Клаузула унутрашњег тржишта: изузеци

клаузула унутрашњег тржишта: изузеци

Директива о електронској трговини ЕУ предвиђа две врсте изузетака од примене клаузуле унутрашњег тржишта, наиме, то су посебни изузеци који се одређују на ad hoc бази, и општи који су дефинисани у Анексу Директиве.

општи изузеци од клаузуле унутрашњег тржишта

Општи изузеци од примене клаузуле унутрашњег тржишта се односе на:

  • питања везана за ауторска и сродна права и права индустријске својине дефинисана у оквиру Директиве 87/54/ЕЕЗ и 96/9/ЕЗ;
  • питања везана за издавање електронског новца од стране надлежних институција а у вези са одредбом члана 8.1. директиве 2000/46/EЗ;
  • питања у вези посебним прописима о тржишту капитала (конкретно у вези са чланом 44.2. Директиве 85/611/ЕЕЗ);
  • питања у вези са посебним прописима из области осигурања (конкретно у вези са чланом 30. и главом четири Директиве 92/49/ЕЕЗ, главом четири Директиве 92/96/ЕЕЗ, члановима 7. и 8. Директиве 88/357/ЕЕЗ и чланом 4. Директиве 90/619/ЕЕЗ);
  • питања везана за слободу уговорних страна да изаберу меродавно право за конкретан уговор;
  • питања везана за уговорне обавезе у оквиру потрошачких уговора;
  • питања у погледу формалних услова (обавезна форма) за уговоре о преносу својине над непокретностима;
  • одредбе о дозвољености нетражених комерцијалних порука електорнским путем.

То значи да ако пружалац услуга из Белгије, који је усклађен са домаћим прописима у областима координатног поља, ипак крши Немачке прописе у погледу  одредби у областима набројаним у Анексу Директиве (што ће се десити на пример ако Белгијске одредбе о нетраженим комерцијалним порукама пружаоца услуга информационог друштва нису у складу са одредбама о овом питању које важе у Немачкој), Немачке власти ће, упркос принципу унутрашњег тржишта, моћи да му ускрате пружање услуга информационог друштва.

посебни изузеци од клаузуле унутрашњег тржишта

Поред општих изузетака, Директива предвиђа и посебне изузетке, тј. ситуације када, иако сте испоштовали клаузулу унутрашњег тржишта и принцип координатног поља, ипак вам може бити ускраћено пружање услуга информационог друштва, али само у том конкретном случају.

Наиме, овде се ради о ситуацијама када је могуће у само поједином случају ускратити неком пружање услуга информационог друштва зато што та његова активност прети заштити неких значајнијих вредности, тј. углавном има изражен јавни интерес.

Ту се конкретно ради о ситуацијама када је такву меру неопходно предузети

  • ради заштите јавног поретка, посебно у циљу превенције, вођења истраге и откривања кривичних дела, укључујући и заштиту малолетника и борбу против подстицања на мржњу на основу пола, расе, религије или националности, као и нарушавања људског достојанства појединаца;
  • ради заштите јавног здравља;
  • ради заштите јавне безбедности, укључујући и националну сигурност и одбрану;
  • ради заштите потрошача и улагача.

Поред тога што ова мера мора бити предузета из претходно побројаних разлога, потребно је и да буде уперена против конкретне услуге информационог друштва ако она прети да угрози претходно побројане циљеве или ако преставља озбиљни и велики ризик за угрожавање истих.

На крају, потребно је и да та мера буде пропорционална поменутим циљевима.

Поред неопходности испуњавања ових услова, потребно је да је ова мера предузета и у складу са тачно прописаним механизмом и процедуром. Та процедура се своди на то да пре него што одређена земља чланица одлучи да ускрати конкретну услугу информационог друштва из друге земље чланице, она мора прво да обавести земљу чланицу из које та услуга долази и замоли је да предузме конкретну меру, па тек ако та земља чланица не буде хтела да реагује тим поводом, а након обавештавања Европске Комисије и земље чланице из које спорна услуга долази, она може самостално предузети неопходну меру (такозвани „two tier notification obligation“).

Ипак, пошто се овде ради о заштити озбиљних интереса могуће је одступити од ове процедуре и предузети је ван ових правила, где ће се након предузимања мере у најкраћем року обавестити ЕК и земљу чланица из које услуга потиче, уз образложење ургентности. Треба рећи да ЕК, без обзира на ову процедуру, има право да преиспита ове мере, и ако сматра да нису компатибилне са правом заједнице, наложи њихово прекидање или уздржавање од њиховог предузимања.

На крају, треба скренути пажњу и на још један назовимо изузетак, који може бити релевантан у погледу разматрања ове тематике. Наиме, Директива прописује у својим основним одредбама, невезано од претходно поменутих изузетака, једном широком формулацијом, могућност да се предузму мере на националном нивоу и нивоу заједнице, у погледу промоције културне и језичке разноликости и обезбеђења и заштите плурализма (члан 1.6.).

