Категорија: европски суд за људска права
-
ИП адреса као податак о личности
Суд правде Европске Уније донео је одлуку по којој је динамичка ИП адреса посетиоца неке веб-стране податак о личности, у складу са Директивом 95/46 ЕУ (Директива о заштити података Европске уније). ИП адреса као податак о личности дуго је била предмет дискусије. На први поглед, чини се да је Суд разрешио ову дилему. Међутим, дубља анализа пресуде наговештава да ИП адреса неће баш у сваком случају имати тај статус.
-
Делфи против Естоније
У случају Делфи против Естоније, Европски суд за људска права анализира одговорност пружаоца услуга информационог друштва, Интернет портала Делфи, за увредљиве коментаре читаоца остављене на сајту. У
-
Шиака против Италије
У случају Шиака против Италије, који се односи на објаву фотографија из полицијске архиве, Европски суд за људска права одлучује о односу права на приватност загарантованог планом 8 Европске конвенције о људским правима и слободе штампе тј. права јавности да буде информисана.
-
Јордачи и други против Молдавије
У случају Јордачи и други против Молдавије Европски суд за људска права на основу представке чланова молдавске НВО ”Адвокати за људска права” процењује постојање повреде права на приватност путем анализе законитости мера прислушкивања телефонских и других комуникација. Иако подносиоци представке нису били, нити су тврдили да су били подвргнути мерама прислушкивања, Суд потврђује постојање повреде права из члана 8 због непостојања довољно квалитетног законског оквира којим се у Молдавији уређују правила по којима се прислушкивање спроводи.
-
Соро против Естоније
Случај Соро против Естоније баца светло на резоновање Европског суда за људска права у контексту повреде члана 8 (заштита приватног и породичног живота) објављивањем података о личности у дигиталним и штампаним медијима.
-
Ерла Хлинсдотир против Исланда
У случају Ерла Хлинсдотир против Исланда, Европски суд за људска права процењује оправданост ограничења слободе изражавања у смислу члана 10 Европске конвенције о људским правима. Случај даје увид у дефинисање појма новинарске слободе од стране Суда, и појашњава границе слободе изражавања.
-
Ахмет Јилдирим против Турске
У случају Ахмет Јилдирим против Турске Европски суд за људска права разматра оправданост блокаде читаве платформе Гугл сајтс (енг. Google sites) због објављивања једног сајта са илегалним садржајем у Турској. Кроз анализу члана 10 Европске конвенције о људским правима, Суд закључује да у овом случају долази до повреде права на информисање које је овим чланом загарантовано.
-
Сатамедиа против Финске
У случају Сатамедиа против Финске, који се односи на употребу података о личности пореских обвезника Финске, Европски суд за људска права процењује баланс између права на приватност из члана 8 и права на слободу говора из члана 10 Конвенције.
-
Берн Ларсен холдинг и други против Норвешке
У случају који супротставља приватне компаније и норвешку пореску управу око права на приступ информацијама на серверу, Европски суд за људска права чини прве кораке у циљу одговора на питање да ли правна лица имају право на приватност и који је правни значај неповредивости домицила у овом смислу.
-
Шимоволос против Русије
Шимоволос против Русије. Европски суд за људска права процењује постојање повреде чланова 5 и 8 Конвенције у случају уписа у полицијску базу података, надзора и притвора господина Шимоволоса. Након анализе законитости и пропорционалности мера државних органа Русије, суд закључује о повреди права на приватност.
-
Либерти и други против Уједињеног Краљевства
Супротстављајући право на приватност комуникација мерама пресретања телекомуникација, Европски суд за људска права у случају Либерти и други против Уједињеног Краљевства процењује законитост и оправданост ових мера у оквиру демократског друштва. Суд закључује да у датом случају не постоје довољне законске гаранције за заштиту права приватности да постоји повреда члана 8 Конвенције.
-
Узун против Немачке
Коментар случаја Узун против Немачке баца светлост на третман права на приватност у судској пракси Европског суда за људска права, у контексту мера електронског надзора. У овом конкретном случају реч је о законитости и сразмерности мера надзора заснованих између осталог и на систему геолокализације. Кроз оцену оправданости мера надзора, Европски суд за људска права омогућава увид и у начин на који процењује ”националну безбедност” као изузетак од општег режима Европске конвенције о људским правима.
-
Далеа против Француске
Случај Далеа против Француске супротставља права подносилаца захтева за шенгенску визу и дискрециона права држава чланица ЕУ учесница у Шенгенском споразуму да таквим лицима не дозволе улазак на њихову територију. Кроз анализу захтева за увид у податке о личности садржане у бази података подносилаца захтева, као и право на брисање података из шенгенске базе података, овај случај баца светлост на резоновање Европског суда за људска права у погледу права држава да користе ”националну безбедност” као изузетак и разлог за избегавање примене генералног режима Конвенције о људским правима.
