Уметање видеа у сајт није повреда ауторских права

Суд правде Европске уније, пресудио је 21. октобра 2014. године, да уметање или углављивање видеа заштићеног ауторским правима у садржај другог сајта, није по себи повреда ауторских права, чак иако је видео постављен без дозволе аутора. Ова пресуда суда представља наставак интервенције Суд правде Европске уније у постојеће норме које регулишу заштиту ауторских права односно очекиване реформе истих.

Контекст: уметање и фрејминг

У случају који се нашао пред судом, компанија за прочишћавање воде „БестWатер Интернационал“ тужила је два независна комерцијална агента, јер су уметнула (енг. embed) компанијски промотивни видео у њихов сајт без сагласности носиоца ауторских права. Потребно је нагласити да је сам видео био постављен на Јутубу без сагласности „БестWатер Интернационала“ и да су агенти уметнули односно „ембедовали“ видео на њиховим персоналним сајтовима кроз оквир или „фрејма“ (енг. frame), односно омогућили гледање самог видеа са другог сајта без одласка на тај сајт.

Тужба и представка

„БестWатер Интернационал“ је тужила агенте, тврдећи да је такво „фрејмовање“ комуникација дела заштићеног ауторским правима, те је према томе било неопходно тражити дозволу носилаца права.

Случај је завршио на Немачком федералном суду који је коначно упутио представку-питање Суду правде Европске уније да ли ова пракса представља комуникацију заштићеног дела, односно да ли то представља „омогућавање јавности“ (енг. making available to the public) заштићеног ауторског дела.

Суд правде Европске уније је 21. октобра 2014. године, одговорио на представку, позивајући се између осталог и на недавну пресуду о линковању слободно доступног садржаја, заузевши став да уметање видеа у сајт путем фрејминга није повреда ауторских права према Директиви ЕУ о ауторским правима (EU copyright directive), јер не конституише комуникацију дела новој јавности. Као и у претходној одлуци за линковање, суд је утврдио да је садржај био слободно доступан на интернету, па је самим тим уметање таквог видеа у сајт не представља омогућавање новој јавности, јер је јавност већ била у могућности да приступи том делу самим постављањем и омогућавањем гледања видеа на Јутубу.

Значај

Недавна слична пресуда Суда правде Европске уније указује на значај нове јавности у погледу објављивања заштићених дела на интернету. Иако није сигурно шта ће бити коначан исход реформе односно ревизије правила о ауторским правима у Европи, које је Европска комисија иницирала, јасно је да већ сад Суд даје одређене смернице, чија логика се може аналогно применити и на друге случајеве. Такође, предстоји нам да видимо какве последице могу изазвати дословна примена ових правила. Једна, можда не тако пожељна последица је да ће све више садржаја бити условљено неким обликом регистрације пре приступа самом бесплатном садржају. Бесплатно, али не и слободно.

Душко Мартић

Истраживач у оквиру ЛАСТ-ЈД ЕМ програма (Law, Science and Technology PhD), члан Програмског савета Друштва судија Србије и мастер права Европских Интеграција.

  • linkedin

3 Comments

  1. Квалитетан осврт на тему утицаја судске праксе Суда правде ЕУ у области заштите ауторских права и права интелектуалне својине код преузимања садржаја са интернет сајтова недавно је објавио Иаин Конор (енг. Iain Connor).

    У тексту у коме се објашњавају промене у бизнис моделима компанија чије пословање зависи од објављивања информација на сајту и спречавања конкуренције да те исте информације преузму, Иаин каже:

    „The ability to stop a competitor, intermediary and/or any other commercial organisation using the information a company posts on its website, is fundamental to the operation of the internet. If this can be stopped by intellectual property rights or website terms and conditions, a number of businesses, for example comparison websites, will have to change their business models.“

    Извор: http://www.out-law.com/en/articles/2014/november/cjeu-case-on-screen-scraping-has-potential-to-affect-business-models-says-expert/

  2. Korisno i kvalitetno stivo – posebno imajuci u vidu da veliki broj blogova i ostalih nekomercijalnih portala koristi video linkove kako bi obogatio svoj sadrzaj. Za sada smo, cini se, bez brige!

  3. Mislim da je bitno istaci neke stvari.
    Prvo,nema „nove javnosti“ tj.delo je vec dostupno svim korisnicima interneta.
    Drugo,ne treba mesati ugradjivanje videa sa YouTube-a i uopste ugradjivanje videa.
    Naime,svaka osoba koja izvrsi upload videa na YouTube ima opciju da bira da li dozvoljava ugradjivanje i samim tim deljenje videa na drugim sajtovima ili ne.U konkretnom slucaju,bilo je dozvoljeno deljenje.
    I trece,Sud je verovatno posao od pretpostavke(opravdane) da lica koja su izvrsila embedovanje nisu znala niti su mogla znati da li je upload videa izvrsio autor ili neko drugi.To prosecan korisnik YouTube-a po pravilu ne moze ni znati.
    Tako da,ono sto zelim reci,je da ne treba generalizovati stvari tj. Sud je,koliko ja shvatam,doneo odluku na osnovu misljenja(opravdanog) da tuzeni nije znao nit je mogao znati ko je uploadovao video.
    U sustini,sve se svodi na to sta se deli tj. da l se deli ono na sta imas pravo ili ne…npr imas pravo da gledas YouTube i da delis video ako ti uploader videa dopusti u YouTube opcijama al nemas pravo da sam generises kod od videa za koji nije dozvoljeno deljenje i da ga tako delis.
    Znaci – dozvoljeno gledanje+dozvoljeno deljenje=dozvoljeno deljenje.Ako nijedan od ova dva uslova nije ispunjen,onda je to povreda zakona.To je moje tumacenje.

Comments are closed.