Суд правде Европске уније донео је одлуку у предмету Уседсофт против Оракла поводом спора који се односио на питање продаје коришћеног софтвера трећим лицима, и изнео релевантно схватање о универзалности института исцрпљења права на стављање ауторског дела у даљи промет.
Суд правде Европске уније донео је одлуку у предмету у коме је белгијска организација за колективно остваривање ауторских права САБАМ захтевала од друштвене мреже Нетлог да у своју мрежу имплементира посебан филтер преко кога би се контролисала употреба музичких и аудио-визуелних дела.
Овај предмет је још један у низу предмета који се тичу третирања ауторских и сродних права на интернету, тачније на друштвеним мрежама. Једна од карактеристика, практично сваке друштвене мреже, је такозвано дељење различитих садржаја, па самим тим и садржаја који су предмет ауторско-правне заштите.
У случају Иновеб против Вегенера, Суд правде ЕУ анализира однос између онлајн база података и наменских мета интернет претраживача. Као и у предмету Фудбал Датако против Спортрадара, и у овом предмету Суд правде Европске уније бавио се заштитом база података правом sui generis, које према одредбама члана 7. Директиве о правној заштити база података (Directive 96/9/EC), пружа правну заштиту ствараоцу базе података.
Суд правде Европске уније донео је 18. октобра 2012. другу одлуку у овој години у предметима у којима је Фудбал ДатаКо био једна од страна, овај пут у предмету Фудбал ДатаКо против Спортрадара.
За разлику од првог предмета – Фудбал ДатаКо и дрги против Јахуа! Уједињено краљевство и других – о коме смо већ писали, а у коме се Суд правде Европске уније бавио ауторскоправном заштитом база података, у овом предмету Суд из Луксембурга се бавио првенствено питањима која се тичу заштите база података правом sui generis, а посебно надлежношћу судова Држава чланица у онлајн окружењу која зависи од одговора на питање где су наводне радње неовлашћеног „извлачења или поновног коришћења“ базе или њеног значајног дела догодиле.
У случају Фудбал ДатаKo и други против Јахуа! Суд правде Европске уније разматра ауторскоправну заштиту база података, односно њихове садржине. Случај је пред Суд правде изнео енглески Апелациони суд, а постао је још један у низу предмета којима Суд правде Европске уније обликује европско ауторско право. Конкретно, случај се тицао услова под којим базе података могу бити заштићене ауторским правом и ставио је на пробу традиционални британски приступ ауторском праву.
У једној од старијих, али изузетно значајних пресуда за регулацију ауторског права на интернету, Scarlet Extended SA vs. SABAM, Суд правде ЕУ је потврдио да интернет сервис провајдери (енг. Internet service provider) нису у обавези да филтрирају сву електронску комуникацију међу својим корисницима и да блокирају одређени садржај како би заштитили права интелектуалне својине.
Мишљење Генералног адвоката Ива Боа, у случају Макс Шремс против Комесара за заштиту података задаје нови ударац споразуму о трансферу података Сигурна лука. Ако, Суд правде Европске уније потврди став Генералног адвоката и поништи Одлуку ЕК 2000/520, компаније и организације које су се до сад ослањале на споразум Сигурна лука ће морати да потраже алтернативе, било у облику додатног захтевања сагласности, било у облику обавезујућих корпоративних правила (енг. Binding Corporate Rules) или типских уговорних клаузула (енг. Model Clauses) или на неки нови начин.
У случају Сатамедиа против Финске, који се односи на употребу података о личности пореских обвезника Финске, Европски суд за људска права процењује баланс између права на приватност из члана 8 и права на слободу говора из члана 10 Конвенције.
У случају Лореал против иБеја Суд правде ЕУ креативно интерпретира норме о заштити жига и дефинише изузетке од одговорности у смислу чл.14 Директиве о е-трговини ЕУ. Сазван на основу претходног питања у спору који се водио пред судовима Уједињеног Краљевства, Суд правде ЕУ разјашњава обавезе предузећа која воде интернет тржиште да спрече повреде жига од стране својих корисника.
Гугл Француска против Луј Витона 2 је наставак анализе резоновања Суда правде ЕУ по обједињеној тужби Гугл Француска против Луј Витона и других. Одлука Суда је заштитила Гугл од судова држава чланица који су, у свом поступању, донели дијаметрално супротан закључак о његовој одговорности, а поврх свега, омогућила је Гуглу да усвоји униформнији модел пословања широм Европе
Суд правде Европске уније донео је пресуду у предмету у коме су обједињене тужбе Витона, Виатикума и Француског националног центра за међуљудске односе против Гугла Француска, поднете због наводних бројних повреда жига. Суштински, наводне повреде настале су као последица уноса жигом заштићених речи у Гуглов интернет претраживач (енг. Search engine), који је потом, под насловом Спонзорисани резултати (енг. Sponsored results) приказивао одређене рекламне линкове – у случају Витона, линкове ка сајтовима који су продавали копије, односно имитације његових производа, а у случају Виатикума и Француског националног центра за међуљудксе односе, линкове ка сајтовима њихових конкурената.
