Razlike programa Horizont2020 i FP7

Horizont2020: razlike u odnosu na FP7

Program rada

Mogućnosti za dobijanje finansija u okviru programa Horizont 2020 su opisane u okviru takozvanih programa ili planova rada (eng. Work Programme – WP). Program ili plan rada je dokument koji priprema Komisija EU, i koji opisuje šta je sve neophodno uraditi prilikom apliciranja za određeni segment H2020. Program rada se izrađuje za vremenski period od nekoliko godina. Aktuelni program rada obuhvata 2014. i 2015. godinu.

Sa stanovišta programa rada, razlike programa Horizont2020 i FP7, su ogromne. U slučaju FP7, program rada je bio podeljen u nekoliko zasebnih celina, što je čitaocu ponekad otežavalo pronalaženje informacija. Sa druge strane, program rada Horizonta2020 je dokument od oko hiljadu strana, podeljen na 18 poglavlja. Obuhvata period od dve godine, i sadrži istraživačke ciljeve na koje projekti treba da odgovore. Većina korisnih, praktičnih informacija nalazi se na kraju ovog dokumenta.

Vrste aktivnosti

U okviru FP7, kao i prethodnih programa, bile su predviđene različite aktivnosti (eng. Actions) odnosno finsnsijski instrumenti (kao što su ‘STREPs’, ‘Networks of Excellence’ ili ‘Integrated Actions’). Horizont 2020 donekle pojednostavljuje stvari. U principu, postoje dve glavne vrste aktivnosti za koje se mogu dobiti finansije i koje smo već opisali u tekstu ”Horizont2020: vrste projekata”. To su:

  • naučno-istraživačke aktivnosti i
  • aktivnosti podrške i koordinacije

Razlika između naučno-istraživačkih i aktivnosti usmerenih na podršku i koordinaciju se nalazi prvenstveno u odnosu na tržište. Prve predstavljaju formu direktnog finansiranja istraživačkih aktivnosti i kao takve su tek prvi korak ka tržištu. Aktivnosti podrške i koordinacije sa druge strane ne predstavljaju finansiranje samog naučno-istraživačkog rada, već obuhvataju aktivnosti koje ga na određeni način olakšavaju ili potpomažu. Najtipičnija aktivnost iz ove oblasti je upravo umrežavanje kao vid koordinacije različitih EU projekata.

Računanje troškova

Još jedna razlika između FP7 i Horizont2020 programa se odnosi na pitanje troškova. Računanje troškova u okviru programa FP7 bilo je prilično komplikovano. H2020 i u ovom smislu donosi nekoliko poboljšanja. Najbolji primer predstavlja finansiranje fakulteta koji mogu aplicirati za pokrivanje 100% direktnih troškova, i 25% opštih troškova (eng. overheads).

Komunikacija s Komisijom EU

Dok su za vreme programa FP7 nosioci projekata imali mogućnost da pozovu Komisiju EU i postave konkretna pitanja o nacrtima predloga projekata koje pripremaju, to više nije slučaj. Prema novim pravilima, podnosioci predloga projekata (aplikanti za finansije), kao i koordinatori projekata (koji su dobili finansije) sistematski se upućuju na takozvane nacionalne kontakte (eng. National Contact Points).

Postupak evaluacije

Jedna od najbitnijih, fundamentalnih razlika između programa H2020 i njegovog prethodnika, programa FP7, odnosi se na postupak evaluacije. Da bi se projekti koje finansira EU, a samim tim i čitava privreda EU učinili konkurentnijim na globalnom tržištu, Komisija EU je na zahtev Parlamenta EU skratila vremenski period koji je bio neophodan za objavljivanje poziva na projekte, njihovu evaluaciju, izbor najboljeg, njegovo finansiranje i životni ciklus (od startovanja do objavljivanja krajnjih rezultata).
U vreme programa FP7, nakon podnošenja pregloga projekata, Komisija EU je organizovala njihovu evaluaciju od strane nezavisnih eksperata. Evaluacija ima za cilj izbor najboljih predloga projekata koji bi kasnije dobili finansije. Međutim, po izboru najboljeg predloga, Komisija EU je na osnovu preporuka eksperata mogla ući u pregovore s konzorcijumom koji je dati predlog podneo. Pregovori su se mogli odnositi kako na materiju tako i na finansijske aspekte predloga projekta. Ovi pregovori su mogli trajati nekoliko meseci. To je vreme bilo neophodno da bi partneri konzorcijuma izmenili predlog projekta i implementirali zahteve Komisije EU.
Danas faza pregovora više ne postoji. Posledice njenog nepostojanja su istovremeno pozitivne i negativne. Pozitivni aspekti ove situacije se prvenstveno odnose na skraćeno vreme koje je potrebno da bi se izabrani predlog projekta finansirao.
Negativni aspekti nepostojanja faze pregovora se odnose forsiranje pristupa ”sve ili ništa”. Pošto nema mogućnosti da se o različitim aspektima datog predloga projekta pregovara s Komisijom EU, na podnosiocima predloga leži ogromna odgovornost. Oni svoje predloge moraju podneti u što je moguće boljoj formi. Isto se odnosi i na sam sadržaj. Ovo, međutim, nije ni malo jednostavno. Npr. vaš predlog može biti u materijalnom smislu savršen, ali uzmimo da ste, po mišljenju Komisije EU, zahtevali nesrazmerno velik budžet. U toj situaciji, ranije je dolazilo do pregovora i usaglašavanja. Danas, Komisija EU vam može reći: ”Predlog projekta nam se dopada, ali nemamo finansije.” Imajući u vidu nepostojanje mogućnosti pregovora, vaš predlog je time odbijen.
Isto tako, ako npr. predlog projekta u formalnom smislu prevazilazi broj strana koji je predviđen za datu vrstu projekta, ”suvišne” strane će automatski biti izostavljene, a evaluatori obavešteni da ih ne uzimaju u obzir.

Značaj promena

Imajući u vidu da Srbija učestvuje u programu Horizont 2020, promene koje on uvodi su značajne i za domaće aktere. Bez obzira za koju se vrstu projekta ili u okviru kog od tri prioriteta H2020 konkuriše, razumevanje novina koje H2020 uvodi i usklađivanje sopstvene strategije podnošenja predloga projekata s tim novinama može biti presudno za dobijanje sredstava EU i eventualni uspeh predloga projekta.
Poštovanje pravilne forme kao i korektan, odmeren pristup finansijama u toku izrade predloga projekta mogu uveliko doprineti negovom boljem plasmanu u očima Komisije EU.

Korisni linkovi

Đorđe Đokić, LL.M.

Ekspert za privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, Pravni savetnik za privatnost pri INTERPOL-u, Ekspert-evaluator Evropske komisije, Master prava EU, autor knjige ”Zaštita privatnosti na Internetu i Savet Evrope”,  Privacy by Design Ambassador.

  • googleplus
  • linkedin
  • twitter