Neutralnost Interneta: definicija, aktuelne debate

Neutralnost Interneta: definicija, aktuelne debate

Uvod u neutralnost interneta

U poslednje vreme smo često mogli da čujemo da se pitanje otvorenosti interneta tj. takozvana debata o neutralnosti interneta provlači kroz medije, i da se nemeće kao jedno od osnovnih pitanja u pogledu upravljanja internetom.

Još je u starom sastavu EK dobro poznata komesarka Nelie Kroes (eng. Neelie Kroes) glasno zagovarala ovaj princip, a u SAD se trenutno veoma velike debate vode oko ovog pitanja, čak na toliko visokom nivou da se i predsednik Obama uključio u njih, te zbog toga trenutna debata o tom pitanju u Americi je i dobila žargonski naziv “Obamacare for the internet”.

Definicija neutralnosti interneta

Pre nego što pređemo na rasprave o ovom pitanju, koje je definitivno jedno od ključnih kada je u pitanju upravljanje internetom, da probamo prvo da približimo i pojasnimo sam pojam neutralnosti interneta.

Naime, uniformna definicija neutralnosti interneta ne postoji, jer je ovo jedan fluidan princip koji se provlači kroz ralličite zakonske odredbe, i u cilju njegovog potpunog ostvarenja potrebno ga je sagledati iz više različitih uglova.

Najkraće i najednostavnije rečeno: neutralnost interneta predstavlja sutuaciju u kojoj korisnici mogu slobodno i bez organičenja, da biraju koje aplikacije u usluge će da koriste i kom će sadržaju pristupiti, kreirati ga ili ga podeliti sa drugima.

U suštini to znači da bi internet provajderi (koji vam u suštini omogućavaju sve prethodno naborojano) morali da tretiraju sve podatke koji se prenose putem njihove mreže jednako, tj. da ne mogu da vrše prioritizaciju sadržaja koji prenose. Na konkretnom primeru, možemo onda reći da da vaš internet provajder ne sme da kontroliše izbor sadržaja kome vi želite da pristupite, bilo time što će ga usporiti pa vas time demotivisati da koristite (na primer vaš operator vam namerno usporava Skajp (eng. Skype) razgovore kako bi vas primorao da za isto koristite uslugu mobilne ili fiksne telefonije) ili time što će vam za pristup pojedinim sadržajima tražiti da platite dodatnu cenu i time favorizovati pojedine usluge.

Međutim, treba imati u vidu da ipak s jedne strane postoje neke legitimne situacije gde provajderi mogu ipak da utiču na prenos informacija koji vrše (uglavnom je to vezano za filtriranje neželjenih poruka i dozvoljenje prakse upravljanja internet saobraćajem), a sa druge strane postoje neke situacije gde je opravdan različit tretman pojedinih usluga. tj. takozvanih specijalizovanih usluga čiji su razvoj i inovativnost, uslovljeni drugačijim tretmanom, posebno u pogledu plaćanja.

Linije razgraničenja između ovih situacija, tj. dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja provajdera su veoma tanke, i umnogome zavise od konkretnog slučaja, a i karakteristika tehnologije u pitanju.

Neutralnost interneta: aktuelne debate u SAD

Kao što smo već rekli, bitka oko ovog bitnog pitanja u SAD već neko vreme poprima ozbiljne razmere, imajući u vidu da je Federalna komisija za komunikacije SAD (eng. FCC – Federal communication commission) još 2010. godine usvojila Uredbu o otvorenom Internetu (eng. Open Internet Order) kojom je pokušano da se detaljnije definiše pitanje neutralnosti interenta propisujući set pravila, ali su ta pravila već u januaru 2014. godine u dobrom delu oborena pred američkim sudovima.

Stoga je ubrzo nakon toga FKK krenula da radi na izradi novih pravila, a u svetlu toga je i Obamino zalaganje za veću regulaciju u ovoj oblasti. U kontekstu toga, jedan od većih problema koji je nedavno dospeo u žižu jasnosti je bio slučaj između Netfliksa i Komkasta (eng. Netflix, Comcast) možda najslikovitije i najjasnije prikazan na humorističan način u jednoj od emisija Džona Olivera (eng. John Oliver).

U ovom slučaju, dobro poznati Netfliks ušao je u pregovore sa Komkastom, jednim od najvećih američkih internet provajdera, kako bi korisnici Komkasta mogli da gledaju filmove i televizijske emsije preko Netfliksa neometano i uz normalnu brzinu, s obzirom da su se korisnici Komkasta žalili na loš kvalitet usluge kad je u pitanju pristup sadržajima Netfliksa.

Naravno, zauzvrat Komkast je tražio da mu Netfliks dodatno plati kako bi pristup sadržaju koji nudi Netfliks bio brži i boljeg kvaliteta. Zbog ove, a mnogih drugih sličnih situacija, u Americi se u stvari sada glavna debata vodi oko toga kako tretirati internet provajdere, jednostavno rečeno da li je internet neophodnost, kao što je električna energija, ili ga više treba posmatrati kao neki luksuz, kao što je kablovska televizija.

Ono što zagovornici otvorenog i neutralnog interneta u Americi pokušavaju da pokažu je da sam princip neutralnosti interneta nije jedinstven sam po sebi, nego se oslanja na dobro poznat pricip “Common carrier” koji već odavno postoji. U pitanju je anglosaksonska doktrina koja se primenjuje na električne usluge, komunalne, vodosnabdevanje, puteve, itd.

Inače, u američkom zakonodavstvu još od telekomunikacionog akta iz 1996. napravljena je razlika između telekomunikacionih usluga i usluga informacionog društva, i, kao posledica toga, telekomunikacione usluge su podložne Common carrier principu dok informacione nisu. Na tipičnom primeru električne enerigije, ovo bi značio da nezavisno od toga koji vi uređaj priključite kući, svi oni dobijaju isti pristup električnoj eneregiji.

Ako bismo posmatrali princip neutralnosti interenta u okviru ove doktrine, onda bi to značilo da usluge internet provajdera moraju da se ponude svima pod jednakim uslovima, tj. provajder ne sme da usporava, zagušuje ili onemogućava prenos pojedinih podataka (naravno izuzev u situacijama legitimnog upravljanja saobraćajem).

S druge strane, protivnici ovakvog pristupa ističu da je izgradnja infrastrukture u ovoj oblasti veoma skupa i da stoga zahteva konstantne investicije u istu, a podvođenje ovih usluga pod ovaj režim bi ih dovelo pod striktnu državnu kontrolu i regulisanje cene od strane iste, što bi u krajnjoj liniji destimulisalo investicije, istraživanje i razvoj koji su od egzistencijalnog značaja za ovu industriju.

Adriana Minović

Savetnik za pitanja unutrašnjeg tržišta pri Kancelariji za Evropske integracije Vlade Republike Srbije. Član Pregovačke grupe za informaciono društvo i medije.
Oblasti: e-trgovina, e-bankarstvo, regulatorna politika i strateško odlučivanje u oblasti telekomunikacija.

  • linkedin
  • twitter