Delfi protiv Estonije

U slučaju Delfi protiv Estonije, Evropski sud za ljudska prava analizira odgovornost pružaoca usluga informacionog društva, Internet portala Delfi, za uvredljive komentare čitaoca ostavljene na sajtu. U

Šiaka protiv Italije

Šiaka protiv Italije

U slučaju Šiaka protiv Italije, koji se odnosi na objavu fotografija iz policijske arhive, Evropski sud za ljudska prava odlučuje o odnosu prava na privatnost zagarantovanog planom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobode štampe tj. prava javnosti da bude informisana.

Jordači i drugi protiv Moldavije

Jordači i drugi protiv Moldavije

U slučaju Jordači i drugi protiv Moldavije Evropski sud za ljudska prava na osnovu predstavke članova moldavske NVO ”Advokati za ljudska prava” procenjuje postojanje povrede prava na privatnost putem analize zakonitosti mera prisluškivanja telefonskih i drugih komunikacija. Iako podnosioci predstavke nisu bili, niti su tvrdili da su bili podvrgnuti merama prisluškivanja, Sud potvrđuje postojanje povrede prava iz člana 8 zbog nepostojanja dovoljno kvalitetnog zakonskog okvira kojim se u Moldaviji uređuju pravila po kojima se prisluškivanje sprovodi.

Soro protiv Estonije

Soro protiv Estonije

Slučaj Soro protiv Estonije baca svetlo na rezonovanje Evropskog suda za ljudska prava u kontekstu povrede člana 8 (zaštita privatnog i porodičnog života) objavljivanjem podataka o ličnosti u digitalnim i štampanim medijima.

Erla Hlinsdotir protiv Islanda

Erla Hlinsdotir protiv Islanda

U slučaju Erla Hlinsdotir protiv Islanda, Evropski sud za ljudska prava procenjuje opravdanost ograničenja slobode izražavanja u smislu člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Slučaj daje uvid u definisanje pojma novinarske slobode od strane Suda, i pojašnjava granice slobode izražavanja.

Ahmet Jildirim protiv Turske

Ahmet Jildirim protiv Turske

U slučaju Ahmet Jildirim protiv Turske Evropski sud za ljudska prava razmatra opravdanost blokade čitave platforme Gugl sajts (eng. Google sites) zbog objavljivanja jednog sajta sa ilegalnim sadržajem u Turskoj. Kroz analizu člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, Sud zaključuje da u ovom slučaju dolazi do povrede prava na informisanje koje je ovim članom zagarantovano.

Satamedia protiv Finske

Satamedia protiv Finske

U slučaju Satamedia protiv Finske, koji se odnosi na upotrebu podataka o ličnosti poreskih obveznika Finske, Evropski sud za ljudska prava procenjuje balans između prava na privatnost iz člana 8 i prava na slobodu govora iz člana 10 Konvencije.

Bern Larsen holding i drugi protiv Norveške

Bern Larsen holding i drugi protiv Norveške

U slučaju koji suprotstavlja privatne kompanije i norvešku poresku upravu oko prava na pristup informacijama na serveru, Evropski sud za ljudska prava čini prve korake u cilju odgovora na pitanje da li pravna lica imaju pravo na privatnost i koji je pravni značaj nepovredivosti domicila u ovom smislu.

Šimovolos protiv Rusije

Šimovolos protiv Rusije

Šimovolos protiv Rusije. Evropski sud za ljudska prava procenjuje postojanje povrede članova 5 i 8 Konvencije u slučaju upisa u policijsku bazu podataka, nadzora i pritvora gospodina Šimovolosa. Nakon analize zakonitosti i proporcionalnosti mera državnih organa Rusije, sud zaključuje o povredi prava na privatnost.

Liberti i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Liberti i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Suprotstavljajući pravo na privatnost komunikacija merama presretanja telekomunikacija, Evropski sud za ljudska prava u slučaju Liberti i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva procenjuje zakonitost i opravdanost ovih mera u okviru demokratskog društva. Sud zaključuje da u datom slučaju ne postoje dovoljne zakonske garancije za zaštitu prava privatnosti da postoji povreda člana 8 Konvencije.

Uzun protiv Nemačke

Uzun protiv Nemačke

Komentar slučaja Uzun protiv Nemačke baca svetlost na tretman prava na privatnost u sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, u kontekstu mera elektronskog nadzora. U ovom konkretnom slučaju reč je o zakonitosti i srazmernosti mera nadzora zasnovanih između ostalog i na sistemu geolokalizacije. Kroz ocenu opravdanosti mera nadzora, Evropski sud za ljudska prava omogućava uvid i u način na koji procenjuje ”nacionalnu bezbednost” kao izuzetak od opšteg režima Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Dalea protiv Francuske

Dalea protiv Francuske

Slučaj Dalea protiv Francuske suprotstavlja prava podnosilaca zahteva za šengensku vizu i diskreciona prava država članica EU učesnica u Šengenskom sporazumu da takvim licima ne dozvole ulazak na njihovu teritoriju. Kroz analizu zahteva za uvid u podatke o ličnosti sadržane u bazi podataka podnosilaca zahteva, kao i pravo na brisanje podataka iz šengenske baze podataka, ovaj slučaj baca svetlost na rezonovanje Evropskog suda za ljudska prava u pogledu prava država da koriste ”nacionalnu bezbednost” kao izuzetak i razlog za izbegavanje primene generalnog režima Konvencije o ljudskim pravima.

