Neutralnost Interneta u Srbiji

Neutralnost Interneta u Srbiji

Neutralnost interneta i Zakon o elektronskim komunikacijama

U domaćem pravnom okviru ne može se reći da se princip neutralnosti interneta eksplicitno pominje, ali se analizom odredbi pojedinih domaćih propisa može zaključiti da je on itekako prisutan i u našem zakonodavstvu.

Trenutno ovaj princip je implementiran u zakonodavstvo RS u skladu sa EU regulatornim okvirom u oblasti elektronskih komunikacija iz 2002. godine, sa kojim je Zakon o elektronskim komunikacijama (ZEK) u velikoj meri usaglašen.

Stoga, već u osnovnim odredbama ZEKa se može videti da se kao jedno od osnovnih načela i ciljeva regulisanja odnosa u oblasti elektornskih komunikacija ističe

obezbeđivanje mogućnosti krajnjih korisnika da, prilikom korišćenja javnih komunikacionih mreža i usluga, slobodno pristupaju i distribuiraju informacije, kao i da koriste aplikacije i usluge po svom izboru“.

Ovo u suštini i predstavlja neku vrstu definicije neutralnosti interneta, po uzoru na član 8. Okvirne (Framework) Direktive, koji se po najširim shvatanjiima u EU, smatra definicijom neutralnosti interneta. Dalje, kroz ostale odredbe ZEKa, koje možemo klasifikovati u sledeće 4 najbitnije kategorije, pokušava se uticati na ostvarivanje otvorenosti interneta.

Zaštita potrošača

Prva grupa odredbi se odnosi na poglavlje koje se tiče potrošačkih ugovora i zaštite potrošača u oblasti elektronskih komunikacija. Većina odredbi sadržana je u Poglavlju 15, a najbitnije odredbe se tiču:

  • informisanja potrošača u uslovima zaključenja ugovora,
  • obaveštavanje korisnika,
  • specifikacija paketa,
  • raskid ugovora,
  • prigovor korisnika,
  • prenosnost brojeva, itd.

U tom pogledu, ZEK u potpunosti sledi regulatorni okvirom iz 2002 godine. Stoga, cilj ovih odredbi je obezbeđivanje zaštite potrošača na zavidnom nivou putem njihove potpune obaveštenosti o uslugama koje im se nude, obezbeđivanja visokog nivoa transparentnosti i garantovanja njihovih prava u slučaju povrede i ostvarivanja istih. Time se postiže da potrošači budu svesni u kakve ugovorne odnose stupaju i da time mogu da naprave pravilan izbor i prihvate uslove koji najbolje odgovaraju njihovim potrebama.

Kvalitet usluga

Drugo i posebno bitno pitanje u vezi sa neutralnošću interneta je i kvalitet usluge. Minimalni zagarantovani nivo kvaliteta usluge je preduslov kojim se omogućava korisnicima slobodno korišćenje aplikacija i servisa po njihovom izboru. Stoga je ZEK-om propisano da u cilju obezbeđenja kvaliteta javnih elektronskih komunikacionih usluga i servisa kao i zaštite korisnika, regulatorna agencija (RATEL) ima pravo da:

propiše detalje parametara kvaliteta i način obaveštavanja korisnika o istim; I određuje minimum uslova neophodnih za pojedine usluge koje pružaju operatori javnih elektronskih komunikacionih mreža”.

Ova obaveza operatora i kontrola od strane agencije je detaljnije obrađena u relevantnom Pravilniku o parametrima kvaliteta javno dostupnih eletronsko komunikacionih usluga i sprovođenju kontrole obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija.

Zaštita privatnosti

Jedna od najosetljivijih tema u oblasti neutralnosti interneta je pitanje privatnosti u sektoru elektronskih komunikacija i njegov odnos sa zaštitom fundamentalnih ljudskih prava. U tom pogledu ZEK definiše odredbe u vezi sa obradom podataka o saobraćaju-lokaciji i pitanje zakonitog presretanja.

Koliko je bitno ovo pitanje govori i činjenica da je pred Ustavnim sudom, već u više navrata, postavljeno pitanje ustavnosti različitih zakona koji se bave ovom problematikom (ZEK, Zakon o BIA, Zakon o VOA i VBA, Zakon o krivičnom postupku). Jednom u nizu odluka suda, su oborene odredbe ZEKa o zadržavanju podataka a izmenama i dopunama ZEKa iz juna 2014. godine, ove odredbe su usklađene sa odlukom suda, kako bi se osigurao neophodan nivo zaštite privatnosti korisika.

Bezbednost i integritet javnih komunikacionih mreža

Na kraju, treba pomenuti i odredbe o integritetu i bezbednosti javnih komunikacionih mreža, s obzirom da one predstavljaju svojevrstan osnov za određene prakse upravljanja saobraćajem. U skladu sa tim, u okviru odredbi o opštem ovlašćenju, operatori imaju mogućnost da

uvedu mere za prevenciju i suspenziju zloupotreba i prevara u vezi sa korišćenjem elektronskih komunikacionih mreža i usluga; i mere za očuvanje bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga“.

Te odredbe omogućavaju operatorima da primene određene tehnike i prakse u pogledu upravljanja internet saobraćajem, kao što su IP rutiranje, disperzija paketa i filtriranje, naravno u svrhu ostvarivanja prethodno definisanih legitimnih ciljeva.

Pored ovih osnovnih odredbi koje svoje uporište imaju u ZEKu, treba pomenuti da se određena dopuna istih može naći i u drugim zakonima koji se u određenoj meri bave pomenutim pitanjima i opštim pravnim principima. Međutim ono što treba primetiti je da je ZEK trenutno u velikoj meri usklađen sa EU regulatornim okvirom iz 2002. godine, a najveći broj odredbi koje su značajne za ovo pitanje se nalazi u izmenama ovog okvira iz 2009. godine.

Adriana Minović

Savetnik za pitanja unutrašnjeg tržišta pri Kancelariji za Evropske integracije Vlade Republike Srbije. Član Pregovačke grupe za informaciono društvo i medije.
Oblasti: e-trgovina, e-bankarstvo, regulatorna politika i strateško odlučivanje u oblasti telekomunikacija.

  • linkedin
  • twitter