Европски суд правде: линковање слободно доступног садржаја није повреда ауторских права

Европски суд правде јe 13.02.2014. године донео пресуду да хиперлинкови (eng. hyperlinks) који воде до заштићеног рада на другом сајту не крше закон о ауторским правима у ЕУ уколико је тај рад слободно доступан на том другом сајту, односно уколико сви корисници интернета имају слободан приступ раду. Насупрот томе, линкови који заобилазе рестрикције за приступ садржају, односно чине доступним садржај који оригинално није слободно доступан, крше правила о заштити ауторских права у ЕУ тако што омогућава новој јавности приступ заштићеним делима.

Овакав став очигледно потврђује заштиту сајтовима и ауторима који наплаћују приступ садржају али оно што пресуда појашњава је да и сајтови који ограничавају приступ на други начин могу такође бити заштићени чак и ако нема плаћања (нпр. бесплатан приступ уз регистровање корисника).

Контекст

Порекло случају лежи у спору између одређеног броја шведских новинара и сајта који садржи референце односно линкове ка вестима. Господин Свенсон и други новинари који су заступљени у случају пишу за новине на шведском сајту Готеборгс – Постен. Њихови текстови су доступни јавности бесплатно преко веб сајта новина.

Референтни сајт, „Ретривер„, пружа својим корисницима листу хиперлинкова ( интернет веза ) који воде до чланака објављених од стране других сајтова, укључујући оне које су објавили наведени новинари. Новинари су сматрали да је такво понашање кршење њихових ауторских права јер омогућава неовлашћену „комуникацију ка јавности “ својих заштићених дела. Шведски судови упутили су питање Европском суду правде да утврди да ли ово право забрањује линковање ка чланцима без дозволе аутора.

Европски суд правде доноси пресуду…

У свом прелиминарном излагању, Европски суд правде је подсетио да два елемента морају бити присутна и задовољена у погледу ауторских права на саопштавање (комуникацију ка) јавности: ( а) чин „комуникације“ дела заштићеног ауторским правом, и (б ) саопштавање или комуникација тог дела или рада ка „јавности“.

Приликом утврђивања да ли је дошло до чина комуникације, Европски суд правде је дао широко тумачење овог понашања и које укључује и „омогућавање приступа“ (eng. making available) заштићених радова јавности, чак и ако јавност не искористити ову прилику. На пример, у случају Карен Мaрфи (eng. Кaren Murphy), Европски суд правде је утврдио да је чин укључивања одређеног канала на телевизији у бару представља „комуникацију“. Примењујући ову логику, Европски суд правде закључио да „постављање, на сајту, функционалних линкова (eng. clickable links) који воде ка заштићеним ауторским делима мора се сматрати …чином комуникације„.

Европски суд правде је такође оценио да се пружање линкова врши ка “ јавности“ . Суд наводи да администратор референтног сајта, у пружању линкова ка ауторским чланцима, комуницира те радове јавности, јер су били доступни од стране „великог и неодређеног броја прималаца“. Међутим, Европски суд правде је навео да јавност мора да буде „нова“ у односу на ону којој је аутор заштићеног рада упутио своје дело на иницијалном сајту да би постојала повреда права на саопштавање јавности.

Европски суд правде је сматрао да „не постоји нова јавност“ јер су заштићена дела слободно доступна свим корисницима интернета. Ово се подразумева чак и ако је заштићен рад обезбеђен на референтном сајту (а није на оригиналном).

Насупрот томе, постоји повреда права на саопштавање јавности када линк омогућава корисницима сајта на коме је линк да „заобиђу ограничења које су постављене на сајту на коме заштићено дело појављује у циљу да ограничавања приступа том делу који је резервисан само за претплатнике тог сајта„. У таквом сценарију, Европски суд правде сматра да линкови дају приступ заштићеним радова „новој јавности која није узета у обзир од стране титулара ауторских права када је овластио почетну комуникацију „.

Коначно, Европски суд правде је истакао да хармонизација саопштавања јавности ауторског права у ЕУ Директиви спречава државе чланице ЕУ да доносе националне прописе које шире обим заштите подведен под правом саопштавања јавности, јер би то довело до правне несигурности и могло би да утиче на функционисање унутрашњег тржишта ЕУ .

Закључак

Европски суд правде још једном показује све већи значај „саопштавања јавности“ ауторских права. Суд је проширио значење комуникације ка јавности да укључују пружање приступа линковима који заобилазе ограничења приступа на другом сајту.

Јасно је да ово подразумева да је забрањено пружање линкова који заобилазе рестрикције плаћених услуга. Али то такође може да значи да су заштићене и рестиктивне мере на сајтовима који су усмерена на приступ садржају коју претплатници не плаћају ( поготово што многи сајтови зависе од личних података својих претплатника којим генеришу приходе кроз рекламирање ) .

Право комуникације ка јавности које сада важи за линкове ће сигурно да буде од значаја за претраживаче и креаторе садржаја али и агрегаторе вести и информација.

У духу ове пресуде одлучили смо да вас упутимо на додатне информације на следећим адресама:

Душко Мартић

Истраживач у оквиру ЛАСТ-ЈД ЕМ програма (Law, Science and Technology PhD), члан Програмског савета Друштва судија Србије и мастер права Европских Интеграција.

  • linkedin