закључак

На први поглед, ово питање дефинитивно делује веома компликовано, јер се у њему преплићу не само појмови координатног поља и унутрашњег тржишта, него и питања дефинисања области које исти обухватају и онога што не обухватају, а притом је у контексту тога потребно имати на уму и шта сама Директива обухвата, тј. не обухвата. Стога да би смо поједноставили ову ситуацију послужићемо се графиком из Студије ЕК о економском утицају Директиве, где се прецизно приказује однос свих обих области.

Као што се може видети, у првом кругу је приказано које области у старту искључујемо из разматрања јер су за њих релевантни секторски прописи који их уређују, а то су области на које се Директива уопште не примењује (5.) и области које се налазе ван координатног поља (6.). Након тога, имамо дефинисан круг области које су нам релевантне за разматрање, а то су сва она питања која потпадају под координатно поље, без обзира да ли су хармонизована или нехармонизована (1, 4.).

Као што смо већ назначили са тим областима, које покрива координатно поље, сваки пружалац услуга се усклађује али само према домаћим прописима земље у којој је основан (без обзира где послује). На крају, ипак треба имати у виду да има још пар области које испадају из координатног поља, и због којих нам земља чланица где пружамо услугу може ускратити пружање те услуге. То су области које су таксативно побројане у Анексу Директиве тј. општи изузеци (3.) и појединачни изузети, тј. ситуације у којима је могуће онемогућити пружање услуга на ad hoc бази (2.).

клаузула јединственог тржишта: основни елементи Директиве

Извор: Copenhagen Economics and Ramboll Management 2006

Ово питање   као што смо већ напоменули представља дефинитивно једно од најзначајнијих питања Директиве, али исто тако и најспорнијих, јер покушава да пред себе стави тежак задатак који се с једне стране своди на одређивање са којим прописима пружаоци услуга информационог друштва треба да се ускладе када послују на више територија, а са друге стране на одабир критеријума за додељивање контролне функције земљама чланицама у погледу активности које предузимају различити пружаоци услуга информационог друштва на њеној територији.

Међутим, без обзира на ове недоумице ипак треба констатовати да ово правило има велики допринос јер омогућава пружаоцима услуга информационог друштва основаним у ЕУ да прилагоде своје пословање само једном сету правила и то њиховом домаћем када послују на тржишту ЕУ (наравно, проблем још увек остаје у оном делу који није у оквиру координатног поља). Стога, клаузула унутрашњег тржишта на дуже стазе, као што су већ показале многе студије о овој Директиви, дефинитивно има позитиван утицај на повећање обима електронске трговине и преко граничне трговине.

Ово правило значајно доприноси смањењу трошкова пословања пружаоца услуга информационог друштва, јер се трошкови упознавања са регулативном на новом тржишту смањују захваљујући правилу да сте у обавези да се ускладите само са домаћим сетом прописа. Уједначеност и предвидљивост правне регулативе на различитим тржиштима је један од кључних елемената који наводи на повећање преко граничне трговине, поготово у индустријама које могу значајно да профитирају од економије обима (типичне такве индустрије су телекомуникациона, транспорт, јер се одликују високим фиксним трошковима и малим маргиналним трошковима). Последично ово доводи и до повећања продуктивности и ефикасности а и до смањења цена услед повећане конкуренције. Погодности од овог правила ће понајвише осетити МСП код којих би трошкови упознавања са новом регулативом били знатно већи у односу на велике компаније. На крају, иако је очигледна велика корисност од овог принципа и његови позитивни ефекти, не треба заборавити да као и што сам његов назив каже он се односи само на унутрашње тржиште ЕУ, те стога на њега се само могу ослонити земље чланице ЕУ.

ситуација у Србији

Закон о електронској трговини у одредбама о пољу примене прописује да се његове одредбе односе на пружаоца услуга са седиштем у Републици Србији који су дужни да поступају и пружају услуге у складу са законима и прописима донетим на основу закона Републике Србије (Члан 4.). Имајући у виду да РС још увек није земља чланица ЕУ па самим тим ни део унутрашњег тржишта, логичан је и овакав приступ у Закону, јер се и сам принцип унутрашњег тржишта примењује само на земље чланице ЕУ. С друге стране, с обзиром да је РС у процесу приступања ЕУ, а поготово имајући у виду да су од скора и званично преговори отворени и да је отпочела примена ССПа, питање имплементације овог принципа ће морати да се дефинише у наредном периоду, што из угла тематике усклађивања у области информационог друштва што из угла слободе пружања услуга.

Фото: © European Union, 2014

Адриана Миновић

Саветник за питања унутрашњег тржишта при Канцеларији за Европске интеграције Владе Републике Србије. Члан Преговачке групе за информационо друштво и медије.
Области: е-трговина, е-банкарство, регулаторна политика и стратешко одлучивање у области телекомуникација.

  • linkedin
  • twitter