Klauzula unutrašnjeg tržišta: izuzeci

klauzula unutrašnjeg tržišta: izuzeci

Direktiva o elektronskoj trgovini EU predviđa dve vrste izuzetaka od primene klauzule unutrašnjeg tržišta, naime, to su posebni izuzeci koji se određuju na ad hoc bazi, i opšti koji su definisani u Aneksu Direktive.

opšti izuzeci od klauzule unutrašnjeg tržišta

Opšti izuzeci od primene klauzule unutrašnjeg tržišta se odnose na:

  • pitanja vezana za autorska i srodna prava i prava industrijske svojine definisana u okviru Direktive 87/54/EEZ i 96/9/EZ;
  • pitanja vezana za izdavanje elektronskog novca od strane nadležnih institucija a u vezi sa odredbom člana 8.1. direktive 2000/46/EZ;
  • pitanja u vezi posebnim propisima o tržištu kapitala (konkretno u vezi sa članom 44.2. Direktive 85/611/EEZ);
  • pitanja u vezi sa posebnim propisima iz oblasti osiguranja (konkretno u vezi sa članom 30. i glavom četiri Direktive 92/49/EEZ, glavom četiri Direktive 92/96/EEZ, članovima 7. i 8. Direktive 88/357/EEZ i članom 4. Direktive 90/619/EEZ);
  • pitanja vezana za slobodu ugovornih strana da izaberu merodavno pravo za konkretan ugovor;
  • pitanja vezana za ugovorne obaveze u okviru potrošačkih ugovora;
  • pitanja u pogledu formalnih uslova (obavezna forma) za ugovore o prenosu svojine nad nepokretnostima;
  • odredbe o dozvoljenosti netraženih komercijalnih poruka elektornskim putem.

To znači da ako pružalac usluga iz Belgije, koji je usklađen sa domaćim propisima u oblastima koordinatnog polja, ipak krši Nemačke propise u pogledu  odredbi u oblastima nabrojanim u Aneksu Direktive (što će se desiti na primer ako Belgijske odredbe o netraženim komercijalnim porukama pružaoca usluga informacionog društva nisu u skladu sa odredbama o ovom pitanju koje važe u Nemačkoj), Nemačke vlasti će, uprkos principu unutrašnjeg tržišta, moći da mu uskrate pružanje usluga informacionog društva.

posebni izuzeci od klauzule unutrašnjeg tržišta

Pored opštih izuzetaka, Direktiva predviđa i posebne izuzetke, tj. situacije kada, iako ste ispoštovali klauzulu unutrašnjeg tržišta i princip koordinatnog polja, ipak vam može biti uskraćeno pružanje usluga informacionog društva, ali samo u tom konkretnom slučaju.

Naime, ovde se radi o situacijama kada je moguće u samo pojedinom slučaju uskratiti nekom pružanje usluga informacionog društva zato što ta njegova aktivnost preti zaštiti nekih značajnijih vrednosti, tj. uglavnom ima izražen javni interes.

Tu se konkretno radi o situacijama kada je takvu meru neophodno preduzeti

  • radi zaštite javnog poretka, posebno u cilju prevencije, vođenja istrage i otkrivanja krivičnih dela, uključujući i zaštitu maloletnika i borbu protiv podsticanja na mržnju na osnovu pola, rase, religije ili nacionalnosti, kao i narušavanja ljudskog dostojanstva pojedinaca;
  • radi zaštite javnog zdravlja;
  • radi zaštite javne bezbednosti, uključujući i nacionalnu sigurnost i odbranu;
  • radi zaštite potrošača i ulagača.

Pored toga što ova mera mora biti preduzeta iz prethodno pobrojanih razloga, potrebno je i da bude uperena protiv konkretne usluge informacionog društva ako ona preti da ugrozi prethodno pobrojane ciljeve ili ako prestavlja ozbiljni i veliki rizik za ugrožavanje istih.

