Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године

Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године

Адвокатски приправник у адвокатској канцеларији Живковић Самарџић, са праксом у областима права телекомуникација, медијског права, права оглашавања и права конкуренције.

Неопходност ажурирања ”Регулаторног пакета“ из 1998. године

Повећан број учесника и услуга, као и тржиште које се нагло развија и суштински мења довело је до потребе за доношењем новог правног оквира, који би заменио ”Регулаторни пакет“ из 1998. године о коме је било речи у претходном тексту.

Осим тога, дошло је и до значајног развоја нових информационо-комуникационих технологија, као и до конвергенције телекомуникација, информационих технологија и електронских медија, што је такође довело до потребе за стварањем јединственог правног оквира који треба да обухвати све информационо-комуникационе технологије, тј. све електронске комуникације.

”Телеком пакет“ из 2002. године

Све државе чланице ЕУ су, закључно са 24. јулом 2003. године, имплементирале горенаведене директиве у националне правне системе, чиме је у потпуности замењен ”Регулаторни пакет“ из 1998. године.

”Телеком пакет“ из 2002. године чини сет од шест директива:

Оваквим јединственим регулаторним оквиром регулисане су све електронске комуникације, што је резултат конвергенције телекомуникација, информационих технологија и електронских медија до које је дошло у протекле две деценије, међутим битно је напоменути да њиме није регулисан и садржај који се преноси путем тих електронских комуникација.

Новине уведене ”Телеком пакетом“ из 2002. године

Осим претходно наведене, суштински важне новине, ”Телеком пакет“ из 2002. године је регулисао и читав низ других питања у вези са електронским комуникацијама, међутим, имајући у виду обим предметне материје, број новина које је донео, интенцију да се овим текстом пружи читаоцу само основни увид у регулаторни оквир који регулише електронске комуникације, али и значај ”Телеком пакета“ из 2002. године као основе за тренутно важећи регулаторни оквир, у наставку ће само у кратким цртама бити изнет преглед неких битних питања која су овим регулаторним оквиром била регулисана.

Независна регулаторна тела

Једна од значајних новина које је донео ”Телеком пакет“ из 2002. године је било преношење регулаторних функција са органа држава чланица на независна регулаторна тела. Примарни циљеви тих независних регулаторних тела су били промоција конкуренције, допринос развоју унутрашњег тржишта ЕУ и заштита интереса грађана ЕУ, и то кроз: подстицање инвестиција, оптимално управљање радио-фреквенцијским спектром и нумерацијом, омогућавање приступа за коришћење мреже, недискриминаторни третман свих тржишних учесника, обезбеђивање приступа универзалном скупу услуга, повећање заштите корисника услуга, бригу о безбедности јавних мрежа електронских комуникација, итд.

Систем општих одобрења за мреже и услуге

Даље, важно је напоменути и да је ”Телеком пакет“ из 2002. године регулисао систем општих одобрења за мреже и услуге, њихово издавање, минимлни сет права оператора које опште одобрење гарантује, услове за издавање, укидање општег одобрења и друга питања у вези са тим.

Овлашћења независних регулаторних тела

Поред низа питања која су била регулисана у области приступа, повезивања и интероперабилности мрежа и услуга, вероватно једно од значајнијих новина је било давање овлашћења независном регулаторном телу да може да наметне оператору са значајном тржишном снагом обавезу недискриминаторног понашања према другим операторима, а у вези са приступом и повезивањем.

Такође, независном регулаторном телу је дато овлашћење да може наметнути операторима обавезу омогућавања приступа мрежној инфраструктури, пружања услуга другим операторима по велепродајним ценама и низ других обавеза, при том одмеравајући у сваком појединачном случају сукобљене интересе оператора кроз призму очувања конкуренције.

Регулисање универзалне услуге

Такође, још једна од новина је била и регулисање тзв. универзалне услуге, тј. минималног скупа услуга, одређеног квалитета, које морају бити доступне свим корисницима на територији државе чланице, на њихов захтев, независно од локације, и то по прихватљивој цени. Дефинисан је следећи минимални скуп универзалних услуга: веза са јавном телефонском мрежом и услугама са фиксне локације; приступ јавним телефонским услугама; доступност услуге јавних телефонских именика; доступност јавних телефонских говорница; и доступност система за кориснике са инвалидитетом и лица са посебним потребама.

Заштита крајњих корисника

У циљу заштите крајњих корисника услуга електронских комуникација, „Телеком пакет“ из 2002. године је наметнуо обавезу државама чланицама да обезбеде минимални сет уговорних елемената у корисничким уговорима између корисника и оператора. Такође, поменутим регулаторним оквиром је било уређено и питање једностране измене уговора о пружању услуга електронских комуникација од стране оператора и права корисника у вези са тим. Осим тога, државама чланицама је наметнута и обавеза да успоставе јефтине и једноставне механизме за решавање спорова између оператора и корисника.

Приватност у контексту електронских комуникација

На крају, регулаторним оквиром су била регулисана и питања у вези са приватношћу у контексту електронских комуникација. Пре свега, регулисано је питање безбедности мрежа и услуга, уз наметање обавезе пружаоцу јавно доступних мрежа и услуга електронских комуникација да предузме адекватне мере ради очувања безбедности мреже и услуга.

Такође, једно од битних питања које је било регулисано је и питање пресретања и надзора електронских комуникација, и то на тај начин што је уведена забрана пресретања и надзора, осим у случајевима када постоји судски налог или сагласност учесника комуникације. Даље, директива је регулисала и тзв. колачиће (”Cookies”), односно уписивање података на уређаје корисника електронских комуникација, као и питања у вези са подацима о локацији корисника, именицима претплатника, омогућавањем, односно забраном идентификације долазних и одлазних позива, незатраженом комуникацијом и подацима о саобраћају у вези са електронском комуникацијом.

Међутим, убрзан раст сектора електронских комуникација, потреба за бољом заштитом права корисника, обезбеђењем веће заштите мрежа и система електронских комуникација, као и потреба за рационалнијим коришћењем радио-фреквенцијског спектра и стварање услова за нове инвестиције и додатно повећање конкурентности на тржишту, релативно брзо су довели до потребе за изменама „Телеком пакета“ из 2002. године.


Објављено

у

од