Skaj Austrija protiv Austrijske javne radiodifuzne ustanove (1)

Skaj Austrija protiv Austrijske javne radiodifuzne ustanove

referenca

Skaj Austrija protiv Austrijske javne radiodifuzne ustanove (Sky Österreich GmbH v Österreichischer Rundfunk),presuda, br. C-283/11 od 22.01.2013. godine

ključne reči

  • valjanost člana 15(6) Direktive 2010/13/EU o audio-vizuelnim medijskim uslugama
  • događaji od velikog interesa za javnost koji su predmet isključivog prava na emitovanje
  • pravo emitera na pristup takvim događaima radi produkcije i emitovanja kratkih vesti
  • ograničenje visine naknade koju naplaćuje imalac prava na emitovanje
  • čl. 16. i 17. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije
  • načelo proporcionalnosti

činjenice

U presudi, br. C-283/11 od 22.01.2013. godine, Sud pravde Evropske unije (dalje: Sud) odlučio je po predlogu za rešavanje prethodnog pitanja, ispitujući pri tom valjanost člana 15(6) Direktive o audio-vizuelnim medijskim uslugama (dalje: Direktiva) i njegovu usklađenost sa čl. 16. i 17. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije (2010/C83/02) – (dalje: Povelja EU).

Predlog je podnet u vezi sa sporom koji je vođen između Skaj Austrija d.o.o. (Sky österreich GmbH; dalje: Skaj) i Austrijske javne radiodifuzne ustanove (österreichischer Rundfunk – ORF; dalje: ORF).

Razlozi zbog kojih je podnet predlog za rešavanje prethodnog pitanja i njegov sadržaj

Napomena:

Izraz „emiter“ koristiće se u ovom tekstu za označavanje televizijske stanice, odnosno radiodifuzne organizacije, zbog toga šti je manje rogobatan od izraza koji se za označavanje istog pojma koristi u važećem Zakonu o elektronskim medijima – „pružalac usluge televizijskog emitovanja“. Zanimljivo je da je izraz „emiter“ i dalje pozitivno pravni termin, budući da je upotrebljen u pomenutom zakonu (doduše, verovatno greškom) u članu 67. stav 11, iako zakonodavac nije želeo da se ovaj termin i dalje koristi kao navodno zastareo.

Skaj je austrijski emiter koji emituje kodiran digitalan televizijski program pod nazivom „Skaj sport Austrija“. Ovaj emiter je na osnovu ugovora od 21.08.2009. godine stekao isključivo pravo da emituje utakmice Lige Evrope na teritoriji Austrije, i to za sezone 2009/2010. – 2011/2012. godine. U sporu koji je pokrenut Skaj je posebno istakao da za naknadu za stečeno pravo i produkcijske troškove godišnje izdvaja nekoliko miliona evra.

Dana 11.09.2009. godine Skaj i ORF zaključili su ugovor na osnovu koga je ORF stekao pravo da pristupi satelitskom televizijskom signalu Skaja putem koga on prenosi utakmice Lige Evrope, izabere inserte sa najzanimljivijim momentima sa tih utakmica i iskoristi ih za produkciju i emitovanje kratkih vesti o tim utakmicama. ORF se pri tom obavezao da Skaju plati naknadu u iznosu od 700,00 evra po minutu emitovane kratke vesti. Važenje odredaba ovog ugovora koje uređuju pitanje naknade koju je ORF dužan da plati ograničeno je vremenski (do 01.10.2009. godine), i to do momenta stupanja na snagu izmena člana 5. Saveznog zakona o ostvarivanju isključivih prava na emitovanje, kojima je to pravilo trebalo da se uskladi sa članom 15(6) Direktive.

