Delfi protiv Estonije

Referenca

Delfi AD protiv Estonije, (eng. Delfi AS v. Estonia), predstavka br. 64569/09, odluka je konačna od 16.06.2015

Ključne reči

Pravo na slobodu izražavanja, član 10 Konvencije,

Činjenice

Podnosilac predstavke je kompanija, otvoreno akcionarsko društvo, koja je vlasnik internet portala pod nazivom „Delfi“. Na ovom portalu objavljuje se i do 330 članaka vesti na dan. Osim u Estoniji, kompanija posluje i u Letoniji i Litvaniji.

Internet portal je funkcionisao tako da je ispod svake objavljene vesti odnosno članka, bilo predviđeno da čitaoci mogu ostavljati svoje komentare. Jasno su ispod članaka stajale oznake: „dodajte komentar“ uz opciju da komentator ostavi i svoje ime i eventualno adresu svoje elektronske pošte.

Komentari su bili automatski dodavani kada korisnik pritisne opciju „dodaj komentar“ bez ikakve intervencije na samom tekstu komentara.

Pritiskom na opciju „pročitaj komentar“ korisnici portala su mogli čitati sve ranije dodate komentare na određeni tekst. Na neke članke pristizalo je i do 10000 komentara dnevno. Komentatori uglavnom nisu ostavljali svoja prava imena ispod teksta komentara, već su koristili lažna. Što se tiče kontrole samih komentara, oni koji su sadržali određene uvredljive reči, bili su automatski brisani. Takođe, lica koja su bila vređana u komentarima mogla su se direktno obratiti kompaniji, koja bi zatim takve komentare brisala.

Kompanija, podnosilac predstavke, je u „Pravilima objavljivanja komentara“, jasno propisala da objavljeni sadržaji ne predstavljaju mišljenje ili stav kompanije, već svaki komentar ima svog autora koji za njegovu sadržinu i odgovara.

Vlada Estonije je isticala, da je portal „Delfi“ poznat po uvredljivim sadržajima, komentarima. Takođe u nedeljniku, „Esti ekspres“, objavljeno je pismo urednika upućeno Ministarstvu pravde i Javnom tužilaštvu u kome je izražena zabrinutost zbog učestalog progona ljudi u javnosti, naročito putem internet portala „Delfi“.

Januara 2006, na portalu je objavljen članak pod naslovom „SLK uništio planiran ledeni put“. Ledeni putevi su javni putevi preko zamrznutog mora koji spajaju kopno Estonije sa pojedinim ostrvima. SLK je skraćeno ime kompanije koja pruža uslugu javnog transporta trajketom. Na pomenuti članak je 24. i 25. januara pristiglo 185 komentara, od kojih je dvadesetak sadržalo pretnje i uvrede na račun gospodina L, vlasnika kompanije SLK.

Marta 2006, njegovi advokati su tražili da se uvredljivi komentari uklone kao i odštetu u vrednosti od otprilike 32.000 Evra. Za detalje o sadržini komentara, pogledati izvornik presude, tačka 14. Istog dana, portal Delfi je uklonio komentare, ali je odbio da plati odštetu.

Aprila 2006, podneta je tužba protiv kompanije Delfi. Presudom iz juna 2007, odbijena je tužba kompanije SLK sa obrazloženjem da nema odgovornosti kompanije Delfi. U presudi se pozivalo na propise o javnom informisanju po kojima komentari dodati ispod teksta vesti nisu sastavni deo vesti, pa se ne može smatrati da je komentare ispod teksta objavila kompanija Delfi. Na ovu presudu podneta je žalba, pa je presuda ukinut i predmet vrađen na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku, sud je presudio drugačije i odlučio u korist gospodina L i kompanije SLK.

U obrazloženju je istaknuto da je kompanija Delfi istakla upozorenje da se komentari objavljuju bez intervencije, kao i da je zabranjeno objavljivati komentare koji se protive „dobroj praksi“, te će ih kompanija sam uklanjati. Sud je zaključio da ova ograničenja nisu dovoljna i da se ne može smatrati da komentari nisu deo objavljenog teksta, te da postoji i odgovornost kompanije Delfi za sadržaj komentara. Zaključak je bio da se sloboda izražavanja ne može protezati i na objavljene komentare, te je gospodinu L dosuđena naknada štete u iznosu od 320 Evra.

Apelacioni sud je potvrdio ovu presudu, odlučujući po žalbi podnosioca predstavke, smatrajući da je kompanija Delfi morala obezebediti bolje mehanizme zaštite od uvredljivih komentara.

Vrhovni sud je takođe potvrdio presudu, smatrajući da se u konkretnom slučaju „izadavačem“ komentara, smatraju, pa su samim tim i odgovorni, kako kompanija Delfi tako i autori komentara. Na oštećenom je bilo da bira od koga će tražiti naknadu štete, pa je tužbu podneo protiv kompanije Delfi.

Posledica donošenja ovakvih sudskih odluka bila je ta da je kompanija Delfi licima koju su postavljala uvredljive komentare, uskratila pravo da dodaju nove komenatre, dok ne provere njihovu sadržinu i odobre ih. Oformljen je tim moderatora čije je posao bio praćenje i iščitavanje komentara.

Prema javno objavljenim podacima nekih 15.000 komenatara je bilo brisano. Svega 0.5% su bili oni koji sadržali nešto uvredljivo.

Nakon iscrpljenih svih unutrašnjih pravnih lekova, kompanija Delfi je podnela predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, pozivajući se na povredu člana 10 Konvencije, koji štiti slobodu izražavanja.

