Skarlet protiv SABAM: Obaveza provajdera da kontrolišu sadržaj

Skarlet protiv SABAM: Obaveza provajdera da kontrolišu sadržaj

Referenca

Skarlet Ekstendid AD protiv Udruženja belgijskih kompozitora, izvođača i izdavača SABAM (eng. Scarlet Extended SA vs. SABAM), C‑70/10, 24.11.2011

Ključne reči

Informaciono društvo, intelektualna svojina, autorska prava, privatnost, kontrola sadržaja, odgovornost provajdera

Komentar

U jednoj od starijih, ali izuzetno značajnih presuda za regulaciju autorskog prava na internetu, Scarlet Extended SA vs. SABAM, Sud pravde EU je potvrdio da internet servis provajderi (eng. Internet service provider) nisu u obavezi da filtriraju svu elektronsku komunikaciju među svojim korisnicima i da blokiraju određeni sadržaj kako bi zaštitili prava intelektualne svojine. Ova odluka je izuzetno značajna jer štiti neutralnost interneta, jednu od njegovih osnovnih karakteristika. U suprotnom, praktično sve evropske internet mreže bile bi postavljene pod nadzor i sistem selekcije, što bi onda znatno uticalo i na internet komunikaciju u globalu, imajući u vidu svetsku primenu interneta. Ovakav scenario bi imao značajne negativne posledice po ljudska prava, ali i vođenje biznisa na internetu, i samim tim i po ekonomiju.

Belgijska organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava (SABAM; dalje u tekstu: SABAM) je podnela zahtev za određivanje privremene mere internet servis provajderu (Scarlet Extended SA; u daljem tekstu: Skarlet). SABAM je zahtevala od Skarlet da filtrira sav saobraćaj između njegovih korisnika i da blokira njihovu potencijalno nelegalnu komunikaciju (muzičke sadržaje koji su pod okriljem ove organizacije). SABAM je tražila filtraciju i blokiranje sve odlazne i dolazne komunikacije, koja prolazi kroz sve tehnološke posrednike, navodeći da su interesi nosioca prava nad tim sadržajima izjednačeni sa pravom na privatnost i komunikaciju korisnika. Briselski prvostepeni sud je odlučio u korist organizacije, te naložio instaliranje filtracionih sistema, čak i ako internet servis provajder nije odgovoran za povredu. Skarlet je uložio žalbu i slučaj je prosleđen Evropskom sudu pravde.

Pred Sudom pravde EU je postavljeno pitanje može li na osnovu prava Evropske Unije jedan nacionalni sud, u ovom slučaju belgijski, naložiti kao preventivnu meru internet servis provajderima da filtriraju i blokiraju sav sadržaj svojih korisnika na neodređeno vreme. Sud pravde EU je odlučio da je ovakva mera u suprotnosti sa evropskim zakonodavstvom i da krši osnovna ljudska prava, naročito pravo na privatnost, slobodu komunikacije i informisanja. Takođe, ovakva mera krši pravo internet servis provajdera na slobodno vođenje biznisa.

Član 15 evropske Direktive o elektronskoj trgovini ne dozvoljava nacionalnim vlastima da nametnu opštu obavezu nadgledanja čuvanog i razmenjenog sadržaja internet servis provajderima (vidi tekst Adriane Minović pod naslovom Odgovornost pružaoca usluga informacionog društva u pravu EU.

Takođe, ovaj član brani i zahtevanje aktivnog traženje naznaka koje bi mogle da ukažu na nelegalnu aktivnost. Pored toga što su zahtevane mere u neskladu sa pomenutom Direktivom, one bi narušile i balans između prava internet servis provajdera na slobodu vođenja biznisa i prava nosilaca autorskih i srodnih prava. Komitet za ljudska prava Ujedinjenih Nacija je u svom Generalnom komentaru broj 34 takođe naglasio da ograničenja ljudskih prava moraju biti specifična i detaljna da bi bila dozvoljena, kao i da opšte zabrane poslovanja sajtova nisu u skladu sa slobodom govora.

Ipak, ovo ne znači da internet servis provajderi ni u jednom slučaju nisu odgovorni za sadržaj koji prenose ili čuvaju. Naprotiv, ukoliko poseduju konkretno znanje da je neki sadržaj nelegalan, a ne urade ništa kako bi ga uklonili, oni postaju odgovorni za kršenje ovlašćenja nosilaca autorskih i srodnih prava.

Takođe, bitno je istaći da sud ovom odlukom nije potpuno zabranio blokiranje internet sadržaja. Naprotiv, nijedan sud ne može istaći jednu tako široku i vremenski neograničenu zabranu ne uzimajući u obzir konstantan i ubrzan razvoj tehnologije. Ovom presudom je, dakle, samo odlučeno da mere koje je SABAM zahtevala od Skarlet, nisu u skladu sa evropskim pravom i da krše ljudske slobode, jer su vremenski bile neograničene, kao i geografski prostor i broj onih na koje bi ovakva odluka uticala. Evropsko pravo poznaje situacije u kojima se ljudska prava ograničavaju, ali tada mora biti zadovoljen test proporcionalnosti, neophodnosti i efektivnosti. Ipak, mere koje je SABAM zahtevala nisu prošle ovaj test.

Tamara Momirov

Student master studija na Duke Law School, nosilac Judy Horowitz stipendije, i volonter u kancelariji Poverenika.

  • linkedin