Klauzula unutrašnjeg tržišta: osnovni princip Direktive o e-trgovini

Klauzula unutrašnjeg tržišta: osnovni princip Direktive o e-trgovini

U prethodnim tekstovima o Direktivi o elektronskoj trgovini 2000/31 EZ već smo prikazali ukratko kojim se pitanjima bavi ovaj propis, i istakli pojedine njegove odredbe kao naročito značajne za razvoj elektronske trgovine, kao što su one o odgovornosti pružaoca usluga informacionog društva.

Još jedna grupa odredbi iz ovog propisa zaslužuje posebnu pažnju, a to su odredbe vezane za klauzulu unutrašnjeg tržišta, koju ćemo predstaviti u ovom i tekstu koji sledi.

Odredbe vezane za koordinatno polje i klauzulu unutrašnjeg tržišta imaju veliki značaj za elektronsku trgovinu, jer pokušavaju da uvedu određeni stepen pravne sigurnosti i predvidljivosti u prekograničnom onlajn trgovanju, određujući sa čijim propisima i u kojim oblastima treba da smo harmonizovani kada nastupamo na više tržišta.

Iako oko ovih odredbi u pravnoj doktrini postoje razne kontroverze zbog odnosa sa međunarodnim privatnim pravom i pravilima o izboru merodavnog prava, pa na kraju i samim članom 1.4. Direktive, ipak, smatra se da su ove odredbe imale izuzetan značaj u porastu obima elektronske trgovine, pogotovo kada su u pitanju mala i srednja preduzeća (MSP).

na šta se direktiva ne odnosi

Pre nego što počnemo sa objašnjavanjem ovih odredbi, treba se podsetiti da smo u prethodnim tekstovima već naznačili da se u članu 1.5 definiše na koja se pitanja Direktiva ne primenjuje. Kao što smo već rekli to su:

  • pitanja oporezivanja,
  • pitanja vezana za usluge informacionog društva koja su već pokrivena direktivama o zaštiti podataka i privatnosti u elektronskim komunikacionim mrežama (95/46/EZ, 97/66/EZ),
  • pitanja vezana za kartelske sporazume i prakse uređena propisima iz oblasti konkurencije,
  • pitanja vezana za regulisanje javnih beležnika i sličnih struka koje su povezane sa vršenjem javnih ovlašćenja,
  • zastupanje stranaka pred sudom,
  • kockanje i igre na sreću.

Kao što se može videti iz ove odredbe, ovde je već u prvom koraku definisano da se na neka pitanja neće primenjivati Direktiva, i da odgovore vezane za ta pitanja treba potražiti u relevantnim sektorskim propisima. Pored ovog osnovnog okvira kojim se definišu pitanja kojima se Direktiva bavi (tj. ne bavi), putem odredbi o koordinatnom polju u klauzulom unutrašnjeg tržišta dalje se još preciznije uređuje pitanje primene, tj. upućuje se na propise koji će biti relevantni za naše poslovanje kada poslujemo na više tržišta.

koordinatno polje i klauzula unutrašnjeg tržišta

Jedan od osnovnih principa Direktive je sadržan u klauzuli unutrašnjeg tržišta koja u svom prvom koraku određuje da svaka zemlja članica treba da obezbedi da pružaoci usluga informacionog društva osnovni na njenoj teritoriji usaglase svoje poslovanje sa domaćim propisima koji popadaju pod oblast koordinatnog polja.

Kao što se može videti iz same ove definicije, za njeno razumevanje, prvo je neophodno da vidimo šta je to koordinatno polje i drugo, koji je kriterijum određivanja pripadnosti pružaoca usluga informacionog društva određenoj zemlji članici?

Prvo, Direktiva određuje pripadnost na osnovu mesta osnivanja, tj. stvarnog vršenja ekonomske aktivnosti na teritoriji jedne zemlje u neodređenom vremenskom periodu. Ovo nije isto što i mesto gde vam se nalazi tehnologija, niti mesto sa kojeg se može pristupiti vašem sajtu, već je to mesto gde vi zapravo preduzimate vašu ekonomsku aktivnost. Ako postoji više mesta koja se na osnovu ovog kriterijuma mogu prepoznati kao mesto osnivanja, onda će relevantno biti ono mesto sa koga je usluga u pitanju zaista pružena, a ako je to teško odrediti onda će se kao odrednica uzeti mesto u kome se nalazi centar aktivnosti vezano za ovu uslugu.