Na kraju, potrebno je i da ta mera bude proporcionalna pomenutim ciljevima.

Pored neophodnosti ispunjavanja ovih uslova, potrebno je da je ova mera preduzeta i u skladu sa tačno propisanim mehanizmom i procedurom. Ta procedura se svodi na to da pre nego što određena zemlja članica odluči da uskrati konkretnu uslugu informacionog društva iz druge zemlje članice, ona mora prvo da obavesti zemlju članicu iz koje ta usluga dolazi i zamoli je da preduzme konkretnu meru, pa tek ako ta zemlja članica ne bude htela da reaguje tim povodom, a nakon obaveštavanja Evropske Komisije i zemlje članice iz koje sporna usluga dolazi, ona može samostalno preduzeti neophodnu meru (takozvani „two tier notification obligation“).

Ipak, pošto se ovde radi o zaštiti ozbiljnih interesa moguće je odstupiti od ove procedure i preduzeti je van ovih pravila, gde će se nakon preduzimanja mere u najkraćem roku obavestiti EK i zemlju članica iz koje usluga potiče, uz obrazloženje urgentnosti. Treba reći da EK, bez obzira na ovu proceduru, ima pravo da preispita ove mere, i ako smatra da nisu kompatibilne sa pravom zajednice, naloži njihovo prekidanje ili uzdržavanje od njihovog preduzimanja.

Na kraju, treba skrenuti pažnju i na još jedan nazovimo izuzetak, koji može biti relevantan u pogledu razmatranja ove tematike. Naime, Direktiva propisuje u svojim osnovnim odredbama, nevezano od prethodno pomenutih izuzetaka, jednom širokom formulacijom, mogućnost da se preduzmu mere na nacionalnom nivou i nivou zajednice, u pogledu promocije kulturne i jezičke raznolikosti i obezbeđenja i zaštite pluralizma (član 1.6.).

zaključak

Na prvi pogled, ovo pitanje definitivno deluje veoma komplikovano, jer se u njemu prepliću ne samo pojmovi koordinatnog polja i unutrašnjeg tržišta, nego i pitanja definisanja oblasti koje isti obuhvataju i onoga što ne obuhvataju, a pritom je u kontekstu toga potrebno imati na umu i šta sama Direktiva obuhvata, tj. ne obuhvata. Stoga da bi smo pojednostavili ovu situaciju poslužićemo se grafikom iz Studije EK o ekonomskom uticaju Direktive, gde se precizno prikazuje odnos svih obih oblasti.

Kao što se može videti, u prvom krugu je prikazano koje oblasti u startu isključujemo iz razmatranja jer su za njih relevantni sektorski propisi koji ih uređuju, a to su oblasti na koje se Direktiva uopšte ne primenjuje (5.) i oblasti koje se nalaze van koordinatnog polja (6.). Nakon toga, imamo definisan krug oblasti koje su nam relevantne za razmatranje, a to su sva ona pitanja koja potpadaju pod koordinatno polje, bez obzira da li su harmonizovana ili neharmonizovana (1, 4.).

Kao što smo već naznačili sa tim oblastima, koje pokriva koordinatno polje, svaki pružalac usluga se usklađuje ali samo prema domaćim propisima zemlje u kojoj je osnovan (bez obzira gde posluje). Na kraju, ipak treba imati u vidu da ima još par oblasti koje ispadaju iz koordinatnog polja, i zbog kojih nam zemlja članica gde pružamo uslugu može uskratiti pružanje te usluge. To su oblasti koje su taksativno pobrojane u Aneksu Direktive tj. opšti izuzeci (3.) i pojedinačni izuzeti, tj. situacije u kojima je moguće onemogućiti pružanje usluga na ad hoc bazi (2.).

klauzula jedinstvenog tržišta: osnovni elementi Direktive

Izvor: Copenhagen Economics and Ramboll Management 2006

Ovo pitanje   kao što smo već napomenuli predstavlja definitivno jedno od najznačajnijih pitanja Direktive, ali isto tako i najspornijih, jer pokušava da pred sebe stavi težak zadatak koji se s jedne strane svodi na određivanje sa kojim propisima pružaoci usluga informacionog društva treba da se usklade kada posluju na više teritorija, a sa druge strane na odabir kriterijuma za dodeljivanje kontrolne funkcije zemljama članicama u pogledu aktivnosti koje preduzimaju različiti pružaoci usluga informacionog društva na njenoj teritoriji.