Nakon toga, ORF je podneo zahtev austrijskom regulatornom telu nadležnom za oblast komunikacija (Kommunikationsbehörde Austria – KommAustria; dalje: KomAustrija) da donese odluku kojom će se Skaj obavezati da ustupi pravo ORF-u da za potrebe emitovanja kratkih vesti koristi detalje sa utakmicama Lige Evrope u kojima učestvuju austrijske ekipe, s tim da bi ORF bio dužan da plati naknadu koja ne prelazi visinu troškova koji neposredno proističu iz obezbeđenja pristupa signalu.

Postupajući po zahtevu, KomAustrija je odlučio 22.12.2010. godine da je Skaj, kao imalac isključivog prava na prenos, dužan da omogući ORF-u da producira i emituje kratke vesti i da nema pravo na naknadu koja prelazi troškove koji neposredno proističu iz omogućavanja ORF-u da pristupi njegovom signalu. U konkretnom slučaju troškovi pristupa satelitskom signalu Skaja iznosili bi 0,00 evra.

Protiv navedene odluke obe stranke u sporu podnele su žalbu Saveznom vrhovnom savetu za komunikacije (Bundeskommunikationssenat; dalje: BKS). Međutim, BKS je ocenio da u navedenom sporu odluka zavisi od prethodnog pitanja, koje je neophodno rešiti da bi se moglo odlučivati o samoj stvari.

Naime, BKS smatra da se odredbama člana 15(6) Direktive, zadire u pravo na imovinu, zajemčeno članom 17. Povelje EU, imaoca prava na emitovanje događaja od velikog interesa za javnost, budući da se on navedenim odredbama obavezuje da omogući drugim emiterima da bez naknade preuzmu inserte sa događaja i na osnovu njih produciraju i emituju kratke vesti. Isto tako, BKS postavlja pitanje da li je odredba člana 15(6) Direktive, u skladu sa načelom proporcionalnosti, imajući u vidu odredbu člana 52(1) Povelje EU. Posebno je pri tom istakao da bi dosledna primena tog načela nalagala usvajanje pravila prema kom bi se prilikom utvrđivanja (ugovaranja) naknade uzimale u obzir okolnosti konkretnog slučaja, priroda i popularnost događaja koji se prenosi i naknada koja je isplaćena radi sticanja prava na prenos tog događaja.

BKS se posebno pozvao na odluke Saveznog ustavnog suda Nemačke (Bundesverfassungsgericht) i Ustavnog suda Austrije (Verfassungsgerichtshof), u kojima su ovi sudovi stali na stanovište da besteretno (bez naknade) sticanje prava na produkciju i emitovanje kratkih vesti nije proporcionalno i da se na taj način nedozvoljeno zadire u profesionalnu slobodu, u smislu člana 12. Osnovnog zakona Nemačke i pravo na imovinu, u smislu člana 5. Osnovnog zakona o opštim pravima građana Austrije i člana 1. Dodatnog protokola br. 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Shodno navedenom, BKS je postavio pitanje Sudu da li je odredba člana 15(6) Direktive u skladu sa čl. 16 i 17. Povelje EU i članom 1. Dodatnog protokola br. 1 EKZLJP?

Na koji način je Sud razmatrao prethodno pitanje

a) Pravni kontekst

Najpre, neophodno je istaći nekoliko napomena u vezi sa Direktivom. Naime, ona predstavlja kodifikaciju sadržaja Direktive 89/552/EEC od 03.10.1989. godine o koordinaciji određenih odredaba zakona, propisa i administrativnih akata država članica u pogledu sprovođenja aktivnosti u oblasti obavljanja delatnosti televizijskog emitovanja, sa njenim izmenama koje su izvršene Direktivom 97/36/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 30.06.1997. godine i Direktivom 2007/65/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 11.12.2007. godine.

Direktiva 2007/65/EC je članom 1(9) unela član 3k u Direktivu 89/552/EEC, koji je prilikom kodifikacije postao član 15. Direktive. Prema članu 4. Direktive 2007/65/EC ona stupa na snagu sledećeg dana po objavljivanju u službenom glasilu EU, a to je bio 19.12.2007. godine, dok su prema članu 3(1) te direktive države članice bile dužne da transponuju njene odredbe u svoje pravne poretke do 19.12.2009. godine.

