Neutralnost Interneta u pravu EU

Neutralnost interneta u pravu EU

Kada je u pitanju EU, ni ovde rasprave nisu ništa manje oštre u odnosu na one u SAD. Kabinet bivše komesarke Neli je odavno počeo da iscrpnije radi na regulisanju pitanja neutralnosti intreneta, u okviru napora usmerenih ka kreiranju jedinstvenog digitalnog tržišta kroz paket propisa poznat pod imenom Umreženi kontinent (eng. Connected Continent).

Kroz ovaj paket propisa je kao jedna od ključnih tačaka u regulisanju tržišta elektronskih komunikacija definitivno istaknuta i regulativa i novi pristupi u pogledu neutralnosti interneta. Sumirajući ključne pravce paketa ”Umreženi kontinent” u pogledu zaštite neutralnosti interneta, treba istaći da fokus na 3 stuba:

  • otvorenost internet per se,
  • otvorenost i istovremeno podsticanje inovacija, i
  • značajnija uloga nacionalnog regulatora u cilju obezbeđenja neutralnosti interneta.

Otvorenost

Što se tiče prvog stuba koji se odnosi na otvorenost interneta per se, ovde se najviše fokus stavio na harmonizovana pravla za upravljanje internet saobraćajem, transparentost, nediskriminatornost i proporcionalnost, zabranu praksi blokiranja i degradacije saobraćaja (uz ograničenje u određenim situacijama kao što je zaštita bezbednosti i integriteta mreža, sprečavanje privremenog zagušenja mreže, na osnovu odluke suda).

Podsticanje inovacija

Kada je u pitanju drugi stub i odnos otvorenosti prema podsticanju inovacija, ovde treba primetiti da se pravi razlika u odnosu na specijlizovane usluge za koje se dozvoljava poseban tretman u pogledu plaćanja tj. premium naknade (kao što je video na zahtev) jer one zahtevaju veći kvalitet, ali sa druge strane bitno je obezbediti da one ne utiču na štetu u pogledu dostupnosti i kvaliteta usluga koje se nude drugim kompanijama. Iako je ova odreba o određivanju specijalizovanih usluga dosta sporna, svakako naznačuje jedan pravac koji pored zaštite otvorenosti interneta ipak negde prepoznaje i potrebu podsticanja inovacija u pogledu razvoja novih usluga.

Uloga nacionalnih regulatora

Na kraju, treći stub se odnosi na veliku ulogu nacionalnog regulatornog tela za elektronske komunikacije u pogledu praćenja stanja, izveštavanja i jačanja njegovih ovlašćenja kako bi predupredio loše prakse provajdera u ovom pogledu. S obzirom da je ovaj predlog još u proceduri usvajanja, treba primetiti da se od trenutnka kad je ugledao svetlost dana, preko usvajanja u Parlamentu pa sve do sad, ovaj predlog sve više i više menjao u pravcu slabljenja režima koji striktno zagovara princip neutralnosti interneta. Stoga, dok ne vidimo konačan tekst treba pogledati kako je Evropa do sada radila na zaštiti ovog principa.

U EU princip neutralnosti interneta je uveden kroz odredbe regulatornog okvira u oblasti elektosnskih komunikacija iz 2002 godine, a posebno amandmanima iz 2009 godine.

Ostvarivanje ovog principa se zasnivalo na nizu različitih odredbi koje su uvedene kroz 5 ključnih Direktiva (Framework; Universal Service; Access and Interconnection; Authorization; E-Privacy) i njihove izmene, a koje se svode na sledeća pitanja:

  • slobodu izbora korisnika da pristupaju i distribuiraju informacije i koriste usluge po svom izboru;
  • transparentosti u pogledu obaveštavanja korisnika o uslovima vezanim za ugovorni odnos;
  • obezbeđenje minimalnog kvaiteta usluge;
  • uslovi u pogledu prenosivosti brojeva, a posebno maksimalno trajanje ugovornog perioda i procedure raskida ugovora;
  • zaštita privatnosti korisnika, posebno u pogledu zadržavanju podataka i presretanja komunikacije;
  • bezbednost i integritet mreža, tj. definisanje dozvoljenjih praksi u pogledu zaštite istih.

Sve ove odredbe predstavljaju komplementarne delove čijim se pravilnim ostvarivanjem i sprovođenjem garantuje otvoren internet. Pored ovih odredbi ipak ne treba zanemariti da u ostvarivanju svih ovih ciljeva posebnu ulogu treba da igra regulator koji treba da s jedne strane da vrši monitorning i kontoroliše operatore, a sa druge da sprečava nedozvoljene prakse i kršenje pomenutih odredbi. Na kraju treba pomenuti da je pitanje neutralnosti interneta značajno povezano za pitanjem zaštite konkurencije i sprečavanja zloupotrebe operatora u cilju favorizovanja pojedinih sadržaja-usluga, te je saradnja i sa nacionalnim telima u oblasti zaštite konkurencije veoma bitna.

Stoga, na kraju može se zaključiti da je pitanje neutralnosti interneta zaista veoma bitno pitanje u pogledu kako zaštite samih korisnika, a tako i same svhe interneta i njegove prirode. Međutim, ipak u toj borbi za otvoren svima dostupan internet ogleda se velika bitka između slobodnog interneta, oslobođenog preterane regulacije koja bi ga sputavala i potrebe za određenom merom regulacije kao čuvara te iste slobode. Kolika je ta mera i gde je granica ostaje da se vidi u narednom periodu.

Adriana Minović

Savetnik za pitanja unutrašnjeg tržišta pri Kancelariji za Evropske integracije Vlade Republike Srbije. Član Pregovačke grupe za informaciono društvo i medije.
Oblasti: e-trgovina, e-bankarstvo, regulatorna politika i strateško odlučivanje u oblasti telekomunikacija.

  • linkedin
  • twitter