Суд правде Европске уније донео је одлуку у случају Промузика против Телефонике, закључивши да право Европске заједнице не захтева од држава чланица да, у циљу делотворне заштите ауторског права, успоставе законску обавезу обелодањивања података о личности за потребе вођења парничног поступка.
У овој одлуци Суд се први пут изричито бавио проблематиком односа између заштите података (о личности) и онлајн спровођења закона, односно проблемом заштите интелекталне својине у информационом друштву
Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (2) – коментар пресуде Суда правде ЕУ. У овом, другом делу текста, аутор разматра детаље интерпретације Директиве 2010/13/ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама. Исто тако, објашњен је значај ове пресуде, не само у оквиру правосуђа ЕУ већ и правног система Србије који посредством одредаба члана 64. ст. 4-6. Закона о електронским медијима инкорпорира европску Директиву.
Скај Аустрија против Аустријске јавне радиодифузне установе (1) – први део разматрања једне од најзначајнијих пресуда Суда правде ЕУ у домену електронских комуникација са акцентом на ваљаност члана 15(6) Директиве 2010/13/ЕУ о аудио-визуелним медијским услугама као и право емитера на приступ догађаима одвеликог интереса за јавност ради продукције и емитовања кратких вести. Исто тако, Суд разматра ограничење висине накнаде коју наплаћује ималац права на емитовање као и чланове 16. и 17. Повељe о основним правима Европске уније из угла начела пропорционалности.
Текст представља најбитније закључке из праксе Суда правде Европске Уније која се односи на коцкање и онлајн коцкање. Текст објашњава рестритктивни приступ регулисања игара на срећу у ЕУ, начин и разлоге тумачење појединих одредби Европског уговора као и проблеме који се односе на легитимност монопла, законитост оглашавања као и друге.
Текст представља најбитније закључке из праксе Суда правде Европске Уније која се односи на коцкање и онлајн коцкање. Текст објашњава рестритктивни приступ регулисања игара на срећу у ЕУ, начин и разлоге тумачење појединих одредби Европског уговора као и проблеме који се односе на опорезивање добити од коцкања.
Суд правде Европске уније, пресудио је 21. октобра 2014. године, да уметање или углављивање видеа заштићеног ауторским правима у садржај другог сајта, није по себи повреда ауторских права, чак иако је видео постављен без дозволе аутора. Ова пресуда суда представља наставак интервенције Суд правде Европске уније у постојеће норме које регулишу заштиту ауторских права односно […]
Тескт „Слобода пружања услуга и коцкање у пракси Суда правде ЕУ“ предствља хронолошки, четврти наставак судске праксе Суда правде ЕУ. Судска пракса се односи на коцкање и онлајн коцкање, са посебним освртом на слободу пружања услуга у јединственом европском тржишту. Анализирани случајеви: Маркус Штос и остали, Кармен Медија, Енгелман.
Трећи наставак судске праксе Суда правде ЕУ. Судска пракса се односи на коцкање и онлајн коцкање, са посебним освртом на слободу пружања услуга у јединственом европском тржишту. Преглед случајева који су маркирали развој судске праксе у овој области, на територији ЕУ.
Ово је наставак текста који описује релевантне предмете Суда правде ЕУ који се тичу коцкања и онлајн коцкања. Досадашња пракса Суда у вези са коцкањем, укључујући онлајне коцкање, састоји се од двадесетак случајева. Анализа случајева односи се на слободу пружања услуга у једниственом европском тржишту и пружња услуга коцкања и онлајн коцкања.
Овај текст описује релевантне предмете Суда правде ЕУ који се тичу коцкања и онлајн коцкања. Досадашња пракса Суда у вези са коцкањем, укључујући онлајне коцкање, састоји се од двадесетак случајева. Анализа случајева односи се на слободу пружања услуга у једниственом европском тржишту и пружња услуга коцкања и онлајн коцкања.
Суд правде Европске Уније прогласио је Директиву о задржавању података неважећом. Одлука је донета 8. априла 2014. године и поводом тога јавности је прослеђено саопштење за штампу. Став Суда је да усвајањем Директиве о задржавању података, законодавни органи Европске уније јесу прекорачили ограничења која намеће принцип пропорционалности.
Европски суд правде јe 13.02.2014. године донео пресуду да хиперлинкови (eng. hyperlinks) који воде до заштићеног рада на другом сајту не крше закон о ауторским правима у ЕУ уколико је тај рад слободно доступан на том другом сајту, односно уколико сви корисници интернета имају слободан приступ раду. Насупрот томе, линкови који заобилазе рестрикције за приступ […]