Komentar

Kompanija Delfi je u svojoj predstavci isticala da joj je donetim presudama nametnuta obaveza da preventivno deluje, uvede preventivnu cenzuru, a što ugrožava pravo na slobodu izražavanja trećih lica. Zbog donetih presuda kompanija je morala potpuno da izmeni svoje poslovanje, jer je bila prinuđena da pregleda svaki postavljeni komentar na portalu, a znalo je da ih bude i po 10.000. Takođe, isticali su da ove obaveze nisu propisane zakonom i da im je nametnuta tzv. „negativna obligacija“, zabrana objavljivanja uvredljivih komentara.

Pozivali su se i na Direktivu EU o elektronskoj trgovini koja je bila implementirana u pravo Estonije kroz domaći zakon (Information Society Services Act). Prihvatili su da je zaista došlo do povrede ugleda gospodina L, ali su isticali da je to odgovornost autora komentara a ne kompanije.

Restrikcije koje su im nametnute, krše slobodu izražavanja, a za to nema opravdanja niti je to bilo neophodno u konkretnom slučaju. Isticali su da nisu imali aktivnu ulogu u objavljivanju komentara, već su prosto skladištili komentare na svom serveru o čemu je već odlučivano u nekim sličnim predmetima.

Vlada je sa druge strane isticala popularnost portala Delfi, kao i činjenicu da postoji opšta obaveza za svakoga da izbegne prouzrokovanje štete drugom licu. Takođe ukazivano je da je sama kompanija delimično vodila računa o sadržaju komentara, tako što je neke samoinicijativno uklanjala, pa je tim, to trebalo da čini ukoliko se komentarima vređaju druga lica. Prema stavu Vlade, ograničenja nametnuta kompaniji su neophodna u demokratskom društvu te u tom smislu nije bilo povrede čl 10 Konvencije.

Rešavajući u ovom slučaju, Evropski sud za ljudska prava je pre svega zaključio da se argumenti stranaka suštinski svode na pitanje uloge kompanije. Da li se kompanija može smatrati „izdavačem“ spornih komentara kako ističe Vlada ili prosto „skladištem“ komentara za čiju sadržinu ne odgovara. Bez obzira na ulogu kompanije, Sud je smatrao da je očigledno da je došlo do ograničenja slobode izražavanje, pa je trebalo utvrditi da li je to ograničenje zakonom bilo propisano i da li je ono neophodno u demokratskom društvu.

Prema stavu Suda, u smislu člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, zakonom se može smatrati samo onaj propis koji je dovoljno precizan da svaki građanin može da ga razume, da shvati šta se od njega zahteva kao i da mu bude jasna posledica nepoštovanja norme. Zakon ne mora ići u detalje, jer sa druge strane mora biti dovoljno opšti i prilagodljiv, primenjiv na razne moguće situacije, jer nijedan zakonodavac ne može predvideti sve što u praksi može iskrsnuti.

U ovom slučaju kompanija Delfi je isticala da nijedan domaći zakon ne propisuje obavezu „preventivne cenzure“ trećih lica. Vlada je isticala da takva obaveza proističe iz nekih opštih načela građanskog prava i sudske prakse.

Prema stavu Suda, opšta načela obligacionog prava uz sudsku praksu jasno prediđaju odgovornost izdavača za objavljene sadržaje. Činjenica da su komentari objavljeni na internetu ne utiče na primenu ovih propisa pa se administrator portala može izjednačiti sa izdavačem. U skladu sa tim, Sud smatra da kompaniji Delfi, u najmanju ruku nisu mogla biti nepoznata ova pravna načela i sudska praksa, pa stoga zaključuje da su ograničenja slobode izražavanja bila propisana domaćim zakonom, a kako to zahteva čl 10 Konvencije.

Drugo pitanje koje je Sud analizirao je pitanje da li je nametnuto ograničenje slobode izražavanja neophodno u demokratskom društvu.

Sud je pošao od uloge koju štampa ima u demokratskom društvu i njenom značaju, što joj daje pravo i da kritikuje. Sa druge strane sloboda govora ima svoje granice, jer je neophodno poštovanje privatnosti. U konkretnom slučaju Sud je analizirao kontekst u kome su sporni komentari objavljeni, mere koje je kompanija preduzela kao i pitanje odgovornosti samih autora komentara.

Članak objavljen na portalu Delfi, prema stanovištu Suda, od javnog je značaja. Sam članak nije bio uvredljiv ali se osnovano moglo očekivati, imajući u vidu temu članka, da će uslediti i uvredljivi komentari o poslovanju kompanije SLK. Zbog toga, prema mišljenju Suda, podnosilac predstavke je morao postupati oprezno i voditi računa da izbegne nanošenje štete drugim licima. Kompanija je i sama imala mehanizme za uklanjanje uvredljivih sadržaja, što znači da je bila svesna obaveze da spreči nanošenje štete drugima.

Kontrola i zaštita koju je kompanija Delfi sama preduzimala, ipak nije bila dovoljna u konkretnom slučaju.

Imajući u vidu:

  • uvredljivu prirodu komentara,
  • činjenicu da su postavljeni komentari reakcija na članak objavljen od strane podnosioca predstavke, koji profesionalno upravlja informativnim portalom i to radi sticanja dobiti,
  • nedovoljne mere koje je podnosilac predstavke preduzeo da bi izbegao prouzrokovanje štete drugima,

Sud zaključuje da su odluke domaćih sudova po kojima je kompanija Delfi odgovorna za uvredljive komentare, bile opravdane, kao i da je ograničenje prava podnosioca predstavke na slobodu izražavanja bilo srazmerno i neophodno u demokratskom društvu.

Shodno tome, Sud je jednoglasno doneo odluku da nije bilo povrede člana 10 Konvencije.

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin