Решавање доменских спорова у Албанији је до недавно било могуће само искључиво пред судовима. Прошле године на снагу су ступили Правила о решавању спорова поводом назива .AL домена заи постала су део уговора о регистрацији назива интернет домена. Поступак према овим Правилима се води пред албанском Агенцијом за електронске комуникације и поштанске услуге.
Реч „SUCKS“ представља погрдан колоквијалан израз на енглеском језику којим се указује на нешто што не ваља. Многи су се забринули да се име њиховог бренда, њихове компаније или њихово лично име могу наћи испред ове екстензије, што би довело до нарушавања њиховог угледа. Да не буде све тако црно, постоји и .ROCKS екстензија која указује да нешто „разбија“ колико је добро. Међутим, цела прича није толико једноставна када се у причу укључи нова друштвена мрежа.
Европска комисија покренула је 15-тог фебруара 2016. године, нови сајт-платформу за решавање спорова путем Интернета. ЕУ ОДР платформа замишљена је као лако доступна почетна станица и свеобухватан алат који помаже странкама у решавања онлајн прекограничних потрошачких спорова. Приступ Европске комисије има својих предности и мана које ћемо анализирати у неколико наредних текстова. Развој ОДР-а ОДР […]
Генерички називи интернет домена највишег нивоа (eнг. gTLD) попут .com, .org и .net су познати сваком кориснику интернета. Растом значаја интернета у данашњем друштву расло је интересовање за домене ове врсте. Временом је дошло до „заузимања” већине звучних назива као што су restaurant.com, restaurant.net и слично, што је све довело до потребе за стварањем простора за нове називе овог нивоа.
У тексту Решавање доменских спорова путем арбитраже, аутор пореди судски поступак и арбитражу и објашњава приступ овим процедурама у региону и глобално. Циљ овог сумарног прегледа је да носиоцима жигова (власницима домена) олакша размевање правних средстава за њихову заштиту која им стоје на располагању.
Виши регионални суд у Сарбикену je у случају Universal Music GMBH против Key-Systems, донео пресуду којом се утврђује одговорност овлашћеног регистра интернет домена за повреду ауторског права. Ова одлука је прва такве природе у свету, а њен значај и домет ћемо анализирати у даљем тексту.
Typosquatting представља врсту Cybersquatting-а. Ради се о понашању на интернету које све више узима маха и у нашем региону. Typosquatting се може се описати као регистровање назива домена у таквом облику који се јавља као грешка у куцању односно уношењу назива неког домена у адресно поље (куцање енг. typing, словна грешка енг. typo).
Сви који су се и мало заинтересовали за регистрацију назива домена, знају да је таква регистрација једноставна и да је за почетак довољно пронаћи овлашћени регистар. Овај текст објашњава правне аспекте избора назива интернет домена са становишта заштите ауторских права и жигова.
На који су начин повезани право на приватност и регистрација интернет домена? У неколико текстова објављених на сајту ПравоИКТ, наши аутори су обрадили неколико аспеката регистрације интернет домена. Писали смо о значају интернет домена, условима регистрације, и решавању спорова. Обрадили смо и теме везане за cybersquatting и заштиту жига и дали преглед најбитнијих реформи за наредни период. Међутим, право на приватност и регистрација интернет домена до сада нису били предмет наше расправе, иако у овој области постоји значајан број проблема вредних пажње.
На деветом Форуму о управљању Интернетом, одржаном од 2. до 5. септембра преко три хиљаде учесника учествовало је на више од сто различитих панел дискусија и других догађаја. У центру интересовања биле су актуелности о Интернету, нови трендови и прогнозе његовог даљег развоја.
Како је домаће правничко схватање процеса који се одвијају у кибернетичком простору још увијек добрим дијелом непознаница, а све то прати занемарљива привредна активност на интернету, могу се предвидјети дуготрајни и исцрпљујући поступци који не оправдавају саму вриједност спора. Стога је од значаја упознати се са алтернативним начинима рјешавања спорова, прије свега оних који се одвијају на међународном нивоу.
Главне карактеристике тржишта интернет домена су, како смо већ нагласили, ограничен рок права њиховог коришћења и надметање за стицање тог права. С обзиром да су комбинације бројки и слова који чине назив међународног или националног топ-левел (Енг. Top-Level) домена огроман, али ипак ограничен скуп, јасно је да са искоришћавањем ових комбинација «борба» за регистрацију жељених назива домена бива све оштрија и да се често посеже и за недозвољеним методама.
У процесу регистрације назива интернетског домена, регистрант и регистрар ступају у уговорни однос, најчешће по основу закључења тзв. Click-wrap уговора. Међутим, услови под којима је допуштена регистрација назива домена су дефинисани уговором који се закључује између регистра, било да је у питању национални или ICANN, и овлашћеног регистрара.
Писати о темама из области информатичког права, а не споменути интернетске домене и проблематику ефикасне заштите њиховог назива би умањило обим и значај расправе о корпоративном и персоналном идентитету у кибернетичком простору. Иако на први поглед процедура регистрације и коришћење домена из угла интернет корисника изгледа једноставно, са правног аспекта посматрано, «борба» за исте се може изродити у праву ноћну мору која често подразумијева дуготрајне процедуре, доказивање и финансијске издатке у судским и вансудским споровима.