Неутралност Интернета у ЕУ: регулаторна антитеза

Неутралност Интернета у ЕУ

Увод

Европски парламент је дана 27.10.2015 гласао за потврду Споразума, претходно утврђеног 30-тог јуна 2015 са Комисијом и Европским саветом, којим је предвиђено укидање роминга до јуна 2017. године и којим се успостављају правила која потврђују неутралност Интернета у ЕУ.

Иако је спикер РТС-а на дневнику са одређеним уверењем објавио да је ово први пут да је Европска Унија донела регулативу која гарантује неутралност Интернета, бољи познаваоци прилика не деле ентузијазам око наведених гаранција. Без обзира што је наведени Споразум имао за предмет и регулисање питања роминга у ЕУ, у овом тексту првенствено ћемо се фокусирати на неутралност Интернета.

Контекст

Две године након што је Европска комисија изнела предлог у циљу стварања јединственог тржишта телекомуникација,  а у складу са јединственим дигиталним тржиштем ( енг. Digital Single Market), дошло је до преговора са Европским саветом и Европским парламентом о нацрту споразума који предвиђа укидање роминга и одређене гаранције за неутралност Интернета. Претходни сазив Европског парламента је такође 2014 гласао на првом читању предлога, истичући захтеве за укидање роминга и једнакост у доступности услуга на интернету. Након трипартитних преговора са Комисијом, прво је Европски савет усвојио текст 1.10.2015. а затим и Парламент 27.10.  Имајући у виду дугогодишњу борбу Комисије у циљу укидања роминга, несумњиво је да је цео процес био под одређеним утицајем лобистичких група.

Неутралност Интернета у ЕУ: критика споразума

Парламент је изгласавајући сет правила која се односе на укидање роминга, покушао да оснажи прокламоване принципе неутралности Интернета. Без обзира на намеру увођења гаранције, критичари окупљени око различитих невладиних организација, активиста или академика указивали су на недостатке односно на рупе у легислативи, које су остављене недовољним прецизирањем, нејасним дефиницијама или простим изостављањем одређених норми. Позивали су на притисак преко изабраних представника у Парламенту а поготово да се усмери пажња ка амандманима који би гарантовали да се одређени недостаци исправе. Без обзира на релативно добру заступљеност у медијима (поготово онлајн), па чак и на неке назнаке да амандмани који су предложени би могли да добију на подршци, на самом дану гласања од 751-ог члана Парламента расправи је присуствовало читавих 50.

Предложени амандмани: неусвојене гаранције

Тим Бернерс Ли (енг. Sir Tim Berners-Lee,  оснивач WorldWideWeb-а) предводио је указивање на опасности предложених правила и инсистирао на следећим амандманима које је сматрао кључним ради гарантовања нетуралности Интернета:

  • Садашњи предлог омогућава пружаоцима услуга информационог друштва тј. провајдерима (енг. Internet Service Provider, ISP) да одреде  „брзе траке“ (енг. fast lanes) за компаније које плаћају да им се садржај брже учита називајући их „специјализоване услуге“. Брзе траке ће отежати проток за свакога ко не може да плати додатне таксе – за стартапе, мала предузећа, уметнике, активисте, и бројне едукаторе у Европи и широм света – да дођу до Европљана на мрежи. Посланици Европског парламента треба да гласају за амандмане који затварају рупу у закону, такозваних „специјализованих услуга“, да би се спречило стварање онлајн брзих трака и задржи једнакост на Интернету.
  • Садашњи предлог дозвољава ИСП-овима да изузму апликације из месечног одобреног протока корисника („нулта-тарифа“ енг. zero rating). Економска дискриминација подједнако је штетнa као техничкa дискриминације, тако да ће ИСП-ови и даље моћи да бирају добитнике и губитнике на мрежи. Посланици Европског парламента треба да усвоје амандмане који омогућавају да државе чланице створе своја правила и регулишу штетну праксу нултих-тарифа. На тај начин, државе које су већ забраниле овакву праксу ће моћи да наставе то да чине, док друге могу да нагласе заштиту иновација ако то желе.
  • Предлог омогућава ИСП-овима да дефинишу класе услуга, и убрзају или успоре саобраћај у тим класама, чак и у одсуству загушења. Осим што нарушава конкуренцију, то такође обесхрабрује енкрипцију: многи провајдери стављају у исти кош све кодиране услуге заједно у једну класу и могу да гуше ту класу. Посланици Европског парламента треба да гласају за амандмане који забрањују дискриминацију класа у циљу заштите корисника, конкуренција, приватности и иновације на мрежи.
  • Предлог омогућава ИСП-овима да спречавају „предстојећа“ загушења. То значи да ИСП-ови могу да успоре саобраћај у свако доба, тврдећи да је могло да се деси загушење. Посланици Европског парламента треба да гласају да затворе ову рупу у закону.

На жалост бројних посматрача, амандмани нису усвојени нити је посећеност пленарној седници указивала да је било знатне подршке за исте. С обзиром да се гласало у истом пакету са правилима за укидање роминга, могуће је да су парламентарци одлучили да не уђу у разматрање и поновно преговорање око амандмана са Саветом како не би одложили одлуку за укидање роминга. Ипак ова логика не оправдава оригинални нацрт правила која нису довољни гарант неутралности Интернета на јединственом тржишту. Антитеза се осликава управо у том што правила која гарантују неутралност, уз пуну свест законодавца, отварају могућности потпуно супротног ефекта.

Закључак

Без обзира на самозадовољавајуће изјаве челника Комисије, Савета и Парламента, о постигнутим гаранцијама отвореног Интернета, превладава утисак да је пропуштена прилика за истим. Да ли је чаша полупуна или полупразна, или само треба да се допуни, биће предмет даље дебате око судбине Интернета. За сад наслућујемо орвелову једнакост на мрежи: сви су једнаки само ће неки бити једнакији од других.

Душко Мартић

Истраживач у оквиру ЛАСТ-ЈД ЕМ програма (Law, Science and Technology PhD), члан Програмског савета Друштва судија Србије и мастер права Европских Интеграција.

  • linkedin