Drugo, kada je u pitanju koordinatno polje, Direktiva ga određuje kao sve one uslove u pogledu pružaoca usluga informacionog društva i usluga informacionog društva koji su propisani u domaćem zakonodavstvu zemalja članica, bez obzira da li su opšteg ili specifičnog karaktera.

Stoga u ovu oblast spadaju sva ona pitanja koja se tiču uslova kojih pružalac usluga mora da se pridržava u pogledu otpočinjanja aktivnosti pružaoca usluge informacionog društva (kao što su odredbe o kvalifikacijama, autorizaciji ili obaveštavanju) i daljeg obavljanja ove aktivnosti (na primer: uslovi u pogledu ponašanja pružaoca usluga informacionog društva, uslovi u pogledu kvaliteta i sadržaja usluge kao što su oni u pogledu oglašavanja i ugovora, takođe uslovi u pogledu odgovornosti pružaoca usluga).

Kao što se može zaključiti iz ovih odredbi, koordinatno polje obuhvata širok spektar pitanja koja se odnose na obaveze pružaoca usluga informacionog društva u pogledu otpočinjanja i obavljanja njegove aktivnosti-delatnosti.

Ono što treba primetiti je da mahom sva ta pitanja kojima se bavi koordinatno polje su već definisanja u Direktivi, u drugoj glavi (komercijalna komunikacija, elektronski oblik ugovora, pravila o odgovornosti, itd.) i da zato u tom pogledu u zemljama članicama postoji određeni nivo harmonizacije u pogledu tih pitanja. Međutim, pored ovih harmonizovanih odredbi treba primetiti da postoje i neka pitanja koja potpadaju pod koordinatno polje, a koja nisu u regulisana u okviru Direktive (kao na primer pitanja vezana generalno za oglašavanje i sponzorisanje), te stoga ta pitanja nisu nužno na istovetan način regulisana u zemljama članicama (jer ne postoji obaveza harmonizacije za njih, proistekla iz ove Direktive).

Međutim, pored ovoga Direktiva određuje eksplicitno i šta ne spada u pitanja regulisanja koordinatnim poljem. U skladu sa tim, Direktiva određuje da koordinatno polje ne pokriva odredbe, kao što su one koji se odnose na robu kao takvu, na isporuku robe i na usluge koje se ne pružaju elektronskim putem.

Sada kada smo pojasnili pojam koordinatnog polja, možemo da se vratimo na klauzulu unutrašnjeg tržišta i bitnost pojma koordinatnog polja za ovo pitanje.

Kao što smo na početku ovog dela istakli, princip unutrašnjeg tržišta se primenjuje na odredbe koje potpadaju pod koordinatno polje. To na primer znači da pružalac usluga osnovan u Belgiji treba da uskladi svoje poslovanje sa domaćim propisima u oblasti koji pokriva koordinatno polje, bez obzira što svoje usluge pruža i u Nemačkoj.

Sa druge strane, član 3.2. Direktive dopunjuje ovo pravilo time što propisuje da zemlje članice ne mogu uskratiti pružanje usluga informacionog društva pružaocu koji nije osnovan na njihovoj teritoriji iz razloga koji popadaju pod koordinatno polje. U prethodno navedenom primeru to bi značilo da Nemačka ne može uskratiti pružanje usluga informacionog društva na svojoj teritoriji Belgijskom pružaocu, ako je on svoje poslovanje uskladio sa Belgijskim propisima u oblasti koordinatnog polja, iz razloga zato što su Nemački propisi u toj oblasti drugačiji. Stoga kao što se može videti ove odredbe predstavljaju jedan od fundamentalnih principa Direktive koji pokušava da definiše komplikovanu situaciju kada jedan pružalac posluje u više zemalja, sa kojim propisima treba da se uskladi. Time se uvodi značajan nivo predvidljivosti poslovanja i olakšava isto jer je potrebno da imate u vidu samo domaće propise (doduše u oblasti koju pokriva koordinatno polje), bez obzira na to u kojoj zemlji članici želite da pružate usluge.

Adriana Minović

Savetnik za pitanja unutrašnjeg tržišta pri Kancelariji za Evropske integracije Vlade Republike Srbije. Član Pregovačke grupe za informaciono društvo i medije.
Oblasti: e-trgovina, e-bankarstvo, regulatorna politika i strateško odlučivanje u oblasti telekomunikacija.

  • linkedin
  • twitter

One Comment

  1. Pingback: Klauzula unutrašnjeg tržišta: izuzeci | PravoIKT

Comments are closed.