Aman protiv Švajcarske

Aman protiv Švajcarske

referenca

Aman protiv Švajcarske (eng. Amann v. Switzerland), 27798/95, 16.02.2000.

ključne reči

poverljivost komunikacija, prisluškivanje telefona, pristup informacijama, član 8

činjenice

Gospodin Aman je podneo predstavku zbog povrede članova 8 i 13 Konvencije, ističući da su njegove telefonske komunikacije bile prisluškivane od strane Javnog tužilaštva Švajcarske konfederacije.

Gospodin Aman je građanin Švajcarske. Bavi se uvozom i prodajom depilatora koje reklamira u novinama. Oktobra 1981. godine, od ženske osobe iz Sovjetske ambasade u Bernu prima telefonski poziv čiji je predmet porudžbina jednog depilatora.

Javno tužilaštvo je presrelo ovaj telefonski poziv, zatvaživši od Obaveštajne službe policije Kantona Cirih dalju istragu gospodina Amana i uređaja koje prodaje.

Na osnovu izveštaja Obaveštajne službe ciriške policije, Javno tužilaštvo je decembra 1981. godine u dosije gospodina Amana unelo karticu sa informacijama o njegovom statusu u pogledu javne bezbednosti.

Informacije u kartici ukazivale su na to da je podnosilac predstavke, koji je bio privrednik, “identifikovan kao kontakt osoba sa Ambasadom Rusije”.

Podnosilac predstavke je tokom 1990. godine saznao da postoji dosije koji je čuvan u kancelariji javnog tužioca i zatražio uvid u njega. Kada mu je data fotokopija, otkrio je da su dve strane dosijea zatamnjene (cenzurisane). Nakon bezuspešnih pokušaja da izvrši uvid i u te dve strane, podnosilac predstavke se obratio Savznom sudu, ali je presudom od 14. septembra 1994. godine njegov zahtev odbijen uz obrazloženje da lična prava podnosioca predstavke nisu ozbiljno povređena.

Evropska komisija za ljudska prava prihvatila je predstavku i usvojila izveštaj u kome je iznela mišljenje da je došlo do povrede člana 8 Konvencije, ali ne i člana 13 i uputila slučaj Evropskom sudu za ljudska prava.

Predstavka se odnosila na prisluškivanje telefona i kreiranje dosijea, od strane javnog tužilaštva, kao i na čuvanje informacija u dosijeima Švajcarske Konfederacije zbog čega je povređen član 8. Konvencije. Takođe, predstavka se odnosila i na nepostojanje delotvornog pravnog leka u nacionalnom pravu, a sve u smislu člana 13. Konvencije.

Komentar

Član 8. Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života

U ovm predmetu, Evropski sud za ljudska prava je smatrao da je prisluškivanje telefona koje je izvršilo javno tužilaštvo Švajcarske Konfederacije dovelo do povrede prava na privatnost i prepisku podnosioca predstavke.

Istaknuto je da ovakvo mešanje predstavlja povredu člana 8, a da bi mešanje u privatni život bilo dozvoljeno, neophodno je da ono bude „u skladu sa zakonom“. Kao i u drugim sličnim predmetima i ovde je Sud morao ispitati da li je za navedene mere postojao pravni osnov u domaćim propisima i da li je bio dostupan i predvidiv, te je istakao da su odredbe relevantnih propisa isuviše opšte i ne mogu da zadovolje uslov „predvidivosti“ (odredbe regulišu samo nadzor osumnjičenih ili optuženih za prestup ili teže krivično delo kao i trećih lica kada se pretpostavlja da dobijaju ili daju određene informacije, ali ove odredbe ne predviđaju detaljno situaciju ukoliko je lice van navedenih kategorija).

U pogledu tajnog nadzora, Sud je ponovio da „zakon“ mora da bude precizan i zaključio da mešanje nije bilo „u skladu sa zakonom“, zbog čega je sud utvrdio da je došlo do povrede člana 8. Konvencije.

Prema stanovištu Suda, podaci prikupljeni o podnosiocu nesporno predstavljaju podatke koji se odnose na njegov „privatni život“ i u skladu sa tim je član 8. Konvencije primenjiv.

Sud je istakao da je nesporno da je javno tužilaštvo unelo navedene podatke o privatnom životu podnosioca predstavke koji su čuvani u Dosijeu Konfederacije, te je došlo do mešanja u pravo na privatni život podnosioca predstavke. Ovakvo mešanje vodi povredi člana 8, izuzev u slučaju kada je učinjeno u „skladu sa zakonom“ i kada se odnosi na neki od ciljeva navedenih u stavu 2. i uz to je bilo neophodno da se u demokratskom društvu postignu ti ciljevi. Sud je istakao da u ovom slučaju relevantne zakonske odredbe u Švajcarskom pravnom sistemu ne sadrže precizno i jasno definisanje u vezi sa prikupljanjem, snimanjem i čuvanjem informacija, kao ni sa njihovim uništavanjem u situacijama kada postanu „nepotrebne“ ili „beznačajne“.

Zbog svega navednog, Sud je zaključio da nije postojao pravni, tj., zakonski okvir za formiranje dosijea o podnosiocu predstavke kao ni za njegovo čuvanje u Dosijeu Konfederacije, te je došlo do povrede člana 8. Konvencije.

Član 13. Pravo na delotvorni pravni lek

U pogledu pitanja da li je došlo do povrede čl 13 Konvencije, Sud je istakao da je podnosilac predstavke imao pravo da izvrši uvid u svoj dosije, kao i da se obratio Saveznom sudu koji je i postupio po podnetoj tužbi.

Obzirom da je podnosiocu omogućeno da izvrši uvid u dosije, Sud je zaključio da je podnosiocu predstavke stajao na raspolaganju delotvoran pravni lek, zbog čega nije bilo povrede člana 13 Konvencije.

Član 41. Pravično zadovoljenje

Podnosilac predstavke nije istakao zahtev za naknadu materijalne štete, već je samo zahtevao naknadu nematerijalne štete. Sud je smatrao da je nematerijalna šteta adekvatno nadoknađena kada je utvrdio da je došlo do povrede člana 8. Konvencije.

Takođe, podnosilac predstavke podneo je zahtev za naknadu troškova pred institucijama, koji je Sud usvojio i dosudio podnosiocu troškove postupka.

Sud je u presudi jednoglasno zaključio da je došlo do povrede člana 8. (pravo na poštovanje privatnog života i prepiske) i da nije bilo povrede člana 13. (pravo na delotvoran pravni lek) Konvencije. U vezi sa članom 41. (pravično zadovoljenje) Konvencije, Sud je odobrio troškove postupka i druge relevantne troškove.

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin