- Део 1 – Неутралност Интернета: дефиниција, актуелне дебате у САД
- Део 2 – Неутралност Интернета у праву ЕУ
- Део 3 – Неутралност Интернета у Србији
- Деo 4 – Неутралност Интернета у ЕУ: регулаторна антитеза
Неутралност интернета и Закон о електронским комуникацијама
У домаћем правном оквиру не може се рећи да се принцип неутралности интернета експлицитно помиње, али се анализом одредби појединих домаћих прописа може закључити да је он итекако присутан и у нашем законодавству.
Тренутно овај принцип је имплементиран у законодавство РС у складу са ЕУ регулаторним оквиром у области електронских комуникација из 2002. године, са којим је Закон о електронским комуникацијама (ЗЕК) у великој мери усаглашен.
Стога, већ у основним одредбама ЗЕКа се може видети да се као једно од основних начела и циљева регулисања односа у области електорнских комуникација истиче
„обезбеђивање могућности крајњих корисника да, приликом коришћења јавних комуникационих мрежа и услуга, слободно приступају и дистрибуирају информације, као и да користе апликације и услуге по свом избору“.
Ово у суштини и представља неку врсту дефиниције неутралности интернета, по узору на члан 8. Оквирне (Framework) Директиве, који се по најширим схватањиима у ЕУ, сматра дефиницијом неутралности интернета. Даље, кроз остале одредбе ЗЕКа, које можемо класификовати у следеће 4 најбитније категорије, покушава се утицати на остваривање отворености интернета.
Заштита потрошача
Прва група одредби се односи на поглавље које се тиче потрошачких уговора и заштите потрошача у области електронских комуникација. Већина одредби садржана је у Поглављу 15, а најбитније одредбе се тичу:
- информисања потрошача у условима закључења уговора,
- обавештавање корисника,
- спецификација пакета,
- раскид уговора,
- приговор корисника,
- преносност бројева, итд.
У том погледу, ЗЕК у потпуности следи регулаторни оквиром из 2002 године. Стога, циљ ових одредби је обезбеђивање заштите потрошача на завидном нивоу путем њихове потпуне обавештености о услугама које им се нуде, обезбеђивања високог нивоа транспарентности и гарантовања њихових права у случају повреде и остваривања истих. Тиме се постиже да потрошачи буду свесни у какве уговорне односе ступају и да тиме могу да направе правилан избор и прихвате услове који најбоље одговарају њиховим потребама.
Квалитет услуга
Друго и посебно битно питање у вези са неутралношћу интернета је и квалитет услуге. Минимални загарантовани ниво квалитета услуге је предуслов којим се омогућава корисницима слободно коришћење апликација и сервиса по њиховом избору. Стога је ЗЕК-ом прописано да у циљу обезбеђења квалитета јавних електронских комуникационих услуга и сервиса као и заштите корисника, регулаторна агенција (РАТЕЛ) има право да:
“пропише детаље параметара квалитета и начин обавештавања корисника о истим; И одређује минимум услова неопходних за поједине услуге које пружају оператори јавних електронских комуникационих мрежа”.
Ова обавеза оператора и контрола од стране агенције је детаљније обрађена у релевантном Правилнику о параметрима квалитета јавно доступних елетронско комуникационих услуга и спровођењу контроле обављања делатности електронских комуникација.
Заштита приватности
Једна од најосетљивијих тема у области неутралности интернета је питање приватности у сектору електронских комуникација и његов однос са заштитом фундаменталних људских права. У том погледу ЗЕК дефинише одредбе у вези са обрадом података о саобраћају-локацији и питање законитог пресретања.
Колико је битно ово питање говори и чињеница да је пред Уставним судом, већ у више наврата, постављено питање уставности различитих закона који се баве овом проблематиком (ЗЕК, Закон о БИА, Закон о ВОА и ВБА, Закон о кривичном поступку). Једном у низу одлука суда, су оборене одредбе ЗЕКа о задржавању података а изменама и допунама ЗЕКа из јуна 2014. године, ове одредбе су усклађене са одлуком суда, како би се осигурао неопходан ниво заштите приватности корисика.
Безбедност и интегритет јавних комуникационих мрежа
На крају, треба поменути и одредбе о интегритету и безбедности јавних комуникационих мрежа, с обзиром да оне представљају својеврстан основ за одређене праксе управљања саобраћајем. У складу са тим, у оквиру одредби о општем овлашћењу, оператори имају могућност да
„уведу мере за превенцију и суспензију злоупотреба и превара у вези са коришћењем електронских комуникационих мрежа и услуга; и мере за очување безбедности и интегритета јавних комуникационих мрежа и услуга“.
Те одредбе омогућавају операторима да примене одређене технике и праксе у погледу управљања интернет саобраћајем, као што су ИП рутирање, дисперзија пакета и филтрирање, наравно у сврху остваривања претходно дефинисаних легитимних циљева.
Поред ових основних одредби које своје упориште имају у ЗЕКу, треба поменути да се одређена допуна истих може наћи и у другим законима који се у одређеној мери баве поменутим питањима и општим правним принципима. Међутим оно што треба приметити је да је ЗЕК тренутно у великој мери усклађен са ЕУ регулаторним оквиром из 2002. године, а највећи број одредби које су значајне за ово питање се налази у изменама овог оквира из 2009. године.