Izbor naziva internet domena: pravni aspekti

Izbor naziva internet domena: pravni aspekti

izbor naziva internet domena: uvod

Svi koji su se i malo zainteresovali za registraciju naziva domena, znaju da je takva registracija jednostavna i da je za početak dovoljno pronaći ovlašćeni registar. Trenutno ih u Srbiji ima četrdeset, pa nije teško naći odgovarajućeg partnera za ovaj poduhvat.

Zatim je potrebno izabrati naziv domena koji je slobodan. Da li je slobodan naziv koji vam se baš dopao možete proveriti preko WHOIS baze. Konačno, potrebno je da platite naknadu za registraciju. Ova naknada okvirno iznosi od 300 do 3300 dinara na godišnjem nivou u zavisnosti od vrste domena, ali neki ovlašćeni registri vas mogu „častiti“ i besplatnom registracijom ukoliko se odlučite za njihov hosting paket.

Ako je sve toliko jednostavno, gde onda može nastati propust i o kakvom mi problemu ovde uopšte govorimo?

propust

Postoji velika verovatnoća da prilikom otvaranja računa u banci niste pročitali ni polovinu odredaba ugovora sa bankom. Ovde dolazimo do suštine, jer se isto dešava i prilikom registracije naziva domena.

Svakodnevni život je u velikoj meri formalizovan, pa tako i registracija domena. Prilikom iste, registrant (budući vlasnik domena) potpisuje nekoliko dokumenata. Jedan od njih je i izjava registranta da registracija traženog naziva domena ne vređa tuđe pravo intelektualne svojine. Prava koja se registracijom domena najčešće povređuju su žig i autorsko pravo.

problem

Nosioci prava na žig mogu tražiti da im bude preneta registracija naziva domena i to kako u arbitražnom postupku pred Privrednom komorom Srbije, tako i u klasičnom sudskom postupku zbog povrede prava. U slučaju autorskog prava prenos je moguć samo na osnovu sudske odluke.

Troškovi arbitražnog postupka iznose 180.000 dinara. Sudski troškovi su nešto niži, ali se zbog dužine samog postupka i oni mogu približiti navedenom iznosu.

rešenje

Da bismo ukazali kako se možete zaštiti, ova dva prava ćemo predstaviti na način koji mogu razumeti i oni koji se ranije nisu susretali sa žigovima i autorskim pravom (uz ogradu da slede samo glavne smernice, a ne i potpun pregled ove teme).

Žig je pravom zaštićeni znak za obeležavanje robe u prometu, a u cilju njenog razlikovanja od robe drugih proizvođača. Navedeno predstavlja uprošćenu definiciju, ali i tako objašnjen žig većini potrošača deluje apstraktno.

Značaj žigova je možda lakše sagledati iz drugog ugla. Kada žigovi ne bi postojali u prodavnicama bismo nailazili na jednolične proizvode upakovane u sivi karton na natpisima: čokolada, gazirani napitak, cigarete, itd.

Pošto žigovi postoje, nama je lakše da se prilikom kupovine odlučimo za konkretan proizvod, pa tako poverenje poklanjamo onima koji na sebi imaju oznake: Coca-Cola®, Milka®, Paco Rabanne®, Swarovski®, Calvin Klein®, itd.

Iz naših primera možete zaključiti da je verovatno većina proizvoda koje vidite oko sebe zaštićena žigom. Svaki konkretan znak možete proveriti u nacionalnoj, odnosno međunarodnoj bazi žigova. Inače, ove dve baze su komplementarne i obe se moraju valjano pretražiti da biste bili sigurni da je naziv vašeg domena takav da ne vređa tuđ žig.

Ukoliko dođe do povrede žiga nazivom domena, on može biti prenet na vlasnika žiga. U praksi je to, recimo, bio slučaj sa nazivima buddhabar.rs i buddhabar.co.rs, koji su preneti na francuski GVE u arbitražnom postupku.

Kod autorskog prava stvar se komplikuje u toj meri što ne postoje baze koje se mogu pretražiti, jer je autorsko delo svaka originalna duhovna tvorevina. Gde je granica originalnosti je pitanje za neki drugi članak, a prosečnom registrantu kao osnovni kriterijum može da posluži to da su nazivi popularnih filmova (Sibirski berberin©), junaka crtanih filmova (Pčelica Maja©, Gargamel©), te nazivi muzičkih grupa (The Rolling Stones©) pojmovi koji najverovatnije uživaju zaštitu.

U praksi je, recimo, rešen spor povodom domena pinkpanter.rs, jer prava na liku Pink Pantera te na njegovom nazivu ima američka korporacija Metro-Goldwyn-Mayer.

Posle svega navedenog jasno je da nepažljiv izbor naziva internet domena može izazvati negativne posledice, i da toku same registracije treba proveriti da li se odabranim nazivom vređaju nečija autorska prava ili pravo na žig. U svakom slučaju, nadamo se da će udružene snage autora ovog članka, portala PravoIKT i vaša temeljnost dovesti do toga da se problemi u vezi sa ovom temom u budućnosti izbegnu.

Konačno, ukoliko vas je pitanje registracije zainteresovalo, upućujemo vas na članak Srđana Rajčevića o cybersquatting-u, a uskoro proverite i naš novi članak o typosquatting-u.

Nikola Kliska

Advokat specijalizovan za pravo intelektualne svojine, nelojalnu konkurenciju i privredno pravo. Saradnik kancelarije Živko Mijatović & Partners.

  • linkedin