Интернет домени: Cybersquatting и заштита жига

Cybersquatting и заштита жига

Главне карактеристике тржишта интернет домена су, како смо већ нагласили, ограничен рок права њиховог коришћења и надметање за стицање тог права. С обзиром да су комбинације бројки и слова који чине назив међународног или националног топ-левел (Енг. Top-Level) домена огроман, али ипак ограничен скуп, јасно је да са искоришћавањем ових комбинација «борба» за регистрацију жељених назива домена бива све оштрија и да се често посеже и за недозвољеним методама.

Cybersquatting

Једна од тих метода је и сквотирање, односно запосједање одређене ствари или ресурса без дозволе власника. Ова појава се у контексту надметања за интернетским доменима назива кибернетичко сквотирање, односно Cybersquatting и одликује је не само запосједање назива домена, него и доцнија препродаја или злоупотреба у односу на власника.

Наравно, појам «власника» у случају кибернетичког сквотирања мора бити додатно образложен како не бисмо упали у замку контрадикторности, узевши у обзир да смо претходно утврдили да нико не полаже ексклузивно право на нерегистровани назив домена и да се право коришћења стиче моментом уписа у евиденцију у периоду за који је плаћена новчана накнада.

Ипак, стиче се утисак да, сходно одредбама прописа којима се настоје спријечити ове појаве, такво право постоји у оним случајевима гдје се ради о заштити интелектуалне својине. Прецизније, најчешће се ради о заштити услужног или робног жига из домена индустријске својине, којим друштва – носиоци права штите симбол који се графички исказује и помоћу којег се разликују робе или услуге у привредном промету.

Заштита жига

Релевантне одредбе прописа који регулишу заштиту права интелектуалне својине у називима домена пружају основу за подизање грађанских тужби за заштиту жига (које поред назива производа може бити и лично име и презиме) у називима интернетских домена. Тако се у праву Сједињених Америчких Држава, као основ за тужбу узима поступање мала фиде, тј. намјера да се злоупотребом туђег жига оствари профит, или се лице доведе у заблуду у вези са производима који су предмет заштите. (Anti-Cybersquatting Piracy Act (ACPA), Lanham Act S. 43(d), 15 U.S.C. S.1125(d))

Да би се ова намјера доказала, потребно је у обзир узети неколико фактора. Првих четири су индикатор изостанка лоше намјере:

  • регистрант полаже право на жиг или други облик интелектуалне својине у називу домена,
  • назив домена је пословно име (фирма) друштва или регистрантово лично име,
  • домен се користи у доброј вјери од стране регистранта, за пружање одређених услуга или у сврху купопродаје,
  • сајт којем се приступа путем назива домена заштићени жиг користи за непрофитне сврхе.

Насупрот овоме, намјера злоупотребе назива домена се исказује на сљедећи начин:

  • преусмјеравање посјетилаца на сајт који исказаним садржајем причињава штету интересима носиоца жига, било да је у питању финансијска корист или намјера да се лажно прикаже оригиналност, спонзорство или други вид повезаности са носиоцем жига,
  • исказана понуда за продају назива домена без претходног бона фиде коришћења кроз понуду услуга или роба,
  • намјерно исказани лажни подаци за контакт приликом регистрације назива домена,
    складиштење више назива домена који су слични или идентични познатом жигу,
  • назив домена који је препознатљив или општепознат робни или услужни жиг.

Вриједи напоменути да се по праву САД-а у овим случајевима може поднијети и in rem тужба, што се у досадашњој судској пракси показало као практичан и дјелотворнији начин рјешавања спорова, бар у оним случајевима гдје су тужбени наводи и докази познати и тешко оспориви. Европска Унија спречавање кибернетичког сквотирања није регулисала у оквиру acquis-а, па су ова питања регулисана унутар права држава-чланица. Поједине одредбе Европске директиве 89/104/ЕЕЗ о хармонизацији прописа држава-чланица у вези са заштитом жигова пружају ограничени вид заштите за општепознате жигове који уживају углед у некој од држава, под одређеним условима.

У Босни и Херцеговини је у току 2010. године донешен читав сет закона из области заштите интелектуалне својине, између осталих и Закон о жигу („Службени гласник Босне и Херцеговине“, број 53/10), чиме је уређен начин стицања, одржавање, садржај, евиденција промета, престанак и заштита жига на територији БиХ. Иако не садржи посебне одредбе које се односе на кибернетичко сквотирање или заштиту жига унутар назива интернетског домена, може се закључити да генерална права носиоца жига и његова заштита дефинисана овим законом вриједе и у кибернетичком простору. Оправдано се, међутим, поставља питање ефективније заштите уколико се у обзир узме глобална природа интернета – да ли се носиоцу права гарантује ефективнија заштита уколико је жиг међународно регистрован или је довољна национална регистрација?

Уобзирујући растуће трендове електронског привредног промета, наш одговор би ишао свакако у правцу међународне регистрације, иако ће судска пракса у времену испред нас пружити конкретнији одговор на ово питање.

Срђан Рајчевић

Директор Агенције за информационо друштво Републике Српске, дипл. правник, дипл. инж. рачунарства, магистар пословно-правних наука. Заинтересован за правне аспекте ИКТ-а. Идејни творац више закона из области развоја информационог друштва у РС.

  • facebook
  • linkedin
  • skype
  • twitter