Međutim, bez obzira na ove nedoumice ipak treba konstatovati da ovo pravilo ima veliki doprinos jer omogućava pružaocima usluga informacionog društva osnovanim u EU da prilagode svoje poslovanje samo jednom setu pravila i to njihovom domaćem kada posluju na tržištu EU (naravno, problem još uvek ostaje u onom delu koji nije u okviru koordinatnog polja). Stoga, klauzula unutrašnjeg tržišta na duže staze, kao što su već pokazale mnoge studije o ovoj Direktivi, definitivno ima pozitivan uticaj na povećanje obima elektronske trgovine i preko granične trgovine.

Ovo pravilo značajno doprinosi smanjenju troškova poslovanja pružaoca usluga informacionog društva, jer se troškovi upoznavanja sa regulativnom na novom tržištu smanjuju zahvaljujući pravilu da ste u obavezi da se uskladite samo sa domaćim setom propisa. Ujednačenost i predvidljivost pravne regulative na različitim tržištima je jedan od ključnih elemenata koji navodi na povećanje preko granične trgovine, pogotovo u industrijama koje mogu značajno da profitiraju od ekonomije obima (tipične takve industrije su telekomunikaciona, transport, jer se odlikuju visokim fiksnim troškovima i malim marginalnim troškovima). Posledično ovo dovodi i do povećanja produktivnosti i efikasnosti a i do smanjenja cena usled povećane konkurencije. Pogodnosti od ovog pravila će ponajviše osetiti MSP kod kojih bi troškovi upoznavanja sa novom regulativom bili znatno veći u odnosu na velike kompanije. Na kraju, iako je očigledna velika korisnost od ovog principa i njegovi pozitivni efekti, ne treba zaboraviti da kao i što sam njegov naziv kaže on se odnosi samo na unutrašnje tržište EU, te stoga na njega se samo mogu osloniti zemlje članice EU.

situacija u Srbiji

Zakon o elektronskoj trgovini u odredbama o polju primene propisuje da se njegove odredbe odnose na pružaoca usluga sa sedištem u Republici Srbiji koji su dužni da postupaju i pružaju usluge u skladu sa zakonima i propisima donetim na osnovu zakona Republike Srbije (Član 4.). Imajući u vidu da RS još uvek nije zemlja članica EU pa samim tim ni deo unutrašnjeg tržišta, logičan je i ovakav pristup u Zakonu, jer se i sam princip unutrašnjeg tržišta primenjuje samo na zemlje članice EU. S druge strane, s obzirom da je RS u procesu pristupanja EU, a pogotovo imajući u vidu da su od skora i zvanično pregovori otvoreni i da je otpočela primena SSPa, pitanje implementacije ovog principa će morati da se definiše u narednom periodu, što iz ugla tematike usklađivanja u oblasti informacionog društva što iz ugla slobode pružanja usluga.

Foto: © European Union, 2014

Adriana Minović

Savetnik za pitanja unutrašnjeg tržišta pri Kancelariji za Evropske integracije Vlade Republike Srbije. Član Pregovačke grupe za informaciono društvo i medije.
Oblasti: e-trgovina, e-bankarstvo, regulatorna politika i strateško odlučivanje u oblasti telekomunikacija.

  • linkedin
  • twitter

2 Comments

  1. Pingback: Klauzula unutrašnjeg tržišta: osnovni princip Direktive o e-trgovini | PravoIKT

Comments are closed.