Избор назива интернет домена: правни аспекти

Избор назива интернет домена: правни аспекти

избор назива интернет домена: увод

Сви који су се и мало заинтересовали за регистрацију назива домена, знају да је таква регистрација једноставна и да је за почетак довољно пронаћи овлашћени регистар. Тренутно их у Србији има четрдесет, па није тешко наћи одговарајућег партнера за овај подухват.

Затим је потребно изабрати назив домена који је слободан. Да ли је слободан назив који вам се баш допао можете проверити преко WHOIS базе. Коначно, потребно је да платите накнаду за регистрацију. Ова накнада оквирно износи од 300 до 3300 динара на годишњем нивоу у зависности од врсте домена, али неки овлашћени регистри вас могу „частити“ и бесплатном регистрацијом уколико се одлучите за њихов хостинг пакет.

Ако је све толико једноставно, где онда може настати пропуст и о каквом ми проблему овде уопште говоримо?

пропуст

Постоји велика вероватноћа да приликом отварања рачуна у банци нисте прочитали ни половину одредаба уговора са банком. Овде долазимо до суштине, јер се исто дешава и приликом регистрације назива домена.

Свакодневни живот је у великој мери формализован, па тако и регистрација домена. Приликом исте, регистрант (будући власник домена) потписује неколико докумената. Један од њих је и изјава регистранта да регистрација траженог назива домена не вређа туђе право интелектуалне својине. Права која се регистрацијом домена најчешће повређују су жиг и ауторско право.

проблем

Носиоци права на жиг могу тражити да им буде пренета регистрација назива домена и то како у арбитражном поступку пред Привредном комором Србије, тако и у класичном судском поступку због повреде права. У случају ауторског права пренос је могућ само на основу судске одлуке.

Трошкови арбитражног поступка износе 180.000 динара. Судски трошкови су нешто нижи, али се због дужине самог поступка и они могу приближити наведеном износу.

решење

Да бисмо указали како се можете заштити, ова два права ћемо представити на начин који могу разумети и они који се раније нису сусретали са жиговима и ауторским правом (уз ограду да следе само главне смернице, а не и потпун преглед ове теме).

Жиг је правом заштићени знак за обележавање робе у промету, а у циљу њеног разликовања од робе других произвођача. Наведено представља упрошћену дефиницију, али и тако објашњен жиг већини потрошача делује апстрактно.

Значај жигова је можда лакше сагледати из другог угла. Када жигови не би постојали у продавницама бисмо наилазили на једноличне производе упаковане у сиви картон на натписима: чоколада, газирани напитак, цигарете, итд.

Пошто жигови постоје, нама је лакше да се приликом куповине одлучимо за конкретан производ, па тако поверење поклањамо онима који на себи имају ознаке: Coca-Cola®, Milka®, Paco Rabanne®, Swarovski®, Calvin Klein®, итд.

Из наших примера можете закључити да је вероватно већина производа које видите око себе заштићена жигом. Сваки конкретан знак можете проверити у националној, односно међународној бази жигова. Иначе, ове две базе су комплементарне и обе се морају ваљано претражити да бисте били сигурни да је назив вашег домена такав да не вређа туђ жиг.

Уколико дође до повреде жига називом домена, он може бити пренет на власника жига. У пракси је то, рецимо, био случај са називима buddhabar.rs и buddhabar.co.rs, који су пренети на француски GVE у арбитражном поступку.

Код ауторског права ствар се компликује у тој мери што не постоје базе које се могу претражити, јер је ауторско дело свака оригинална духовна творевина. Где је граница оригиналности је питање за неки други чланак, а просечном регистранту као основни критеријум може да послужи то да су називи популарних филмова (Сибирски берберин©), јунака цртаних филмова (Пчелица Маја©, Гаргамел©), те називи музичких група (The Rolling Stones©) појмови који највероватније уживају заштиту.

У пракси је, рецимо, решен спор поводом домена pinkpanter.rs, јер права на лику Пинк Пантера те на његовом називу има америчка корпорација Metro-Goldwyn-Mayer.

После свега наведеног јасно је да непажљив избор назива интернет домена може изазвати негативне последице, и да току саме регистрације треба проверити да ли се одабраним називом вређају нечија ауторска права или право на жиг. У сваком случају, надамо се да ће удружене снаге аутора овог чланка, портала ПравоИКТ и ваша темељност довести до тога да се проблеми у вези са овом темом у будућности избегну.

Коначно, уколико вас је питање регистрације заинтересовало, упућујемо вас на чланак Срђана Рајчевића о cybersquatting-у, а ускоро проверите и наш нови чланак о typosquatting-у.

Никола Клиска

Адвокат специјализован за право интелектуалне својине, нелојалну конкуренцију и привредно право. Сарадник канцеларије Живко Мијатовић & Партнерс.

  • linkedin