Evropski sud pravde: linkovanje slobodno dostupnog sadržaja nije povreda autorskih prava

Evropski sud pravde je 13.02.2014. godine doneo presudu da hiperlinkovi (eng. hyperlinks) koji vode do zaštićenog rada na drugom sajtu ne krše zakon o autorskim pravima u EU ukoliko je taj rad slobodno dostupan na tom drugom sajtu, odnosno ukoliko svi korisnici interneta imaju slobodan pristup radu. Nasuprot tome, linkovi koji zaobilaze restrikcije za pristup sadržaju, odnosno čine dostupnim sadržaj koji originalno nije slobodno dostupan, krše pravila o zaštiti autorskih prava u EU tako što omogućava novoj javnosti pristup zaštićenim delima.

Ovakav stav očigledno potvrđuje zaštitu sajtovima i autorima koji naplaćuju pristup sadržaju ali ono što presuda pojašnjava je da i sajtovi koji ograničavaju pristup na drugi način mogu takođe biti zaštićeni čak i ako nema plaćanja (npr. besplatan pristup uz registrovanje korisnika).

Kontekst

Poreklo slučaju leži u sporu između određenog broja švedskih novinara i sajta koji sadrži reference odnosno linkove ka vestima. Gospodin Svenson i drugi novinari koji su zastupljeni u slučaju pišu za novine na švedskom sajtu Goteborgs – Posten. Njihovi tekstovi su dostupni javnosti besplatno preko veb sajta novina.

Referentni sajt, „Retriver„, pruža svojim korisnicima listu hiperlinkova ( internet veza ) koji vode do članaka objavljenih od strane drugih sajtova, uključujući one koje su objavili navedeni novinari. Novinari su smatrali da je takvo ponašanje kršenje njihovih autorskih prava jer omogućava neovlašćenu „komunikaciju ka javnosti “ svojih zaštićenih dela. Švedski sudovi uputili su pitanje Evropskom sudu pravde da utvrdi da li ovo pravo zabranjuje linkovanje ka člancima bez dozvole autora.

Evropski sud pravde donosi presudu…

U svom preliminarnom izlaganju, Evropski sud pravde je podsetio da dva elementa moraju biti prisutna i zadovoljena u pogledu autorskih prava na saopštavanje (komunikaciju ka) javnosti: ( a) čin „komunikacije“ dela zaštićenog autorskim pravom, i (b ) saopštavanje ili komunikacija tog dela ili rada ka „javnosti“.

Prilikom utvrđivanja da li je došlo do čina komunikacije, Evropski sud pravde je dao široko tumačenje ovog ponašanja i koje uključuje i „omogućavanje pristupa“ (eng. making available) zaštićenih radova javnosti, čak i ako javnost ne iskoristiti ovu priliku. Na primer, u slučaju Karen Marfi (eng. Karen Murphy), Evropski sud pravde je utvrdio da je čin uključivanja određenog kanala na televiziji u baru predstavlja „komunikaciju“. Primenjujući ovu logiku, Evropski sud pravde zaključio da „postavljanje, na sajtu, funkcionalnih linkova (eng. clickable links) koji vode ka zaštićenim autorskim delima mora se smatrati …činom komunikacije„.

Evropski sud pravde je takođe ocenio da se pružanje linkova vrši ka “ javnosti“ . Sud navodi da administrator referentnog sajta, u pružanju linkova ka autorskim člancima, komunicira te radove javnosti, jer su bili dostupni od strane „velikog i neodređenog broja primalaca“. Međutim, Evropski sud pravde je naveo da javnost mora da bude „nova“ u odnosu na onu kojoj je autor zaštićenog rada uputio svoje delo na inicijalnom sajtu da bi postojala povreda prava na saopštavanje javnosti.

Evropski sud pravde je smatrao da „ne postoji nova javnost“ jer su zaštićena dela slobodno dostupna svim korisnicima interneta. Ovo se podrazumeva čak i ako je zaštićen rad obezbeđen na referentnom sajtu (a nije na originalnom).

Nasuprot tome, postoji povreda prava na saopštavanje javnosti kada link omogućava korisnicima sajta na kome je link da „zaobiđu ograničenja koje su postavljene na sajtu na kome zaštićeno delo pojavljuje u cilju da ograničavanja pristupa tom delu koji je rezervisan samo za pretplatnike tog sajta„. U takvom scenariju, Evropski sud pravde smatra da linkovi daju pristup zaštićenim radova „novoj javnosti koja nije uzeta u obzir od strane titulara autorskih prava kada je ovlastio početnu komunikaciju „.

Konačno, Evropski sud pravde je istakao da harmonizacija saopštavanja javnosti autorskog prava u EU Direktivi sprečava države članice EU da donose nacionalne propise koje šire obim zaštite podveden pod pravom saopštavanja javnosti, jer bi to dovelo do pravne nesigurnosti i moglo bi da utiče na funkcionisanje unutrašnjeg tržišta EU .

Zaključak

Evropski sud pravde još jednom pokazuje sve veći značaj „saopštavanja javnosti“ autorskih prava. Sud je proširio značenje komunikacije ka javnosti da uključuju pružanje pristupa linkovima koji zaobilaze ograničenja pristupa na drugom sajtu.

Jasno je da ovo podrazumeva da je zabranjeno pružanje linkova koji zaobilaze restrikcije plaćenih usluga. Ali to takođe može da znači da su zaštićene i restiktivne mere na sajtovima koji su usmerena na pristup sadržaju koju pretplatnici ne plaćaju ( pogotovo što mnogi sajtovi zavise od ličnih podataka svojih pretplatnika kojim generišu prihode kroz reklamiranje ) .

Pravo komunikacije ka javnosti koje sada važi za linkove će sigurno da bude od značaja za pretraživače i kreatore sadržaja ali i agregatore vesti i informacija.

U duhu ove presude odlučili smo da vas uputimo na dodatne informacije na sledećim adresama:

Duško Martić

Istraživač u okviru LAST-JD EM programa (Law, Science and Technology PhD), član Programskog saveta Društva sudija Srbije i master prava Evropskih Integracija.

  • linkedin