Клаузула унутрашњег тржишта: основни принцип Директиве о е-трговини

Клаузула унутрашњег тржишта: основни принцип Директиве о е-трговини

У претходним текстовима о Директиви о електронској трговини 2000/31 ЕЗ већ смо приказали укратко којим се питањима бави овај пропис, и истакли поједине његове одредбе као нарочито значајне за развој електронске трговине, као што су оне о одговорности пружаоца услуга информационог друштва.

Још једна група одредби из овог прописа заслужује посебну пажњу, а то су одредбе везане за клаузулу унутрашњег тржишта, коју ћемо представити у овом и тексту који следи.

Одредбе везане за координатно поље и клаузулу унутрашњег тржишта имају велики значај за електронску трговину, јер покушавају да уведу одређени степен правне сигурности и предвидљивости у прекограничном онлајн трговању, одређујући са чијим прописима и у којим областима треба да смо хармонизовани када наступамо на више тржишта.

Иако око ових одредби у правној доктрини постоје разне контроверзе због односа са међународним приватним правом и правилима о избору меродавног права, па на крају и самим чланом 1.4. Директиве, ипак, сматра се да су ове одредбе имале изузетан значај у порасту обима електронске трговине, поготово када су у питању мала и средња предузећа (МСП).

на шта се директива не односи

Пре него што почнемо са објашњавањем ових одредби, треба се подсетити да смо у претходним текстовима већ назначили да се у члану 1.5 дефинише на која се питања Директива не примењује. Као што смо већ рекли то су:

  • питања опорезивања,
  • питања везана за услуге информационог друштва која су већ покривена директивама о заштити података и приватности у електронским комуникационим мрежама (95/46/ЕЗ, 97/66/ЕЗ),
  • питања везана за картелске споразуме и праксе уређена прописима из области конкуренције,
  • питања везана за регулисање јавних бележника и сличних струка које су повезане са вршењем јавних овлашћења,
  • заступање странака пред судом,
  • коцкање и игре на срећу.

Као што се може видети из ове одредбе, овде је већ у првом кораку дефинисано да се на нека питања неће примењивати Директива, и да одговоре везане за та питања треба потражити у релевантним секторским прописима. Поред овог основног оквира којим се дефинишу питања којима се Директива бави (тј. не бави), путем одредби о координатном пољу у клаузулом унутрашњег тржишта даље се још прецизније уређује питање примене, тј. упућује се на прописе који ће бити релевантни за наше пословање када послујемо на више тржишта.

координатно поље и клаузула унутрашњег тржишта

Један од основних принципа Директиве је садржан у клаузули унутрашњег тржишта која у свом првом кораку одређује да свака земља чланица треба да обезбеди да пружаоци услуга информационог друштва основни на њеној територији усагласе своје пословање са домаћим прописима који попадају под област координатног поља.

Као што се може видети из саме ове дефиниције, за њено разумевање, прво је неопходно да видимо шта је то координатно поље и друго, који је критеријум одређивања припадности пружаоца услуга информационог друштва одређеној земљи чланици?

Прво, Директива одређује припадност на основу места оснивања, тј. стварног вршења економске активности на територији једне земље у неодређеном временском периоду. Ово није исто што и место где вам се налази технологија, нити место са којег се може приступити вашем сајту, већ је то место где ви заправо предузимате вашу економску активност. Ако постоји више места која се на основу овог критеријума могу препознати као место оснивања, онда ће релевантно бити оно место са кога је услуга у питању заиста пружена, а ако је то тешко одредити онда ће се као одредница узети место у коме се налази центар активности везано за ову услугу.

Друго, када је у питању координатно поље, Директива га одређује као све оне услове у погледу пружаоца услуга информационог друштва и услуга информационог друштва који су прописани у домаћем законодавству земаља чланица, без обзира да ли су општег или специфичног карактера.

Стога у ову област спадају сва она питања која се тичу услова којих пружалац услуга мора да се придржава у погледу отпочињања активности пружаоца услуге информационог друштва (као што су одредбе о квалификацијама, ауторизацији или обавештавању) и даљег обављања ове активности (на пример: услови у погледу понашања пружаоца услуга информационог друштва, услови у погледу квалитета и садржаја услуге као што су они у погледу оглашавања и уговора, такође услови у погледу одговорности пружаоца услуга).

Као што се може закључити из ових одредби, координатно поље обухвата широк спектар питања која се односе на обавезе пружаоца услуга информационог друштва у погледу отпочињања и обављања његове активности-делатности.

Оно што треба приметити је да махом сва та питања којима се бави координатно поље су већ дефинисања у Директиви, у другој глави (комерцијална комуникација, електронски облик уговора, правила о одговорности, итд.) и да зато у том погледу у земљама чланицама постоји одређени ниво хармонизације у погледу тих питања. Међутим, поред ових хармонизованих одредби треба приметити да постоје и нека питања која потпадају под координатно поље, а која нису у регулисана у оквиру Директиве (као на пример питања везана генерално за оглашавање и спонзорисање), те стога та питања нису нужно на истоветан начин регулисана у земљама чланицама (јер не постоји обавеза хармонизације за њих, проистекла из ове Директиве).

Међутим, поред овога Директива одређује експлицитно и шта не спада у питања регулисања координатним пољем. У складу са тим, Директива одређује да координатно поље не покрива одредбе, као што су оне који се односе на робу као такву, на испоруку робе и на услуге које се не пружају електронским путем.

Сада када смо појаснили појам координатног поља, можемо да се вратимо на клаузулу унутрашњег тржишта и битност појма координатног поља за ово питање.

Као што смо на почетку овог дела истакли, принцип унутрашњег тржишта се примењује на одредбе које потпадају под координатно поље. То на пример значи да пружалац услуга основан у Белгији треба да усклади своје пословање са домаћим прописима у области који покрива координатно поље, без обзира што своје услуге пружа и у Немачкој.

Са друге стране, члан 3.2. Директиве допуњује ово правило тиме што прописује да земље чланице не могу ускратити пружање услуга информационог друштва пружаоцу који није основан на њиховој територији из разлога који попадају под координатно поље. У претходно наведеном примеру то би значило да Немачка не може ускратити пружање услуга информационог друштва на својој територији Белгијском пружаоцу, ако је он своје пословање ускладио са Белгијским прописима у области координатног поља, из разлога зато што су Немачки прописи у тој области другачији. Стога као што се може видети ове одредбе представљају један од фундаменталних принципа Директиве који покушава да дефинише компликовану ситуацију када један пружалац послује у више земаља, са којим прописима треба да се усклади. Тиме се уводи значајан ниво предвидљивости пословања и олакшава исто јер је потребно да имате у виду само домаће прописе (додуше у области коју покрива координатно поље), без обзира на то у којој земљи чланици желите да пружате услуге.

Адриана Миновић

Саветник за питања унутрашњег тржишта при Канцеларији за Европске интеграције Владе Републике Србије. Члан Преговачке групе за информационо друштво и медије.
Области: е-трговина, е-банкарство, регулаторна политика и стратешко одлучивање у области телекомуникација.

  • linkedin
  • twitter