Internet stvari: koncept

internet stvari

Uvod

U trenutku kada je ovaj rad pisan (februar 2014), u opštoj i pravnoj literaturi na srpskom jeziku ne postoje ni definicija ni opis fenomena za koji se na engleskom jeziku koristi izraz Internet of Things, skraćeno IoT, a koji bismo na srpski jezik mogli prevesti kao Internet objekata ili još bolje – Internet stvari.

Imajući u vidu da je u pitanju globalna pojava od izuzetnog značaja za razvoj svih aspekata modernog društva, a naročito nauke i tehnologije, cilj autora je da u seriji tekstova posvećenoj ovoj oblasti na lako razumljiv način objasni suštinu i značaj Interneta stvari, kao i da čitaoca uvede u pravnu problematiku vezanu za ovaj fenomen.

Kao i u drugim oblastima prava informaciono-komunikacionih tehnologija, minimum razumevanja tehnoloških aspekata Interneta stvari je neophodan za shvatanje uticaja koji on ostvaruje u pravu i društvu.

U metodološkom smislu, to se odražava u načinu i redosledu izlaganja odnosno planu ovog, prvog u seriji tekstova posvećenih Internetu stvari.

Nakon pokušaja definisanja, predmet rasprave u ovom i narednim tekstovima biće značaj, tehnologije na kojima se zasniva kao i opšta i pravna pitanja koja ovaj fenomen donosi sa sobom.

Šta je Internet stvari?

I pored trenutne velike popularnosti i prisustva u medijima, naročito inostranim, izraz Internet stvari u svom originalnom engleskom obliku je pre više od deset godina izmislio i upotrebio Kevin Ešton (eng. Kevin Ashton), da bi opisao koncept po kome će u budućnosti svakodnevni fizički objekti, stvari, biti povezani na Internet i moći komunicirati među sobom i sa ljudima.

Na Internet stvari se može gledati kao na logičnu evoluciju komunikacije putem interneta, koju možemo podeliti u tri simboličke etape. Prvu karakteriše statičnost dostupnog sadržaja i oštra podela na one koji ga stvaraju i one koji ga konzumiraju. Sadržaj sajtova se uglavnom mogao čitati, slušati i slično, bez mogućnosti učešća u njegovom stvaranju. Komunikacija je jednosmerna.

Druga etapa, u kojoj se i danas u velikoj meri nalazimo, odlikuje se nestankom ove podele: bilo ko može istovremeno stvarati i konzumirati sadržaj. Većina sajtova sadrži društvenu komponentu koja omogućava učešće kroz objavljivanje slika, komentara, videa… Najpopularniji sajtovi su upravo društvene mreže, a višesmerna komunikacija između ljudi se odvija putem kompjutera i mobilnih uređaja.

Na treću etapu se može gledati kao na ostvarenje koncepta o kome je pričao Ešton. Prema njemu se stvari, po prirodi pasivne, transformišu u inteligentne, ”pametne” aktere koji putem Interneta mogu razmenjivati informacije o sebi i svom okruženju sa drugim stvarima ili ljudima. Komunikacija nije samo višesmerna već prevazilazi uobičajene okvire uređaja koje koristimo i prelazi u fizički svet oko nas.

Drugim rečima, sposobnost umreženih uređaja da prikupe informacije iz okruženja u kome se nalaze (da osete) i da ih prenesu, podele putem Interneta (da komuniciraju) da bi druge stvari ili ljudi na osnovu tih informacija mogli nešto da urade nije više ograničena na kompjutere ili mobilne telefone. Internet povezanih kompjutera postaje internet povezanih stvari.

Automobili i druga prevozna sredstva, kuhinjski aparati, rasveta, medicinski uređaji, četkice za zube, zgrade, naočale, ručni satovi, termostati, bicikle, nuklearni reaktori, hrana u zamrzivaču itd, samo su neki od primera stvari kojima već danas dajemo sposobnost komunikacije.

Sam način na koji ove, više ili manje svakodnevne stvari komuniciraju, kao i značaj ove transformacije, objasnićemo u nastavku teksta. U ovom trenutku bitno je shvatiti da Internet stvari nije utopijska vizija budućnosti.

Naprotiv, većina tehnologija na kojima se Internet stvari zasniva postoji već neko vreme: mobilni telefoni sa mogućnošću bežične komunikacije su u širokoj upotrebi, upotreba senzora u različitim granama industrije omogućava praćenje životnog ciklusa proizvoda od trenutka proizvodnje do trenutka konzumacije, upotreba jedinstvenih sistema identifikacije kao što su bar-kodovi ima jednako široku primenu, u mnogim zemljama uvode se pametna brojila i drugi uređaji koji omogućavaju praćenje i ekonomičan utrošak energije itd.

Dakle, kao što je to bio slučaj sa električnom energijom i mnogim drugim tehnološkim dostignućima koja su na fundamentalan način izmenila čovečanstvo, Internet stvari se u naš život upleo polako, postajući neprepoznatljiv, neprimetan deo svakodnevice.

Ipak, za razliku od drugih tehnoloških revolucija čije smo tekovine u potpunosti usvojili, svi mogući pozitivni i negativni aspekti Interneta stvari nam još uvek nisu poznati. Razvoj u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i sopstvena kreativnost nam konstantno omogućavaju otkrivanje novih, interesantnijih potencijalnih aplikacija koje ovaj napredak donosi.

__

Ovaj članak je deo teksta koji je autor napisao za stručni časopis Pravni Instruktor.

Đorđe Đokić, LL.M.

Ekspert za privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, Pravni savetnik za privatnost pri INTERPOL-u, Ekspert-evaluator Evropske komisije, Master prava EU, autor knjige ”Zaštita privatnosti na Internetu i Savet Evrope”,  Privacy by Design Ambassador.

  • googleplus
  • linkedin
  • twitter

5 Comments

  1. Dakle, možemo govoriti o „internetabilnosti“ stvari. To je u mom mozgu prihvatiljiviji prevod.
    Npr. Internet-fotelja: Da li je ova fotelja u kojoj sedim internetabilna?
    U svakom slučaju, članak je za pohvalu i čekamo dalje !

    • Prvo, hvala na pozitivnim komentarima. Sledeći članak izlazi u ponedeljak. Interoperabilnost je po meni, ipak, samo jedan od elemenata. Npr. moja pametna fotelja Samsung, nije interoperabilna sa tvojom foteljom marke BOSCH jer koriste različite protokole za komunikaciju. Standardizacija je jedna od najvećih prepreka širokoj upotrebi i usvajanju tehnologije od strane krajnjih korisnika. Zato treba da insistiramo na stvarima kao što su otvoreni hardver i softver (Open Hardware & FOSS). O ovome će biti više priče u naredna dva teksta.

  2. Pingback: Internet stvari: komunicirajući objekti | Pravo IKT

  3. Pingback: Internet stvari: značaj | Pravo IKT

  4. Pingback: Internet stvari: pravni problemi i dileme | Pravo IKT

Comments are closed.