Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godine

Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godine

Neophodnost ažuriranja ”Regulatornog paketa“ iz 1998. godine

Povećan broj učesnika i usluga, kao i tržište koje se naglo razvija i suštinski menja dovelo je do potrebe za donošenjem novog pravnog okvira, koji bi zamenio ”Regulatorni paket“ iz 1998. godine o kome je bilo reči u prethodnom tekstu.

Osim toga, došlo je i do značajnog razvoja novih informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i do konvergencije telekomunikacija, informacionih tehnologija i elektronskih medija, što je takođe dovelo do potrebe za stvaranjem jedinstvenog pravnog okvira koji treba da obuhvati sve informaciono-komunikacione tehnologije, tj. sve elektronske komunikacije.

”Telekom paket“ iz 2002. godine

Sve države članice EU su, zaključno sa 24. julom 2003. godine, implementirale gorenavedene direktive u nacionalne pravne sisteme, čime je u potpunosti zamenjen ”Regulatorni paket“ iz 1998. godine.

”Telekom paket“ iz 2002. godine čini set od šest direktiva:

Ovakvim jedinstvenim regulatornim okvirom regulisane su sve elektronske komunikacije, što je rezultat konvergencije telekomunikacija, informacionih tehnologija i elektronskih medija do koje je došlo u protekle dve decenije, međutim bitno je napomenuti da njime nije regulisan i sadržaj koji se prenosi putem tih elektronskih komunikacija.

Novine uvedene ”Telekom paketom“ iz 2002. godine

Osim prethodno navedene, suštinski važne novine, ”Telekom paket“ iz 2002. godine je regulisao i čitav niz drugih pitanja u vezi sa elektronskim komunikacijama, međutim, imajući u vidu obim predmetne materije, broj novina koje je doneo, intenciju da se ovim tekstom pruži čitaocu samo osnovni uvid u regulatorni okvir koji reguliše elektronske komunikacije, ali i značaj ”Telekom paketa“ iz 2002. godine kao osnove za trenutno važeći regulatorni okvir, u nastavku će samo u kratkim crtama biti iznet pregled nekih bitnih pitanja koja su ovim regulatornim okvirom bila regulisana.

Nezavisna regulatorna tela

Jedna od značajnih novina koje je doneo ”Telekom paket“ iz 2002. godine je bilo prenošenje regulatornih funkcija sa organa država članica na nezavisna regulatorna tela. Primarni ciljevi tih nezavisnih regulatornih tela su bili promocija konkurencije, doprinos razvoju unutrašnjeg tržišta EU i zaštita interesa građana EU, i to kroz: podsticanje investicija, optimalno upravljanje radio-frekvencijskim spektrom i numeracijom, omogućavanje pristupa za korišćenje mreže, nediskriminatorni tretman svih tržišnih učesnika, obezbeđivanje pristupa univerzalnom skupu usluga, povećanje zaštite korisnika usluga, brigu o bezbednosti javnih mreža elektronskih komunikacija, itd.

Sistem opštih odobrenja za mreže i usluge

Dalje, važno je napomenuti i da je ”Telekom paket“ iz 2002. godine regulisao sistem opštih odobrenja za mreže i usluge, njihovo izdavanje, minimlni set prava operatora koje opšte odobrenje garantuje, uslove za izdavanje, ukidanje opšteg odobrenja i druga pitanja u vezi sa tim.

Ovlašćenja nezavisnih regulatornih tela

Pored niza pitanja koja su bila regulisana u oblasti pristupa, povezivanja i interoperabilnosti mreža i usluga, verovatno jedno od značajnijih novina je bilo davanje ovlašćenja nezavisnom regulatornom telu da može da nametne operatoru sa značajnom tržišnom snagom obavezu nediskriminatornog ponašanja prema drugim operatorima, a u vezi sa pristupom i povezivanjem.

Takođe, nezavisnom regulatornom telu je dato ovlašćenje da može nametnuti operatorima obavezu omogućavanja pristupa mrežnoj infrastrukturi, pružanja usluga drugim operatorima po veleprodajnim cenama i niz drugih obaveza, pri tom odmeravajući u svakom pojedinačnom slučaju sukobljene interese operatora kroz prizmu očuvanja konkurencije.

Regulisanje univerzalne usluge

Takođe, još jedna od novina je bila i regulisanje tzv. univerzalne usluge, tj. minimalnog skupa usluga, određenog kvaliteta, koje moraju biti dostupne svim korisnicima na teritoriji države članice, na njihov zahtev, nezavisno od lokacije, i to po prihvatljivoj ceni. Definisan je sledeći minimalni skup univerzalnih usluga: veza sa javnom telefonskom mrežom i uslugama sa fiksne lokacije; pristup javnim telefonskim uslugama; dostupnost usluge javnih telefonskih imenika; dostupnost javnih telefonskih govornica; i dostupnost sistema za korisnike sa invaliditetom i lica sa posebnim potrebama.

Zaštita krajnjih korisnika

U cilju zaštite krajnjih korisnika usluga elektronskih komunikacija, „Telekom paket“ iz 2002. godine je nametnuo obavezu državama članicama da obezbede minimalni set ugovornih elemenata u korisničkim ugovorima između korisnika i operatora. Takođe, pomenutim regulatornim okvirom je bilo uređeno i pitanje jednostrane izmene ugovora o pružanju usluga elektronskih komunikacija od strane operatora i prava korisnika u vezi sa tim. Osim toga, državama članicama je nametnuta i obaveza da uspostave jeftine i jednostavne mehanizme za rešavanje sporova između operatora i korisnika.

Privatnost u kontekstu elektronskih komunikacija

Na kraju, regulatornim okvirom su bila regulisana i pitanja u vezi sa privatnošću u kontekstu elektronskih komunikacija. Pre svega, regulisano je pitanje bezbednosti mreža i usluga, uz nametanje obaveze pružaocu javno dostupnih mreža i usluga elektronskih komunikacija da preduzme adekvatne mere radi očuvanja bezbednosti mreže i usluga.

Takođe, jedno od bitnih pitanja koje je bilo regulisano je i pitanje presretanja i nadzora elektronskih komunikacija, i to na taj način što je uvedena zabrana presretanja i nadzora, osim u slučajevima kada postoji sudski nalog ili saglasnost učesnika komunikacije. Dalje, direktiva je regulisala i tzv. kolačiće (”Cookies”), odnosno upisivanje podataka na uređaje korisnika elektronskih komunikacija, kao i pitanja u vezi sa podacima o lokaciji korisnika, imenicima pretplatnika, omogućavanjem, odnosno zabranom identifikacije dolaznih i odlaznih poziva, nezatraženom komunikacijom i podacima o saobraćaju u vezi sa elektronskom komunikacijom.

Međutim, ubrzan rast sektora elektronskih komunikacija, potreba za boljom zaštitom prava korisnika, obezbeđenjem veće zaštite mreža i sistema elektronskih komunikacija, kao i potreba za racionalnijim korišćenjem radio-frekvencijskog spektra i stvaranje uslova za nove investicije i dodatno povećanje konkurentnosti na tržištu, relativno brzo su doveli do potrebe za izmenama „Telekom paketa“ iz 2002. godine.

Sava Pavlović

Advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji Živković Samardžić, sa praksom u oblastima prava telekomunikacija, medijskog prava, prava oglašavanja i prava konkurencije.