео одлуку у предмету Фудбал ДатаKo и други против Јахуа!. Одлука се односила на ауторскоправну заштиту база података, односно њихове садржине. Случај је пред Суд правде изнео енглески Апелациони суд, а постао је још један у низу предмета којима Суд правде Европске уније обликује европско ауторско право. Конкретно, случај се тицао услова под којим базе података могу бити заштићене ауторским правом и ставио је на пробу традиционални британски приступ ауторском праву.

Фудбал ДатаКо (енг. Football DataCo) је британска компанија која послује у фудбалској индустрији. Њена улога је издавање лиценци за репродукцију одређених података, који представљају интелектуалну својину три професионалне фудбалске лиге у Уједињеном краљевству – Премијер лиге (енг. Premier League), Фудбалске лиге (енг. The Football League) и Шкотске професионалне фудбалске лиге (енг. Scottish Professional Football League), трећим лицима (на пример новинама и телевизији).

Дакле, ДатаKо уступа своје листе распореда утакмица за одређену надокнаду, а трећа лица потом пружају услуге информисања односно омогућавају коцкање. Проблем је настао због тужбених навода ДатаKа и других њему сличних организација у којима се наводи да постоји неауторизована употреба њихових листа распореда фудбалских утакмица од стране Јахуa! Уједињено краљевство (енг. Yahoo! UK) и других кладионица.

Особа која саставља листу распореда фудбалских утакмица мора да води рачуна о одређеним „златним правилима“:

  • ниједан клуб не сме играти три узастопна меча „код куће“ или „у гостима“;
  • у било којих пет везаних мечева ниједан клуб не сме одиграти четири меча „код куће“ или „у гостима“;
  • потребно је тежити томе да сваки клуб одигра подједнак број утакмица „код куће“ и „у гостима“ за време сезоне, и
  • сви клубови би требало да одиграју приближно једнак број утакмица „код куће“ и „у гостима“ у средини недеље.

Као додатак овим правилима, када се утврђује листа утакмица, лице које је саставља мора водити рачуна о одређеним захтевима клубова за „одабир одређених датума за мечеве“. Наведени захтеви клубова укључују захтеве за одређеним датумима одигравања утакмица, захтеве да два или више клубова не играју „код куће“ истог дана, као и захтеве да се са утакмицом почне раније него што је планирано ради умањења ризика од могућих нереда. Сваке сезоне клубови поднесу око 200 оваквих захтева.

ДатаKо је у случају пред енглеским судом навео да би бар један од следећа три облика заштите требало да обухвати енглеске листе распореда утакмица:

  • Заштита база података ауторским правом (према одредбама енглеског Закона о ауторском праву, дизајну и патентима);
  • Заштита базе података правом sui generis за ствараоца базе података ради  спречавања екстракције и/или поновне употребе целог, или значајног дела, садржаја базе података (према одредбама енглеских Правила о ауторском праву и правима у регулативи база података); и/или
  • Ауторскоправна заштита листа као литерарних радова (поново према одредбама енглеском Закону о ауторском праву, дизајну и патентима).

Виши суд је пресудио да се на овај случај не може применити sui generis право ствараоца базе података ради  спречавања екстракције и/или поновне употребе целог, или значајног дела, садржаја ове базе података пошто стварање листе распореда утакмица не испуњава захтевани ниво ангажовања у „прибављању, верификовању или презентовању“ података. Ангажовање приликом састављања листе распореда утакмица не би могло да се узме у обзир у наведеном смислу.

Листе распореда утакмица, међутим биле су подобне за примену одредаба о заштити ауторског права над базама података пошто је њихова припрема захтевала значајну количину креативног рада – састављање листе распореда утакмица подразумева употребу умећа и расуђивања, а не само просту примену строгих критеријума.

Апелациони суд је потврдио одлуку Вишег суда да листе распореда утакмица не би могле бити заштићене sui generis правом ствараоца базе података али се обратио Суду правде Европске уније са питањем да ли ове листе могу бити заштићене ауторским правом.

Мишљење Правобраниоца

У случају Фудбал ДатаKo и други против Јахуа! правобранилац при Суду правде Европске уније Паоло Менгози (ита. Paolo Mengozzi) је у свом саветодавном мишљењу предложио Суду правде Европске уније да се при одговарању на питања енглеског Апелационог суда, води условима које је ради остваривања ауторскоправне заштите база података неопходно испунити, сходно одредбама члана 3. Директиве о правној заштити база података (Directive 96/9/EC).

На првом месту, база података може бити заштићена ауторским правом само у случају да представља „интелектуалну креацију“ аутора. Како би се проценило да ли се ради о оваквом случају, рад који је утрошен на стварање података који ће представљати садржај базе података не може бити узет у обзир. На пример, у случају листа распореда фудбалских утакмица, утврђивање свих елемената који се односе на сваки појединачни меч представља рад усмерен на стварање података.

