Neutralnost Interneta u EU: regulatorna antiteza

Neutralnost Interneta u EU

Uvod

Evropski parlament je dana 27.10.2015 glasao za potvrdu Sporazuma, prethodno utvrđenog 30-tog juna 2015 sa Komisijom i Evropskim savetom, kojim je predviđeno ukidanje rominga do juna 2017. godine i kojim se uspostavljaju pravila koja potvrđuju neutralnost Interneta u EU.

Iako je spiker RTS-a na dnevniku sa određenim uverenjem objavio da je ovo prvi put da je Evropska Unija donela regulativu koja garantuje neutralnost Interneta, bolji poznavaoci prilika ne dele entuzijazam oko navedenih garancija. Bez obzira što je navedeni Sporazum imao za predmet i regulisanje pitanja rominga u EU, u ovom tekstu prvenstveno ćemo se fokusirati na neutralnost Interneta.

Kontekst

Dve godine nakon što je Evropska komisija iznela predlog u cilju stvaranja jedinstvenog tržišta telekomunikacija,  a u skladu sa jedinstvenim digitalnim tržištem ( eng. Digital Single Market), došlo je do pregovora sa Evropskim savetom i Evropskim parlamentom o nacrtu sporazuma koji predviđa ukidanje rominga i određene garancije za neutralnost Interneta. Prethodni saziv Evropskog parlamenta je takođe 2014 glasao na prvom čitanju predloga, ističući zahteve za ukidanje rominga i jednakost u dostupnosti usluga na internetu. Nakon tripartitnih pregovora sa Komisijom, prvo je Evropski savet usvojio tekst 1.10.2015. a zatim i Parlament 27.10.  Imajući u vidu dugogodišnju borbu Komisije u cilju ukidanja rominga, nesumnjivo je da je ceo proces bio pod određenim uticajem lobističkih grupa.

Neutralnost Interneta u EU: kritika sporazuma

Parlament je izglasavajući set pravila koja se odnose na ukidanje rominga, pokušao da osnaži proklamovane principe neutralnosti Interneta. Bez obzira na nameru uvođenja garancije, kritičari okupljeni oko različitih nevladinih organizacija, aktivista ili akademika ukazivali su na nedostatke odnosno na rupe u legislativi, koje su ostavljene nedovoljnim preciziranjem, nejasnim definicijama ili prostim izostavljanjem određenih normi. Pozivali su na pritisak preko izabranih predstavnika u Parlamentu a pogotovo da se usmeri pažnja ka amandmanima koji bi garantovali da se određeni nedostaci isprave. Bez obzira na relativno dobru zastupljenost u medijima (pogotovo onlajn), pa čak i na neke naznake da amandmani koji su predloženi bi mogli da dobiju na podršci, na samom danu glasanja od 751-og člana Parlamenta raspravi je prisustvovalo čitavih 50.

Predloženi amandmani: neusvojene garancije

Tim Berners Li (eng. Sir Tim Berners-Lee,  osnivač WorldWideWeb-a) predvodio je ukazivanje na opasnosti predloženih pravila i insistirao na sledećim amandmanima koje je smatrao ključnim radi garantovanja neturalnosti Interneta:

  • Sadašnji predlog omogućava pružaocima usluga informacionog društva tj. provajderima (eng. Internet Service Provider, ISP) da odrede  „brze trake“ (eng. fast lanes) za kompanije koje plaćaju da im se sadržaj brže učita nazivajući ih „specijalizovane usluge“. Brze trake će otežati protok za svakoga ko ne može da plati dodatne takse – za startape, mala preduzeća, umetnike, aktiviste, i brojne edukatore u Evropi i širom sveta – da dođu do Evropljana na mreži. Poslanici Evropskog parlamenta treba da glasaju za amandmane koji zatvaraju rupu u zakonu, takozvanih „specijalizovanih usluga“, da bi se sprečilo stvaranje onlajn brzih traka i zadrži jednakost na Internetu.
  • Sadašnji predlog dozvoljava ISP-ovima da izuzmu aplikacije iz mesečnog odobrenog protoka korisnika („nulta-tarifa“ eng. zero rating). Ekonomska diskriminacija podjednako je štetna kao tehnička diskriminacije, tako da će ISP-ovi i dalje moći da biraju dobitnike i gubitnike na mreži. Poslanici Evropskog parlamenta treba da usvoje amandmane koji omogućavaju da države članice stvore svoja pravila i regulišu štetnu praksu nultih-tarifa. Na taj način, države koje su već zabranile ovakvu praksu će moći da nastave to da čine, dok druge mogu da naglase zaštitu inovacija ako to žele.
  • Predlog omogućava ISP-ovima da definišu klase usluga, i ubrzaju ili uspore saobraćaj u tim klasama, čak i u odsustvu zagušenja. Osim što narušava konkurenciju, to takođe obeshrabruje enkripciju: mnogi provajderi stavljaju u isti koš sve kodirane usluge zajedno u jednu klasu i mogu da guše tu klasu. Poslanici Evropskog parlamenta treba da glasaju za amandmane koji zabranjuju diskriminaciju klasa u cilju zaštite korisnika, konkurencija, privatnosti i inovacije na mreži.
  • Predlog omogućava ISP-ovima da sprečavaju „predstojeća“ zagušenja. To znači da ISP-ovi mogu da uspore saobraćaj u svako doba, tvrdeći da je moglo da se desi zagušenje. Poslanici Evropskog parlamenta treba da glasaju da zatvore ovu rupu u zakonu.

Na žalost brojnih posmatrača, amandmani nisu usvojeni niti je posećenost plenarnoj sednici ukazivala da je bilo znatne podrške za iste. S obzirom da se glasalo u istom paketu sa pravilima za ukidanje rominga, moguće je da su parlamentarci odlučili da ne uđu u razmatranje i ponovno pregovoranje oko amandmana sa Savetom kako ne bi odložili odluku za ukidanje rominga. Ipak ova logika ne opravdava originalni nacrt pravila koja nisu dovoljni garant neutralnosti Interneta na jedinstvenom tržištu. Antiteza se oslikava upravo u tom što pravila koja garantuju neutralnost, uz punu svest zakonodavca, otvaraju mogućnosti potpuno suprotnog efekta.

Zaključak

Bez obzira na samozadovoljavajuće izjave čelnika Komisije, Saveta i Parlamenta, o postignutim garancijama otvorenog Interneta, prevladava utisak da je propuštena prilika za istim. Da li je čaša polupuna ili poluprazna, ili samo treba da se dopuni, biće predmet dalje debate oko sudbine Interneta. Za sad naslućujemo orvelovu jednakost na mreži: svi su jednaki samo će neki biti jednakiji od drugih.

Duško Martić

Istraživač u okviru LAST-JD EM programa (Law, Science and Technology PhD), član Programskog saveta Društva sudija Srbije i master prava Evropskih Integracija.

  • linkedin