Неутралност интернета у праву ЕУ

Неутралност Интернета у праву ЕУ

Саветник за питања унутрашњег тржишта при Канцеларији за Европске интеграције Владе Републике Србије. Члан Преговачке групе за информационо друштво и медије.
Области: е-трговина, е-банкарство, регулаторна политика и стратешко одлучивање у области телекомуникација.

  • linkedin
  • twitter

Када је у питању ЕУ, ни овде расправе нису ништа мање оштре у односу на оне у САД. Кабинет бивше комесарке Нели је одавно почео да исцрпније ради на регулисању питања неутралности интренета, у оквиру напора усмерених ка креирању јединственог дигиталног тржишта кроз пакет прописа познат под именом Умрежени континент (енг. Connected Continent).

Кроз овај пакет прописа је као једна од кључних тачака у регулисању тржишта електронских комуникација дефинитивно истакнута и регулатива и нови приступи у погледу неутралности интернета. Сумирајући кључне правце пакета ”Умрежени континент” у погледу заштите неутралности интернета, треба истаћи да фокус на 3 стуба:

  • отвореност интернет per se,
  • отвореност и истовремено подстицање иновација, и
  • значајнија улога националног регулатора у циљу обезбеђења неутралности интернета.

Отвореност

Што се тиче првог стуба који се односи на отвореност интернета per se, овде се највише фокус ставио на хармонизована правла за управљање интернет саобраћајем, транспарентост, недискриминаторност и пропорционалност, забрану пракси блокирања и деградације саобраћаја (уз ограничење у одређеним ситуацијама као што је заштита безбедности и интегритета мрежа, спречавање привременог загушења мреже, на основу одлуке суда).

Подстицање иновација

Када је у питању други стуб и однос отворености према подстицању иновација, овде треба приметити да се прави разлика у односу на специјлизоване услуге за које се дозвољава посебан третман у погледу плаћања тј. премиум накнаде (као што је видео на захтев) јер оне захтевају већи квалитет, али са друге стране битно је обезбедити да оне не утичу на штету у погледу доступности и квалитета услуга које се нуде другим компанијама. Иако је ова одреба о одређивању специјализованих услуга доста спорна, свакако назначује један правац који поред заштите отворености интернета ипак негде препознаје и потребу подстицања иновација у погледу развоја нових услуга.

Улога националних регулатора

На крају, трећи стуб се односи на велику улогу националног регулаторног тела за електронске комуникације у погледу праћења стања, извештавања и јачања његових овлашћења како би предупредио лоше праксе провајдера у овом погледу. С обзиром да је овај предлог још у процедури усвајања, треба приметити да се од тренутнка кад је угледао светлост дана, преко усвајања у Парламенту па све до сад, овај предлог све више и више мењао у правцу слабљења режима који стриктно заговара принцип неутралности интернета. Стога, док не видимо коначан текст треба погледати како је Европа до сада радила на заштити овог принципа.

У ЕУ принцип неутралности интернета је уведен кроз одредбе регулаторног оквира у области електоснских комуникација из 2002 године, а посебно амандманима из 2009 године.

Остваривање овог принципа се заснивало на низу различитих одредби које су уведене кроз 5 кључних Директива (Framework; Universal Service; Access and Interconnection; Authorization; E-Privacy) и њихове измене, а које се своде на следећа питања:

  • слободу избора корисника да приступају и дистрибуирају информације и користе услуге по свом избору;
  • транспарентости у погледу обавештавања корисника о условима везаним за уговорни однос;
  • обезбеђење минималног кваитета услуге;
  • услови у погледу преносивости бројева, а посебно максимално трајање уговорног периода и процедуре раскида уговора;
  • заштита приватности корисника, посебно у погледу задржавању података и пресретања комуникације;
  • безбедност и интегритет мрежа, тј. дефинисање дозвољењих пракси у погледу заштите истих.

Све ове одредбе представљају комплементарне делове чијим се правилним остваривањем и спровођењем гарантује отворен интернет. Поред ових одредби ипак не треба занемарити да у остваривању свих ових циљева посебну улогу треба да игра регулатор који треба да с једне стране да врши мониторнинг и конторолише операторе, а са друге да спречава недозвољене праксе и кршење поменутих одредби. На крају треба поменути да је питање неутралности интернета значајно повезано за питањем заштите конкуренције и спречавања злоупотребе оператора у циљу фаворизовања појединих садржаја-услуга, те је сарадња и са националним телима у области заштите конкуренције веома битна.

Стога, на крају може се закључити да је питање неутралности интернета заиста веома битно питање у погледу како заштите самих корисника, а тако и саме свхе интернета и његове природе. Међутим, ипак у тој борби за отворен свима доступан интернет огледа се велика битка између слободног интернета, ослобођеног претеране регулације која би га спутавала и потребе за одређеном мером регулације као чувара те исте слободе. Колика је та мера и где је граница остаје да се види у наредном периоду.


Објављено

у

од