Друго, Директива онемогућава примену ауторскоправне заштите база података према одредбама националних прописа уколико те базе не испуњавају услове прописане чланом 3. Директиве, што практично искључује могућност издвојеног тужбеног захтева за пружање ауторскоправне заштите предвиђене одредбама енглеског Закона о ауторском праву, дизајну и патентима.

Укратко, Правобранилац Менгози је заузео став да концепт оригиналности у случају база података захтева више од пуког ангажмана потребног да се подаци прикупе и унесу у базу. Другим речима, структура и фрејмворк (енг. framework) базе података морају бити оригинална креација аутора који је „подигао“ базу. То даље значи да су заправо структура и фрејмворк базе података (под претпоставком да се ради о оригиналном интелектуалном изразу аутора), а не сами подаци садржани у бази, заштићени ауторским правом које се односи на базе података

Коментар

У свом поступању Суд правде Европске уније прихватио је Саветодавно мишљење Правобраниоца Менгозија и стао на становиште да члан 3. став 1. Директиве о правној заштити база података обезбеђује ауторскоправну заштиту оних база података „које, због разлога одабира, односно распореда њиховог садржаја, представљају интелектуалну творевину свог аутора“.

Приликом одлучивања Суд правде Европске Уније додатно је разрадио дефиницију ауторскоправне заштите база података и начина на који би је требало примењивати, закључивши да  само „одабир, односно распоред садржаја (у бази података) који представљају оригинални израз креативне слободе аутора“ могу уживати овакву заштиту.

Намера законодавца приликом састављања наведеног члана 3. Директиве о правној заштити база података била је пружање заштите структури и фрејмворку базе података, а не њеној садржини – „Одабир, односно распоред садржаја“ односе се на одабир или распоред оних података који чине структуру базе података, а ангажман, односно труд уложен у стварање или прибављање података који су распоређени у базу података нису пресудни за утврђивање да ли одређена база података може бити заштићена ауторским правом.

У свом резоновању Суд правде Европске уније истиче да је интелектуално ангажовање приликом стварања листа распореда фудбалских утакмица више било усмерено на креирање садржине базе (односно података који је чине) него на креирање њене структуре, односно фрејмворка. Следствено томе, постаје јасно да Суд не сматра креирање листа распореда утакмица подобним за остваривање правне заштите прописане чланом 3. став 1. Директиве о правној заштити база података.

Суд даље истиче да је за постојање ауторскоправне заштите података садржаних у бази података, неопходно постојање „оригиналног израза креативне слободе аутора“. У случајевима у којима је постављање базе података „диктирано техничким условима, правилима или ограничењима који не остављају места креативној слободи“, не може бити речи о оригиналности, а самим тим ни о ауторскоправној заштити овакве базе, односно података садржаних у њима.

Суд правде Европске уније је, дакле, заузео став не само да су интелектуални ангажман и умеће који су коришћени приликом „подизања“ базе података небитни већ и да значајни рад и умеће неопходни за успостављање базе података нису довољни да оправдају пружање ауторскоправне заштите уколико не постоји израз оригиналности у одабиру или распоређивању података који су у базу постављени.

Оваква одлука у први план ставља став Суда правде Европске уније да је заштита база података по одредбама права Заједнице концепт који се мора врло уско тумачити. Такође, овакво резоновање Суда представља одступање од досадашњег традиционалног приступа у Уједињеном Краљевству, који је дозвољавао ауторскоправну заштиту креација по основу значајне вештине односно рада утрошених на њихово стварање. Уместо таквог става, Суд правде ЕУ је стао на становиште да је оригиналност избора или распоређивања података садржаних у бази заштићен Директивом о правној заштити база података, док значајна вештина и рад приликом стварања више нису довољни сами по себи да би се на основу њих утврдила „оригиналност“.

Јасно је да по свему судећи листе распореда фудбалских утакмица убудуће неће моћи да рачунају на ауторскоправну заштиту у складу са одредбама Директиве о правној заштити база података, што представља добру вест за представнике медија и кладионице који желе да их користе. Морају се, међутим, имати у виду и евентуалне последице за друге секторе који тренутно наплаћују (лиценцирају) приступ базама података, као што су пружаоци финансијских услуга или сервиси који пружају услуге медија стриминга  (енг. media streaming). Наиме, пошто наплаћивање оваквих накнада убрзо може постати беспредметно, сви ће они који тренутно остварују приходе кроз наплаћивање лиценци – било за приступ базама, било за дистрибуцију података које су прикупили или створили – морати да размотре на који начин могу најбоље заштитити своје време, умеће и рад уложене у креирање таквих база, односно своје интересе, пошто је више него очигледно да на правну заштиту у складу са одредбама Директиве о правној заштити база података више неће моћи да рачунају.