Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvir

Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvir

U prethodnom tekstu smo kao razloge za donošenje novog, aktuelnog pravnog okvira u oblasti elektronskih komunikacija u EU istakli ubrzan rast sektora, kao i neophodnost za boljom zaštitom prava korisnika, obezbeđenjem veće zaštite mreža i sistema elektronskih komunikacija. Istovremeno, javlja se i potreba za racionalnijim korišćenjem radio-frekvencijskog spektra i stvaranje uslova za nove investicije i dodatno povećanje konkurentnosti na tržištu.

Ovi faktori su značajno uticali na relativno brzu zamenu „Telekom paketa“ iz 2002. godine.

”Telekom paket“ iz 2009. godine

”Telekom paket“ iz 2009. godine je paket propisa nastao na osnovu izmena i dopuna ”Telekom paketa“ iz 2002. godine, i to na sledeći način:

Gorenavedenim izmenama i dopunama ”Telekom paketa“ iz 2009. godine je postignut viši stepen zaštite korisnika elektronskih komunikacija, kroz dodatno regulisanje obaveznog sadržaja korisničkih ugovora, zatim dodatno regulisanje prava korisnika u vezi sa javnim telefonskim imenicima, nezatraženim komunikacijama, itd.

Pravo na portabilnost i pravo na privatnost

Takođe, korisnicima je omogućena promena fiksnog ili mobilnog operatora, uz zadržavanje telefonskog broja, i to za samo jedan radni dan. Uvedena je i obaveza operatora da obavesti nadležne organe i samog korisnika u slučaju nastanka sigurnosnih propusta koji mogu uticati na zaštitu podataka o ličnosti, čime se pruža dodatna zaštita privatnosti korisnicika. Takođe, uvedena je i obaveza operatora da prosleđuju službama za hitne intervencije podatke o lokaciji sa koje je primljen poziv korisnika.

Minimum kvaliteta prenosa podataka

Verovatno jedna od najznačajnijih novina koja se uvodi donošenjem novog regulatornog okvira jeste davanje ovlašćenja nacionalnim regulatornim telima da odrede minimum kvaliteta prenosa podataka u cilju očuvanja neutralnosti mreže („Net neutrality“). Takođe, propisuje se i obaveza pružaoca usluge da informiše korisnike, pre zaključenja korisničkog ugovora, o prirodi usluge, upravljanju prenosom podataka („traffic management“), kao i svim eventualnim ograničenjima u vezi sa prenosom podataka.

Klauzula o Internet slobodi

Međutim, najviše pažnje u procesu izrade nacrta i donošenja nove regulative zasigurno je privukla takozvana „Klauzula o Internet slobodi“ (“Internet freedom clause”). Uprkos lobiranju od strane nekih interesnih grupa, izmene regulatornog okvira iz 2009. godine nisu donele mogućnost donošenja nacionalnih propisa koji se baziraju na tzv. principu „tri upozorenja“, na osnovu kojih bi nesudski organi mogli da ukidaju pristup Internetu korisnicima za koje postoji određena sumnja da koriste Internet u nedozvoljene svrhe. Naime, pronađeno je i usvojeno kompromisno rešenje koje ostavlja mogućnost zabrane pristupa Internetu, ali ne bez omogućavanja prethodnog nepristrasnog i fer postupka, kao i obezbeđenja adekvatne sudske zaštite korisnika.

Telo evropskih regulatora elektronskih komunikacija

Na kraju, treba još pomenuti i da je predmetna reforma regulatornog okvira iz 2009. godine, ustanovila i Telo evropskih regulatora elektronskih komunikacija („BEREC“) koje je čine predstavnici nacionalnih regulatornih tela za elektronske komunikacije svih država članica EU. Uloga ovog tela je da savetuje i pruža podršku nacionalnim regulatornim telima, kao i da sarađuje sa Komisijom u vezi sa nadzorom koji Komisija vrši nad nacionalnim regulatornim telima.

Uredba o romingu

Nakon prethodno navedenog, inicijalnog paketa izmena i dopuna iz 2009. godine, 2012. godine je usvojena i Uredba (EU) br. 531/2012 o romingu u javnim mobilnim komunikacionim mrežama na teritoriji Unije (Regulation (EU) No 531/2012 of the European Parliament and of the Council of 13 June 2012 on roaming on public mobile communications networks within the Union, OJ L 172, 30.6.2012) čiji je cilj postepeno ukidanje cena rominga na teritoriji država članica EU, kao i na teritoriji Islanda, Lihtenštajna i Norveške.

Direktiva o zadržavanju podataka

Takođe, u kontekstu definisanja trenutno važećeg regulatornog okvira za elektronske komunikacije, na kraju treba napomenuti i da je Sud Evropske Unije 8. aprila 2014. godine proglasio nevažećom Direktivu 2006/24/EZ o zadržavanju podataka dobijenih ili obrađenih u vezi sa pružanjem javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga ili javnih komunikacionih mreža.

Naime, Sud je utvrdio da se Direktivom prekoračuje dozvoljena granica koju nameće načelo proporcionalnosti i time vrši povreda prava na privatan život. Ovde treba istaći i to da, s obzirom na to da Sud nije vremenski ograničio svoju presudu, proglašenje nevažnosti ima učinak od datuma stupanja na snagu ove direktive.

Sava Pavlović

Advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji Živković Samardžić, sa praksom u oblastima prava telekomunikacija, medijskog prava, prava oglašavanja i prava konkurencije.