-
Гардел против Француске
Гардел против Француске је случај у коме Европски суд за људска права процењује валидност ретроактивног уписа података о линости у полицијску базу података тј. Француску националну евиденцију починилаца сексуалних деликата. Осим чланова 7 и 8 Европске конвенције о људским правима, Суд прецизира појам казне.
-
Реклос и Давурлис против Грчке
У случају Реклос и Давурлис против Грчке, Европски суд за људска права одлучује о повреди права на приватност новорођеног детета. Елементи случаја указују на међусобну повезаност и значај лика и идентитета за право на приватан живот. Случај се заснива на неовлашћеном фотографисању новорођеног детета и неадекватној реакцији грчког правосуђа. Суд потврђује повреду права на приватност.
-
Гилан и Квинтон против Уједињеног Краљевства
У случају Гилан и Квинтон против Уједињеног Краљевства, Европски суд за људска права процењује закокнитост овлаштења полиције по основу Закона о тероризму из 2000 Уједињеног Краљевства да на јавном месту, без најаве или судске одлуке, без постојања сумње, само на основу ”професионалне интуиције” претраже лица на одређеној територији. Суд одлучује да на основу незаконитог понашања органа полиције настаје повреда права на приватност оштећених лица и досуђује им трошкове спроведеног поступка.
-
Вејнрајт против Уједињеног Краљевства
У основи случаја Вејнрајт против Уједињеног Краљевства налази се немар затворских службеника приликом претреса ”до голе коже” посетилаца притвореног. Кроз призму чланова 3, 8 и 13, Суд из Стразбура одлучује о повреди права на приватност лица у питању, као и постојању делотворног правног лека. Суд сматра да се претреси обављени над подносиоцима представке не могу сматрати „неопходним у демократском друштву“ у смислу члана 8, став 2 Конвенције. Сходно томе, дошло је до повреде члана 8 Конвенције. Исто тако, Суд сматра да подносиоци представке нису имали на располагању средство за добијање задовољења након мешања државе у њихова права према члану 8 Конвенције, и констатује повреду члана 13.
-
П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства
У случају П.Г. и Ј.Х. против Уједињеног Краљевства, подносиоци представке су истицали да је употреба уређаја за прислушкивање представљала мешање у њихова права предвиђена чланом 8 Конвенције, као и да ово мешање није било оправдано. Осим тога, Европски суд за људска права је разматрао о законитости мера прислушкивања, с обзиром да у време кад су оне биле одређене није постојала адекватна законска регулатива. Релевантни закон је усвојен тек 1997. године. Осим повреде права на приватност, Суд доноси одлуку о повреди права из члана 13 Европске конвенције о људским правима.
-
Аман против Швајцарске
У случају чије чињенице подсјећају на шпијунске филмове, Европски суд за људска права оцењује повреду права на приватност и поверљивост комуникација швајцарског држављанина Амана, који постаје предмет истраге службе безбедности и јавног тужилаштва Швајцарске Конфедерације због пријема телефонског позива из Совјетске амбасаде у Берну.
-
К.У. против Финске
Случај К.У. против Финске у први план ставља позитивну обавезу држава да на одговарајући начин заштите право приватности малолетника на интернету. Анализом случаја десетогодишњег К.У. у чије име је неко на сајту за упознавање објавио оглас са позивом на недоличне и потенцијално противправне односе са вршњаком или старијом особом, Европски суд за људска права доноси одлуку о повреди права на приватност садржаног у члану 8 Конвенције.
-
Пек против Уједињеног Краљевства
Случај Пек против Уједињеног Краљевства се односи на заштиту права на приватност лица у контексту видео-надзора. Након покушаја самоубиства које је ухваћено камерама за видео-надзор локалне самоуправе, грађанину Уједињеног Краљевства, господину Пеку, није омогућена адекватна и благовремена правна заштита. Видео-снимак у питању је био објављен у локалним и националним медијима. Суд закључује да постоји повреда члана 8 Европске конвенције о људским правима.
-
Копке против Немачке
У случају Карин Копке против Немачке, Европски суд за људска права истражује однос права на приватност запослених и права својине послодавца. Исто тако, Суд је потврдио свој претходни став о обавези држава чланица да проактивно штите право на право на приватан и породични живот.
-
Копланд против Уједињеног Краљевства
Копланд против Уједињеног Kраљевства (енг. Copland v. The United Kingdom), је случај у коме је у питању заштита права приватности запослених, члан 8 Конвенције, као и надзор коресподенције запослених од стране послодавца.
-
Нагла против Летоније
Нагла против Летоније је случај у коме је Европски суд за људска права у Стразбуру прогласио непропорционалном меру којом су конфисковањем компјутера и друге ИТ опреме литванске новинарке Изле Нагла, у циљу проналажења извора информација о безбедоносним пропустима базе података литванског Центра за јавне приходе, одузети подаци о личности, нарушена слобода изражавања и тајност новинарског извора.