- Биткоин (енг. Bitcoin) – појам и значај
- Како функционише Биткоин?
- Пут свиле (Silk Road) – злоупотреба Биткоина и илегална онлајн тржишта
Ко је Сатоши Накамото?
Биткоин је релативно млада валута. Сатоши Накамото је особа (или особе) или псеудоним за компаније која стоје иза Биткоина. Постоје претпоставке да Toshiba, Samsung, Nakamichi и Motorola стоје иза псеудонима Сатоши Накамото. Без обзира ко стоји иза овог имена или псеудонима, Накамото је лансирао Биткоин софтвер у 2009. години и убрзо је пребацио највећи део одговорности на научника Гавина Андерсена, који је данас шеф Биткон фондације. Ова непрофитна организација основана је у септембру 2012. године са мисијом да „стандардизује, заштити и промовише употребу Биткоина као криптовалуте која служи добробити целом човечанству“. Биткоин фондација је организована по узору на Линукс фондацију и финансира се углавном кроз грантове, најчешће од профитних компанија чије пословање зависи од Биткоин технологије.
Како до Биткоина?
Биткоин се најчешће дефинише као децентрализована, дигитална валута. Но, у техничком смислу Биткон се често описује као криптовалута – дигитална валута у чијој основи се налази криптографија као механизам заштите. Генерисање ове криптовалуте одвија се у оквиру Биткоин мреже. Ова мрежа се састоји од великог броја рачунара. Сваки рачунар је чвор у овој огромној мрежи. Биткоин се генерише од стране било ког корисника који “ископава” (енг. mining) ову дигиталну валуту.
”Ископавање” или ”рударење” Биткоина заправо представља решавање сложених математичких проблема путем рачунара или групе повезаних рачунара у такозване пулове (pools). Разлог за постојање пулова је једноставан – корисници удружују снагу својих рачунара како би створили већу оперативну снагу којом се рудари. Са више рачунара добија се већа снага, рударење постаје ефикасније, те и шансе за добијање нових Биткоина. Наравно, пракса је да се резултат дели сразмерно уложеној снази.
Број Биткоина које тренутно постоји ограничен је на 21 милион. Дакле, сви рачунари у мрежи (или групе рачунара удружене у пулове) међусобно се такмиче за нове Биткоине. Колика је снага ове мреже говори следећи статистички податак – укупна снага свих рачунара који рударе нове Биткоине готово је 250 пута већа него комбинована снага 5 највећих суперкомпјутера на свету.
Да би се добили новогенерисни Биткоини, рачунари морају да реше сложене математичке проблеме. Производна стопа, то јест резултат рударења, се ревидира сваке четврте године како би се одржала вредност Биткона. Са повећањем броја рудара и већом продукцијом Биткоина, комплексност математичких проблема се повећава, смањује се вероватноћа решевања истих и самим тим отежава рударење. Мања продукција нових Биткоина утиче на вредност ове валуте. Процењује се да ће тренутне резерве (21 милион Биткона) нестати око 2140. године.
Постоји још један начин за добијање Биткоина. Он није ништа друго него традиционална замена националних валута за Биткоин уз посредство сервиса за финансијске трансакције.
Трансфер Биткоина
Сваки корисник Биткоина поседује дигиталне новчанике у којима складишти своје Биткоине. Дигитални новчаник јесте одређен софтвер инсталиран у рачунару, мобилном уређају корисника, који се налази у неком другом софтверу (рачунарство у облаку), USB уређају. Такође поред дигиталног новчаника, сваки корисник поседује јединствену Биткоин адресу или бар код. Биткоин адреса је јединствени, јавни идентификатор састављен од 32 броја и слова (веома слично банковном рачуну).
Свако ко жели да пошаље Биткоин неком другом кориснику (било да је реч о позајмици, поклону или исплати купопродајне цене), трансфер Биткона иницира давањем налог за трансакцију. У суштини, овај процес је технички веома сличан слању електронске поште. Међутим, уместо мејл адресе пошиљалац користи Биткоин адресу примаоца и сопствени приватни кључ за пренос. За разлику од Биткоин адресе, приватни кључ је тајни код. Приватни кључ мора да остане тајна за сва лица осим за корисника. Уколико приватни кључ сазна неки други корисник, тај корисник ће бити у могућности да располаже Биткоинома који се преносе уз помоћ откривеног пиватног кључа.
