У првом тексту посвећеном развоју онлајн коцкања ”Део 1 – настанак, прогрес и опозиција”, поставили смо терен за даље истраживање ове области. Чланак који је пред вама је други у низу текстова на ову тему.
Иако је формални разлог за забрану онлајн коцкања на територији САД-а био везан за борбу против тероризма, један од разлога за стварање јаке опозиције у САД-у јесте и чињеница да је током 2005. године, дошло до хапшења лица која су покренула сајтове за онлјан коцкање на острвима Ајл оф Мен и Курикао (Euro Off-Track и Racebook). Ове виртуелне кладионице имале су примарно тржиште међу грађанима САД-а. Но, оснивачи сајтова били су повезани са породицом Гамбино, која је важила за мафијашку организацију.
проблем коцкања – изазов за националне стратегије и јавне политике
Неспорна је чињеница да се различити злочини повезују са коцкањем. Злочини могу бити почињени од стране коцкара који су изложени ризику стварања зависности од коцкања, тако и од организатора игара на срећу. Дијапазон потенцијалних противправних дела је јако широк и креће се од имовинских прекрашаја, преко кривичних дела против имовине, насилних кривичних дела, организовног удруживања за извршење кривичих дела, па до софистицираних видова извршавања противправних радњи које се могу сврстати у високотехнолошки криминал.
Свака држава веома опрезно приступа регулисању области коцкања. Након 2006. године, померањем привредног и тржишног фокуса са САД-а на Европу, Европска Унија се нашла пред великим изазовом. Тај изазов још увек траје. Свака држава чланица ЕУ има веома јаке намере да заштити своје грађане од ризика који су повезани са коцкањем и онлајн коцкањем. Ове намере јесу део јавних политика усмерених на одржавање јавног реда. Због тога, скоро све државе чланице ЕУ имају своје националне стратегије за борбу против „проблема коцкања“. „Проблем коцкања“ суштински представља стручни израз који се односи на патолошко коцкање или зависност од коцкања у најширем смислу. Државе чланице ЕУ нису у обавези да креирају посебан документ којим се дефинише национална стратегија у вези коцкања. Но, стратешке мере могу се детектовати у општим циљевима јавног реда и јавних политика. Превенције преварних радњи, спречавање прања новца и спречавање других кривичних дела су само неке од мера неопходних за заштиту јавног реда држава чланица ЕУ. Поред тога, различите врсте подмера директно се односе на одређене облике криминала или прекршаја везаних за коцкање. Неке од тих мера јесу спречавање објављивања личних података, спречавање крађе идентитета, спречавање намештања резултата, забрана рада лажних оператера и друге.
Генерално, циљеви јавних политика и националних стратегија које се односе на спречавање „проблема коцкања“, као и на друге аспекте коцкања у државама чланицама ЕУ јесу слични. Међутим они нису исти, нити су хармонизовани! Разлози таквог стања јесу у самој суштини Права ЕУ.
право ЕУ и онлајн коцкање
Слобода пружања услуга у ЕУ јесте један од основних стубова функционисања ЕУ. Ова слобода има фундаментални значај за функционисање јединственог тржишта унутар Европске уније. Само функционисање јединственог тржишта регулисано је Уговором о функционисању ЕУ, као и другим изворим права ЕУ. Иако право ЕУ почива на процесима хармонизације и унификације права, државе чланице у оквиру свог суверенитета задржавају право да поједине области самостално уреде, поштујући основне принципе и вредности Европске Уније, али истовремено примењујући своје националне политике приликом регулисања одређених области. Узимајући у обзир националну безбедност, јавно здравље, заштиту омладине као и друге мере јавних политика, коцкање јесте једна од области које државе чланице ЕУ самостално уређују. Последица таквог решења јесу у томе да је област онлајн коцкања у Европској Унији правно фрагментисана кроз 28 законодавстава држава чланица. Правна решења јесу толико различита и крећу се од либералних (која регулишу онлајн коцкање као и сваку другу услугу унутра јединственог тржишта ЕУ), преко транзиционих, па до конзервативних која забрањују онлајн коцкање.
Сагледавањем релевантних извора права ЕУ, који регулишу области неопходне за функционисање услуга онлајн коцкања, закључује се да ти извор експлицитно искључују коцкарске активности из свог обима регулисања. Директива 2000/31 која регулише област електронског пословања изричито искључује коцкарске активности (члан 1(5)(д), тачка 3). Такође Директива 2006/112 која регулише заједнички систем опорезивања додате вредности такође се не примењује на приходе од коцкања (члан 135(1)(и)). Због нејасне дефиниције електронског новца и улоге електронског новца у привредним активностима, примена Директиве 2009/110 на област онлајн коцкања је такође спорна. Пред тога нова Директива 2011/83 која регулише заштиту потрошача у ЕУ такође искључује област коцкања из свог обима регулисања (Преамбула тачка 31, члан 3(3)(ц)).
У последњих неколико година, Европска комисија је преузела иницијативу за регулисање сектора онлајн коцкања како би се обезбедила заштита потрошача и како би се увео већи степен законитости у пословању онлајн коцкарница. У 2011. години, Комисија је представила Зелену књигу о онлајн коцкању у јединственом тржишту ЕУ. Поред тога што описује тада тренутно стање, овај документ је позвао различите актере да учествују у јавној расправи о правним аспектима и проблемима онлајн коцкања у Европској Унији. У 2012. години Европска комисија је усвојила нови документ под радним називом „Ка свеобухватном европском оквиру за онлајн коцкање„. Овај документ сублимира одговоре и мишљења прикупљених у претходном периоду. Годину дана касније, (септембар 2013.), Европски парламент усвојио необавезујућу резолуцију о онлајн коцкање на унутрашњем тржишту .
У принципу, сви документи признају право држава чланица да регулишу сектор онлајн коцкања у складу са својим јавним политикама, али захтевају поштовање принципа прокламованих правом ЕУ. Овим документима промовише се виши ниво заштите потрошача и боља административна сарадње држава чланица, која би требала да се постигне кроз унапређење информационе интероперабилности. Поред тога, документи позивају на одговорно оглашавање, на заштиту интегритета спорта (који се пре свега односи на спречавање намештања спортских догађаја) и за усвајање јаких мера за борбу против прања новца.
Као што можемо видети, велики део права ЕУ није обавезујући за сектор онлајн коцкања. Документи који су усвојени описују каква би законска решења требала да буду, што не значи да ће та решења заиста бити усвојена и имплементирана. У прилог подељене регулације Европски суд правде је заузео став да државе чланице могу да регулишу сектор коцкања у складу са својим националним јавним политикама. Фактички различите заштитне мере Суд је легитимисао и легализовао (попут увођења монопола над сектором или потпуна забрана онлајн коцкања). Ипак Европска комисија је више пута покренула поступак истраге против неких држава чланице у циљу испитивања усклађености њихових мера везаних за сектор пружања услуга онлајн коцкања са правним оквиром ЕУ.