Odredbe člana 15. Direktive glase:

  • Države članice obezbeđuju da u svrhu kratkih vesti svaki emiter osnovan u EU ima pristup događajima od velikog interesa za javnost, koje na isključiv način prenosi emiter pod njihovom nadležnošću, pod poštenim, razumnim i nediskriminatornim uslovima.
  • Ako su emiter koji ima isključivo pravo na emitovanje prenosa događaja od velikog interesa za javnost i emiter koji zahteva pristup osnovani u istoj državi članici, pristup se zahteva od tog emitera.
  • Države članice će obezbediti da taj pristup bude zajemčen tako da se emiterima dozvoli da slobodno izaberu kratke inserte iz signala emitera koji prenosi događaj, uz obavezu označavanja njihovog izvora, osim ako takvo označavanje nije moguće iz praktičnih razloga.
  • Kao alternativa stavu 3. ovog člana, države članice mogu uspostaviti sistem u okviru koga se ostvaruje pristup na drugi način, ali pod poštenim, razumnim i nediskriminatornim uslovima.
  • Kratki inserti se mogu koristiti samo za programe vesti, a u audio-vizuelnim medijskim uslugama na zahtev samo ako se taj program odloženo objavljuje od strane istog pružaoca medijske usluge.
  • Shodno st. 1 – 5. ovog člana, države članice urediće, u skladu sa svojim pravnim sistemima i praksom, načine i uslove preuzimanja i emitovanja kratkih inserata, a naročito visinu naknade, najduže trajanje kratkih inserata i vreme njihovog emitovanja. Ako je predviđena obaveza plaćanja naknade, njena visina ne može prelaziti dodatne troškove koji neposredno proističu iz obezbeđenja pristupa signalu putem koga se prenosi događaj.

Pri tom, u preambuli Direktive predviđeni su i odgovarajući recitali koji objašnjavaju smisao i cilj odredaba člana 15:

  • Pravo na televizijsko emitovanje događaja od velikog interesa za javnost emiteri mogu sticati na isključiv način. Međutim, od suštinskog je značaja podsticati pluralizam posredstvom raznolikosti produkcije vesti i uređivanja programa u EU i poštovati načela priznata u članu 11. Povelje EU.
  • Da bi se obezbedila osnovna sloboda na prijem informacija i da bi se osiguralo da se u potpunosti i pravilno štite interesi gledalaca u EU, oni koji imaju isključivo pravo na televizijsko emitovanje nekog događaja od velikog interesa za javnost treba drugim emiterima da omoguće, pod poštenim, razumnim i nediskriminatornim uslovima, vodeći računa o isključivim pravima, da izaberu kratke inserte u cilju produkcije kratkih vesti. Ti uslovi treba blagovremeno da budu saopšteni pre održavanja događaja od velikog interesa da bi se drugima dalo dovoljno vremena da zahtevaju pristup signalu putem koga se taj događaj prenosi. (…) Ti kratki odlomci mogu da se koriste u svakom programu širom EU, uključujući i programe posvećene sportu, i ne treba da budu duži od 90 sekundi. Pravo pristupa kratkim insertima treba da važi na prekograničnoj osnovi samo ukoliko je to potrebno. Stoga emiter prvo treba da zahteva pristup od emitera koji ima isključivo pravo na prenos događaja od velikog interesa za javnost, a osnovan je u istoj državi članici kao i on.

Koncept programa opštih vesti ne treba da obuhvata objedinjavanje kratkih inserata u programima koji služe u zabavne svrhe. (…)

Ljubiša Kuvekalović

Ekspert za pravnu regulaciju elektronskih medija. Viši pravni savetnik pri Regulatornom telu za elektronske medije (ranije RRA). Član nekoliko radnih grupa za izradu zakona i podzakonskih akata iz oblasti. Član Pregovaračke grupe 10 – informaciono društvo i mediji.