Блок и ланац блокова
Трансфер Биткоина се одвија уз помоћ система дигиталних потписа. У основи дигиталног потписа јесте асиметрична енкрипција и постојање приватног и јавног кључа. Као што је горе објашењено сваки корисник има своју јединствену Биткоин адресу (јавни кључ) и приватни кључ (тајни код). Када неко жели да пошаље Биткоине, у техничком смислу шаље се порука која се претвара заједно са приватним кључем у јединствени дигитални потпис (нека врста криптованог фајла). Тај фајл лута мрежом док се не инкорпорира у блок, а после тога блок се инкорпорира у ланац блокова. Рудари својим радом верификују валидност трансакције (тиме доказују да пошиљалац има Биткоине које шаље) и тиме је инкорпорирају у блок. Када се блок сврста у ланац блокова, пошиљалац Биткоина добија потврду да је његова трансакција успела. Фактички, од тада прималац може да користи новорписпеле Биткоине.
Сваки наредни блок који се надовеже на ланац шаље још једну потврду да је транскација успела. Што више блокова у ланцу, више је и потврда о успелој трансакцији и тиме се повећава и сигурност трансакције. Наиме, далеко је теже да се манипулише блоком који изнад себе има још неколико надограђених блокова у ланцу. Ово је уједно и занимљив вид заштите целокупне инфраструктуре и сваког корисника у њој.
Поставља се питање – Шта су то блокови и ланац блокова? Свака трансакција која се одвија путем Биткоина мора бити инкорпорирана у такозване блокове, а сваки блок је део тзв. ланца блокова (blockchain). Ланац болокова је „јавна књига“ (public ledger) свих трансакција које се одвијају путем Биткоина. Све трансакције у Биткоину су заправо потпуно транспарентне. Сваки корисник Биткоина може да виде ко шаље Биткоине, коме их шаље и колико се Биткоина шаљу. Шта више, целoкупна инфраструктура ланца блокова је транспарентна, тако да сваки корисник може да провери све трансакције у ланцу као и тренутнa стањa Биткоина било ког другог корисника. Међутим, треба имати на уму да у ланцу блокова нема података за идентификацију корисника.
Анонимност Биткоина
Потпуна анонимност корисника Биткоина није подразумевана опција. Ланац блокова јесте јединствени инструмент који омогућава транспарентност финансијских трансакција и финанасијских стања, али без личних податка о корисницима Биткоина. У ланцу је могуће видети Биткоин адресу корисника, да ли је корисник члан пула, евентуално се може видети IP адреса корисника (ако корисник то дозволи), време трансакције, информације у оквиру ког блока трансакција је инкорпорирана, где и када је блок инкорпориран у ланац блокова, да ли је трансакција успела и други подаци. Сви ови подаци видљиви су за све трансакције (како актуелне, тако и прошле).
Међутим, откривање личног идентитета корисника није предвиђено функционисањем Биткоина. Ипак, то није и немогуће. Узмимо у обзир следећи пример – ако Биткоин корисник купи Делов производ (Дел продаје производе у Биткоинима), корисник мора да остави своје личне податке овој компанији (претпоставка је да је то неопходно због испоруке производа). Лични подаци корисника, то јест купца неће бити укључени у ланац блокова, али остаће у некој Деловој бази података. Но, неко заинтересовано лице може да види да је конкретан корисник направило трансакцију са Делом, те из тога да закључи да је купио Делов производ (и наравно оставио своје податке о личности). Затим, то лице (нпр. представник државе са судским налогом) може захтевати од Дела да открије личне податке о свом купцу. Међутим, са техничког аспекта ово није баш тако једноставан посао. Поред тога, тешко је веровати да ће Дел (или било која друга компанија) без икакавог разлога да открије личне податке својих клијената.
Постоје додатни инструменти који могу да искомпликују горе наведену претпоставку. Ови алати могу да замрсе трагове одређеног корисника у целокупном ланцу блокова. Фактички, ти алати чине праћење корисника и његових трансакција просто немогућим. Поред тога, постоје и друге криптовалуте у виртуелном окружењу. Неке од њих (нпр. Darkcoin) пружају апсолутну анонимност као основну опцију у функционисању. Но, мора да се нагласи да скоро све децентрализоване, дигиталне, криптовалуте имају исти основни програмски код као и Биткоин. Тиме се и потврђује техничка иновативност Биткоина!