Sabam protiv Netloga

Sabam protiv Netloga

Referenca

SABAM protiv Netloga (eng. Société Belge des Auteurs, Compositeurs et Editeurs V. Netlog), C‑360/10, 16.02.1012.

Ključne reči

autorsko pravo, društvene mreže, privatnost na internetu, kontrola sadržaja

Činjenice

Sud pravde Evropske unije doneo je odluku u predmetu u kome je belgijska organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih prava SABAM zahtevala od društvene mreže Netlog da u svoju mrežu implementira poseban filter preko koga bi se kontrolisala upotreba muzičkih i audio-vizuelnih dela.

Ovaj predmet je još jedan u nizu predmeta koji se tiču tretiranja autorskih i srodnih prava na internetu, tačnije na društvenim mrežama. Jedna od karakteristika, praktično svake društvene mreže, je takozvano deljenje različitih sadržaja, pa samim tim i sadržaja koji su predmet autorsko-pravne zaštite.

Belgijsko društvo autora, kompozitora i izdavača (SABAM) je belgijskoj društvenoj mreži Netlog ponudilo sporazum kojim bi se utvrdila naknada koju bi mreža plaćala zbog upotrebe repertoara toga društva od strane korisnika mreže. Kako je Netlog ovakvu ponudi odbio, SABAM je podnela tužbu prvostepenom sudu u Briselu kojom je tražila da Netlog prekine sa neovlašćenim činjenjem dostupnim autorskih dela, kao i da plati 1000 evra za svaki dan docnje u isplati po ovom zahtevu.

SABAM je zasnivala svoj zahtev na Direktivama EU 2001/29 (kolokvijalno nazivana i InfoSoc direktiva, posvećena određenim aspektima autorskih i srodnih prava u informacionom društvu) i 2004/48 (posvećena zaštiti prava intelektualne svojine u širem smislu). Tako na primer, članom 8. stavom 3. Direktive 2001/29 titularima prava je omogućeno da ističu zahteve prema posrednicima čije se usluge koriste od strane trećih lica koja krše autorska i srodna prava.

Netlog je svoju odbranu, između ostalog, zasnivao na belgijskom zakonu u kojem je implementirana Direktiva EU 2000/31 (takozvana E-commerce direktiva). Tačnije, Netlog je insistirao na članu 15. te direktive koji se poziva na Direktivu EU 97/66 kojom se reguliše obrada privatnih podataka i zaštita privatnosti u sektoru telekomunikacija. Naime, pomenutim članom 15. zagarantovana je poverljivost komunikacije, dok su države članice dužne da zabrane svako presretanje i nadgledanje svake komunikacije osim kada je to zakonom omogućeno.

Imajući u vidu ovakvo stanje stvari Prvostepeni sud se obratio Sudu pravde EU tražeći da se izjasni da li nacionalni sud može naložiti posredniku čije su usluge korišćene od strane trećih lica koji krše autorska ili srodna prava da o svom trošku uspostavi sistem za filtriranje podataka koji su sačuvani na serverima.

Komentar

Ovaj predmet je u stvari još jedan slučaj u kojima se posrednici, odnosno lica koja pružaju neku uslugu na internetu dovode pred sud zarad zaštite autorskih i srodnih prava. Ovo mišljenje se s toga u mnogome bazira na predmetu Scarlet v SABAM , koji je na odličan način obrađen u članku Tamare Momirov. U ovom predmetu od Suda je zahtevano da da mišljenje da li nacionalni sudovi mogu pružaocu internet usluga (internet provajderu, tačnije) tražiti razvijanje sistema kojim se filtrira i blokira elektronska komunikacija. Suštinski, oba predmeta su izuzetno slična, jedina važnija razlika je bila u prirodi posrednika – Netlog je društvena mreža, a Skarlet internet provajder.

U predmetu SABAM protiv Netloga pitanje se odnosilo na sistem nadzora koji se:

  • bazira na informacijama koje su čuvane na serverima Netloga od strane njegovih korisnika;
  • primenjuje praktično bez ikakvih izuzetaka i to prema svim korisnicima;
  • primenjuje kao mera prevencije;
  • uspostavlja o isključivom trošku pružaoca usluge i
  • instalira na neograničen period vremena.

Dubljom analizom slučaja može se zaključiti da je pitanje sveopšteg filtriranja informacija povezano ne samo sa zaštitom autorskih prava, već i sa privatnošću korisnika interneta, odnosno društvene mreže.

Ovakav filter bi obuhvatao čitav niz podataka koji bi bili u opticaju društvene mreže, od kojih bi mnogi bili potpuno irelevantni za interese organizacije SABAM.

Sud je, čvrsto koristeći analogiju iz predmeta Skarlet, istakao nepostojanje proporcionalnosti, tačnije balansa između interesa SABAM i širih interesa društva, ali i pružaoca usluge, pozivajući se i na član 52. Povelje o osnovnim pravima EU. Međutim, Sud određene teze svog stanovišta crpi i iz predmeta Productores de Música de España (Promusicae) V Telefónica de España SAU (obrađen u članku Nikole Milovančevića) u kome je takođe u prvi plan izašao balans između osnovnih prava kao što su poštovanje privatnog i porodičnog života i zaštita podataka lične prirode i prava vlasništva, konkretno intelektualne svojine.

Sud je istakao da su ovlašćenja titulara autorskih prava oblikovana Direktivama EU 2001/31 i 2004/48 (a na kojima je SABAM zasnivao svoj zahtev) nesporna, ali da se ne mogu sagledavati van šireg konteksta, a to su osnovna prava na kojima počiva Unija. Pod tim se podrazumeva i sloboda preduzetništva, koja bi bila poprilično dovedena u pitanje ako bi se uzela u obzir predložena obaveza da Netlog samostalno finansira pomenuti sistem za filtriranje i to na vremenski neodređen period.

Možemo zaključiti da je ovom odlukom pravo na privatnost u najširem mogućem smislu odnelo pobedu nad individualnim interesima titulara autorskih prava, što je posebno važno s obzirom na prirodu interneta. Svako rešenje koje bi počivalo na bilo kakvom sistemu filtriranja ili presretanja informacija bi ugrozilo ne samo princip neutralnosti interneta, već i ljudska prava njegovih korisnika. Eventualni uspeh organizacije SABAM bi prouzrokovao domino-efekat i dodatno poljuljao poverenje korisnika raznovrsnih internet usluga u evropskoj e-zajednici.

Stefan Lakićević

Master prava intelektualne svojine. Advokat usmeren na pravo informacionih tehnologija, pravo konkurencije, pravo profesionalnog sporta, pravo industrije zabave.

  • twitter