Američki Zakon o autorskom pravu u digitalnoj eri – DMCA

Američki Zakon o autorskom pravu u digitalnoj eri - DMCA

U ovom tekstu ćemo nastaviti da se bavimo pitanjem autorskih prava na Internetu. U tekstu autora Miloša Stojkovića čitali smo o zanimljivom slučaju koji se tiče jednog američkog zakona koji ima globalni značaj, a to je upravo DMCA zakon, kojim ćemo se i ovde baviti, sa posebnim osvrtom na jednu od njegovih najbitnijih tekovina, a to je tzv. Tejkdaun notis (Takedown notice), koji je vredan alat kada je zaštita autorskog prava na Internetu u pitanju. Iako je reč o američkom zakonu, on svoj pojavni oblik ima i Direktivi 2000/31 EU. Globalno je značajan zbog toga što bi rad internet sajtova koji počivaju na juser dženerejted (user generated) platformi bio otežan bez ovakvog pravnog okvira.

DMCA i upotreba u praksi

DMCA (Digital Millennium Copyright Act) je zakon kojim su postavljeni temelji zaštite autorskog prava na Internetu, a njegove najznačajnije karakteristike su tejkdaun notis (Takedown notice), odnosno zahtev za uklanjanje spornog materijala, kao i određena vrsta imuniteta, tj. mogućnosti da OSP (online service providers) ne budu automatski odgovorni za povrede autorskog prava. Da bi OSP uživao imunitet potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslov:

  • 1)Nepostojanje saznanja da dati materijal ili aktivnost kojim se koristi materijal predstavlja povredu autorskog prava; 2) U odsustvu takvog saznanja nije svestan činjenica ili okolnosti koje povredu čine očiglednom; 3) Po saznanju da se povreda vrši ili po uočavanju činjenica ili okolnosti deluje u pravcu uklanjanja ili sprečavanja pristupa materijalu
  • Ne stiče direktnu finansijsku korist od aktivnosti kojom se povređuju tuđa prava u slučaju da OSP ima pravo i mogućnost da kontroliše takvu aktivnost
  • Po dobijanju obaveštenja o navodnoj povredi, bez odlaganja ukloni ili onemogući pristup materijalu kojim se povređuju tuđa prava

Tejkdaun notis alat – oblasti primene

Tejkdaun alat je izuzetno praktičan, jer omogućava da se u relativno kratkom periodu izdejstvuje uklanjanje sadržaja sa konkretne Internet platforme. Podnosilac zahteva je u obavezi da popuni jednostavan formular kojim se ukazuje na kršenje njegovog prava, a formular mora da sadrži:

  • Fizički ili elektronski potpis osobe koja je ovlašćena da dela u ime titulara prava koje je povređeno
  • Podatke o autorskom delu koje je bilo povređeno
  • Podaci o materijalu kojim se povređuje autorsko pravo ili podaci o subjektu koji vrši povredu
  • Podaci koji će provajderu biti dovoljni da kontaktira podnosioca kao što su i-mejl adresa, adresa, telefon i slično
  • Izjavu podnosioca u dobroj veri da upotreba dela na način usled koga se i podnosi zahtev nije odobrena od strane titulara, zastupnika ili je dozvoljena zakonom
  • Izjavu podnosioca, pod pretnjom odgovornosti za krivokletstvo, da su podaci izneti u zahtevu tačni, kao i da je on zaista ovlašćen da dela u ime titulara

Ovi zahtevi su neizostavni deo današnje striming (streaming) industrije i muzike koja počiva na singlovima. U mejnstrim (mainstream) industriji se ovim alatima omogućava da se jedna pesma nađe na samo jednoj adresi (na zvaničnom kanalu muzičara ili njegove etikete/izdavačke kuće) što omogućava bolju monetizaciju i promociju. Tako na primer ako na jutjubu izvršimo pretragu nove pesme ,,Drug Dealer Anonymous “ od Jay-Z i Pusha T koja je objavljena 31.5.2016. godine, možemo da uočimo da se pesma nalazi na samo dva kanala i to oba koja pripadaju američkom reperu Pusha T-ju ( dan pretrage 3.7.2016. godine ).

DMCA i digitalno izdavaštvo

Digitalno izdavaštvo, čiji su najpoznatiji predstavnici kompanije ,,Spotifaj “ (,,Spotify “, Švedska/Velika Britanija ), kao i ,,Dizer “ (,,Deezer “, Francuska) svoju poslovnu politiku baziraju upravo na Direktivi 2000/31 EU kojom su usvojeni principi DMCA. Tačnije, ovom Direktivom su stvoreni temelji za mogućnost podnošenja zahteva za uklanjanje sadržaja i uspostavljen je sistem izuzimanja od odgovornosti. Značajna tekovina je i nepostojanje obaveze vršenja nadzora od strane samih provajdera, što bi svakako u praksi bilo komplikovano. I drugi poslovni poduhvati na Internetu zavise od standarda usvojenih zakonom DMCA i pomenutom Direktivom.

Nemački sajt 18+ sadržine ,,iksvideos.kom “ (,,xvideos.com “) u skladu sa tim koristi upravo DMCA principe kako bi zainteresovani efikasno izdejstvovali uklanjanje video zapisa kojim se povređuju tuđa autorska prava (u uslovima korišćenja sajta se koristi skraćenica DMCA iz praktičnih razloga, iako naravno, sajt ne potpada pod jurisdikciju SAD-a).

Juser dženerejted (User generated) sajtovi (a to su upravo najpopularniji sajtovi današnjice) bi vrlo teško funkcionisali kada bi vlasnici bili u obavezi da uspostave neki vid ex-ante kontrole nad sadržajem, a situacija bi bila još gora kada ne bi postojao princip izuzimanja od odgovornosti, jer bi se time usporilo stvaranje novih projekata, a verovatno i ulaganje u iste. Zakon koji smo u najkraćim crtama predstavili je plod balansa različitih interesa – titulara autorskih i srodnih prava sa jedne, i internet biznisa sa druge strane.

Stefan Lakićević

Master prava intelektualne svojine. Advokat usmeren na pravo informacionih tehnologija, pravo konkurencije, pravo profesionalnog sporta, pravo industrije zabave.

  • twitter