Gardel protiv Francuske

Gardel protiv Francuske

Gardel protiv Francuske je slučaj u kome Evropski sud za ljudska prava procenjuje validnost retroaktivnog upisa podataka o linosti u policijsku bazu podataka tj. Francusku nacionalnu evidenciju počinilaca seksualnih delikata. Osim članova 7 i 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, Sud precizira pojam kazne.

Reklos i Davurlis protiv Grčke

Reklos i Davurlis protiv Grčke

U slučaju Reklos i Davurlis protiv Grčke, Evropski sud za ljudska prava odlučuje o povredi prava na privatnost novorođenog deteta. Elementi slučaja ukazuju na međusobnu povezanost i značaj lika i identiteta za pravo na privatan život. Slučaj se zasniva na neovlašćenom fotografisanju novorođenog deteta i neadekvatnoj reakciji grčkog pravosuđa. Sud potvrđuje povredu prava na privatnost.

Gilan i Kvinton protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Gilan i Kvinton protiv Ujedinjenog Kraljevstva

U slučaju Gilan i Kvinton protiv Ujedinjenog Kraljevstva, Evropski sud za ljudska prava procenjuje zakoknitost ovlaštenja policije po osnovu Zakona o terorizmu iz 2000 Ujedinjenog Kraljevstva da na javnom mestu, bez najave ili sudske odluke, bez postojanja sumnje, samo na osnovu ”profesionalne intuicije” pretraže lica na određenoj teritoriji. Sud odlučuje da na osnovu nezakonitog ponašanja organa policije nastaje povreda prava na privatnost oštećenih lica i dosuđuje im troškove sprovedenog postupka.

Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva

U osnovi slučaja Vejnrajt protiv Ujedinjenog Kraljevstva nalazi se nemar zatvorskih službenika prilikom pretresa ”do gole kože” posetilaca pritvorenog. Kroz prizmu članova 3, 8 i 13, Sud iz Strazbura odlučuje o povredi prava na privatnost lica u pitanju, kao i postojanju delotvornog pravnog leka. Sud smatra da se pretresi obavljeni nad podnosiocima predstavke ne mogu smatrati „neophodnim u demokratskom društvu“ u smislu člana 8, stav 2 Konvencije. Shodno tome, došlo je do povrede člana 8 Konvencije. Isto tako, Sud smatra da podnosioci predstavke nisu imali na raspolaganju sredstvo za dobijanje zadovoljenja nakon mešanja države u njihova prava prema članu 8 Konvencije, i konstatuje povredu člana 13.

P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva

P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva

U slučaju P.G. i J.H. protiv Ujedinjenog Kraljevstva, podnosioci predstavke su isticali da je upotreba uređaja za prisluškivanje predstavljala mešanje u njihova prava predviđena članom 8 Konvencije, kao i da ovo mešanje nije bilo opravdano. Osim toga, Evropski sud za ljudska prava je razmatrao o zakonitosti mera prisluškivanja, s obzirom da u vreme kad su one bile određene nije postojala adekvatna zakonska regulativa. Relevantni zakon je usvojen tek 1997. godine. Osim povrede prava na privatnost, Sud donosi odluku o povredi prava iz člana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Aman protiv Švajcarske

Aman protiv Švajcarske

U slučaju čije činjenice podsjećaju na špijunske filmove, Evropski sud za ljudska prava ocenjuje povredu prava na privatnost i poverljivost komunikacija švajcarskog državljanina Amana, koji postaje predmet istrage službe bezbednosti i javnog tužilaštva Švajcarske Konfederacije zbog prijema telefonskog poziva iz Sovjetske ambasade u Bernu.

K.U. protiv Finske

K.U. protiv Finske

Slučaj K.U. protiv Finske u prvi plan stavlja pozitivnu obavezu država da na odgovarajući način zaštite pravo privatnosti maloletnika na internetu. Analizom slučaja desetogodišnjeg K.U. u čije ime je neko na sajtu za upoznavanje objavio oglas sa pozivom na nedolične i potencijalno protivpravne odnose sa vršnjakom ili starijom osobom, Evropski sud za ljudska prava donosi odluku o povredi prava na privatnost sadržanog u članu 8 Konvencije.

Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Slučaj Pek protiv Ujedinjenog Kraljevstva se odnosi na zaštitu prava na privatnost lica u kontekstu video-nadzora. Nakon pokušaja samoubistva koje je uhvaćeno kamerama za video-nadzor lokalne samouprave, građaninu Ujedinjenog Kraljevstva, gospodinu Peku, nije omogućena adekvatna i blagovremena pravna zaštita. Video-snimak u pitanju je bio objavljen u lokalnim i nacionalnim medijima. Sud zaključuje da postoji povreda člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

PravoIKT: Sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u oblasti prava informaciono-komunikacionih tehnologija

Kopke protiv Nemačke

U slučaju Karin Kopke protiv Nemačke, Evropski sud za ljudska prava istražuje odnos prava na privatnost zaposlenih i prava svojine poslodavca. Isto tako, Sud je potvrdio svoj prethodni stav o obavezi država članica da proaktivno štite pravo na pravo na privatan i porodični život.

Kopland protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Kopland protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Kopland protiv Ujedinjenog Kraljevstva (eng. Copland v. The United Kingdom), je slučaj u kome je u pitanju zaštita prava privatnosti zaposlenih, član 8 Konvencije, kao i nadzor korespodencije zaposlenih od strane poslodavca.