K.U. protiv Finske

K.U. protiv Finske

referenca

K.U. protiv Finske, (eng. K.U. v. Finland) 2872/02 od. 02.12.2008.

ključne reči

zaštita dece na internetu, pedofilija, pravo na privatnost, član 8

činjenice

Predstavku Evropskom sudu za ljudska prava podneo je finski državljanin K.U, rođen 1986.

Predstavka je podneta zbog povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8), kao i prava na efikasnu pravnu zaštitu (član 13).

U martu 1999. godine, na Internet stranici za sklapanje poznanstava je postavljen oglas u kome su bili navedeni podaci o godini rođenja podnosioca. Uz to, objavljen je njegov detaljan opis, broj telefona, i link ka internet stranici koju je posedovao u vreme kad je oglas objavljen.

U oglasu je stajalo da podnosilac predstavke traži intimno poznanstvo sa dečakom svog uzrasta ili sa starijom osobom „koja bi mu pokazala kako…

Podnosilac je saznao za oglas nakon što je primio mejl od osobe koja je odgovorila na oglas i pozvala ga da se sastanu i „da će onda videti šta je to što on želi…“

U to vreme, podnosilac predstavke je bio maloletan, imao je dvanaest godina.

Otac maloletnog K.U. je kontaktirao policiju i tražio identifikaciju i pokretanje odgovarajućeg postupka protiv osobe koja je postavila oglas u ime njegovog sina.

Međutim, pružalac usluga (internet provajder) je odbio da obelodani identitet vlasnika IP adrese (eng. IP address) sa koje je postavljen oglas, smatrajući da ima obavezu poštovanja odredbi finskog zakona koji štiti tajnost u oblasti elektronskih komunikacija, koji je u to vreme bio na snazi.

Nakon toga, policija je tražila od Okružnog suda u Helsinkiju da obaveže provajdera da pruži tražene informacije u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku.

Okružni sud u Helsinkiju doneo je odluku kojom je odbio zahtev policije zato što je smatrao da u konkretnom slučaju nije postojala eksplicitna zakonska odredba na osnovu koje bi, za delo koje je prema nacionalnom zakonu predstavljalo klevetu, mogao obavezati provajdera usluga da otkrije identitet lica koje je postavilo takav oglas.

Prema propisima koji su bili na snazi u to vreme u Finskoj, policija je imala pravo da dobije podatke iz elektronske komunikacije samo u slučajevima koji se odnose na tačno određena krivična dela, a „kleveta“ nije predstavljala jedno od tih dela.

Apelacioni sud je 14. marta 2001. potvrdio ovu odluku suda, a Vrhovni sud je 31. avgusta 2001. nije dozvolio podnošenje žalbe.

Nakon toga, podnosilac predstavke je tražio od Evropskog suda za ljudska prava da donese odluku o tome da li je postavljanje ”lažnog” oglasa povreda prava iz člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i da li mu je uskraćeno pravo na delotvoran pravni lek prema članu 13. Konvencije (pravo na efikasnu pravnu zaštitu).

U predstavci je navedeno da je pravo na privatnost povređeno te da nisu postojala efikasna pravna sredstva na osnovu kojih bi bio otkriven identitet lica koje je u njegovo ime postavilo oglas.

Predstavka je podneta Sudu u januaru 2002.

komentar

U ovom predmetu Evropski sud za ljudska prava je odlučio da je povređeno pravo iz člana 8. Konvencije kao i da nije potrebno upuštati se u razmatranje da li postoji povreda člana 13.

Sud je obavezao tuženu državu da plati 3.000 Evra podnosiocu predstavke na ime nematerijalne štete, a odbacio zahtev u delu u kome je tražio da mu se dosudi pravična naknada.

Nacionalni sudovi u Finskoj su slučaj razmatrali sa stanovišta dela klevete. Međutim, Evropski sud za ljudska prava je prilikom razmatranja predstavke naglasak stavio na poštovanje prava na privatan i porodični život iz člana ( Konvencije, imajući u vidu štetu i opasnosti za psihičko i mentalno zdravlje maloletnog K.U.

Sud je stao na stanovište da je postavljanje oglasa o podnosiocu predstavke preko Interneta imalo za posledicu da je on postao „meta“ pedofila i da je takva radnja krivično delo.

Ovakva situacija zahtevala je odgovarajuće regulisanje kroz krivično-pravnu zaštitu, a sve u svrhu odvraćanja počinilaca da ubuduće čine slična dela.

Takođe, deci i ostalim licima koja pripadaju tzv. osetljivim grupama država mora da obezbedi odgovarajuću zaštitu od svih postupaka koji predstavljaju grubo zadiranje u njihov privatan život.

Sud je konstatovao da se incident desio 1999. godine i da je u to vreme bilo poznato da Internet može biti korišćen i za kriminalne aktivnosti.

Rasprostranjena pojava zlostavljanja dece u to vreme bila je već opšte poznata, tako da je tužena država morala da obezbedi odgovarajuću pravnu zaštitu dece, kako bi se sprečilo da postanu žrtve pedofila putem Interneta.

Sud je zaključio da je Finska bila dužna da uspostavi takav pravni okvir koji bi obezbedio ravnotežu između potrebe da se zaštiti poverljivost Internet usluga, sa jedne strane i da se spreči kriminal i obezbedi zaštita prava i sloboda pojedinaca sa druge strane.

Po mišljenju Suda, ozbiljne povrede prava na privatnost moraju biti obuhvaćene zakonodavno-pravnim okvirom u državama članicama.

Izbor sredstava kojima će biti obezbeđena dosledna primena prava iz člana 8. Konvencije spada u oblast slobodne ocene država ugovornica.

Po mišljenju Suda, dosledna zaštita podnosioca predstavke zahtevala je da se preduzmu mere kako bi se otkrio identitet počinica, odnosno lica koje je postavilo oglas i to lice krivično gonilo.

U konkretnom slučaju, pravna zaštita nije bila obezbeđena zbog toga što je, u odnosu na zahtev da se otkrije identitet počinioca, prevagnuo zahtev da se obezbedi zaštita poverljivosti u oblasti elektronskih komunikacija.

Sud je zaključio da je Finska, u ovom slučaju, prekršila obavezu iz člana 8. Konvencije (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), pošto je došlo do narušavanja privatnosti podnosioca predstavke i nije razmatrao pitanje koje se odnosilo na povredu člana 13. Konvencije (pravo na efikasnu pravnu zaštitu).

Zbog značaja ove presude, njen sažetak je objavljen na nekoliko jezika Saveta Evrope, među kojima je i srpski.

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin