Duško Martić
Istraživač u okviru LAST-JD EM programa (Law, Science and Technology PhD), član Programskog saveta Društva sudija Srbije i master prava Evropskih Integracija.
Sud pravde Evropske unije, presudio je 21. oktobra 2014. godine, da umetanje ili uglavljivanje videa zaštićenog autorskim pravima u sadržaj drugog sajta, nije po sebi povreda autorskih prava, čak iako je video postavljen bez dozvole autora. Ova presuda suda predstavlja nastavak intervencije Sud pravde Evropske unije u postojeće norme koje regulišu zaštitu autorskih prava odnosno očekivane reforme istih.
Kontekst: umetanje i frejming
U slučaju koji se našao pred sudom, kompanija za pročišćavanje vode „BestWater Internacional“ tužila je dva nezavisna komercijalna agenta, jer su umetnula (eng. embed) kompanijski promotivni video u njihov sajt bez saglasnosti nosioca autorskih prava. Potrebno je naglasiti da je sam video bio postavljen na Jutubu bez saglasnosti „BestWater Internacionala“ i da su agenti umetnuli odnosno „embedovali“ video na njihovim personalnim sajtovima kroz okvir ili „frejma“ (eng. frame), odnosno omogućili gledanje samog videa sa drugog sajta bez odlaska na taj sajt.
Tužba i predstavka
„BestWater Internacional“ je tužila agente, tvrdeći da je takvo „frejmovanje“ komunikacija dela zaštićenog autorskim pravima, te je prema tome bilo neophodno tražiti dozvolu nosilaca prava.
Slučaj je završio na Nemačkom federalnom sudu koji je konačno uputio predstavku-pitanje Sudu pravde Evropske unije da li ova praksa predstavlja komunikaciju zaštićenog dela, odnosno da li to predstavlja „omogućavanje javnosti“ (eng. making available to the public) zaštićenog autorskog dela.
Sud pravde Evropske unije je 21. oktobra 2014. godine, odgovorio na predstavku, pozivajući se između ostalog i na nedavnu presudu o linkovanju slobodno dostupnog sadržaja, zauzevši stav da umetanje videa u sajt putem frejminga nije povreda autorskih prava prema Direktivi EU o autorskim pravima (EU copyright directive), jer ne konstituiše komunikaciju dela novoj javnosti. Kao i u prethodnoj odluci za linkovanje, sud je utvrdio da je sadržaj bio slobodno dostupan na internetu, pa je samim tim umetanje takvog videa u sajt ne predstavlja omogućavanje novoj javnosti, jer je javnost već bila u mogućnosti da pristupi tom delu samim postavljanjem i omogućavanjem gledanja videa na Jutubu.
Značaj
Nedavna slična presuda Suda pravde Evropske unije ukazuje na značaj nove javnosti u pogledu objavljivanja zaštićenih dela na internetu. Iako nije sigurno šta će biti konačan ishod reforme odnosno revizije pravila o autorskim pravima u Evropi, koje je Evropska komisija inicirala, jasno je da već sad Sud daje određene smernice, čija logika se može analogno primeniti i na druge slučajeve. Takođe, predstoji nam da vidimo kakve posledice mogu izazvati doslovna primena ovih pravila. Jedna, možda ne tako poželjna posledica je da će sve više sadržaja biti uslovljeno nekim oblikom registracije pre pristupa samom besplatnom sadržaju. Besplatno, ali ne i slobodno.
Comments
3 reagovanja na “Umetanje videa u sajt nije povreda autorskih prava”
Kvalitetan osvrt na temu uticaja sudske prakse Suda pravde EU u oblasti zaštite autorskih prava i prava intelektualne svojine kod preuzimanja sadržaja sa internet sajtova nedavno je objavio Iain Konor (eng. Iain Connor).
U tekstu u kome se objašnjavaju promene u biznis modelima kompanija čije poslovanje zavisi od objavljivanja informacija na sajtu i sprečavanja konkurencije da te iste informacije preuzmu, Iain kaže:
„The ability to stop a competitor, intermediary and/or any other commercial organisation using the information a company posts on its website, is fundamental to the operation of the internet. If this can be stopped by intellectual property rights or website terms and conditions, a number of businesses, for example comparison websites, will have to change their business models.“
Izvor: http://www.out-law.com/en/articles/2014/november/cjeu-case-on-screen-scraping-has-potential-to-affect-business-models-says-expert/
Korisno i kvalitetno stivo – posebno imajuci u vidu da veliki broj blogova i ostalih nekomercijalnih portala koristi video linkove kako bi obogatio svoj sadrzaj. Za sada smo, cini se, bez brige!
Mislim da je bitno istaci neke stvari.
Prvo,nema „nove javnosti“ tj.delo je vec dostupno svim korisnicima interneta.
Drugo,ne treba mesati ugradjivanje videa sa YouTube-a i uopste ugradjivanje videa.
Naime,svaka osoba koja izvrsi upload videa na YouTube ima opciju da bira da li dozvoljava ugradjivanje i samim tim deljenje videa na drugim sajtovima ili ne.U konkretnom slucaju,bilo je dozvoljeno deljenje.
I trece,Sud je verovatno posao od pretpostavke(opravdane) da lica koja su izvrsila embedovanje nisu znala niti su mogla znati da li je upload videa izvrsio autor ili neko drugi.To prosecan korisnik YouTube-a po pravilu ne moze ni znati.
Tako da,ono sto zelim reci,je da ne treba generalizovati stvari tj. Sud je,koliko ja shvatam,doneo odluku na osnovu misljenja(opravdanog) da tuzeni nije znao nit je mogao znati ko je uploadovao video.
U sustini,sve se svodi na to sta se deli tj. da l se deli ono na sta imas pravo ili ne…npr imas pravo da gledas YouTube i da delis video ako ti uploader videa dopusti u YouTube opcijama al nemas pravo da sam generises kod od videa za koji nije dozvoljeno deljenje i da ga tako delis.
Znaci – dozvoljeno gledanje+dozvoljeno deljenje=dozvoljeno deljenje.Ako nijedan od ova dva uslova nije ispunjen,onda je to povreda zakona.To je moje tumacenje.